Kasandra - medvedica u najlošijem stanju, vezana za drvo, na otvorenom...
Konačno je došao i taj dan: poslednja tri "medveda-plesača" su spasena!
Tri najzad srećne medvedice – Kasandra, Seida i Božana, prve dve iz okoline Požarevca a treća iz okoline Kruševca – od 27. januara ove godine, nalaze se u privremenom smeštaju uparku za medvede Belica (Belitsa) u Bugarskoj. Uprkos brojnim problemima koji su ugrožavali celu akciju, mnogobrojna ekipa uspela je da reši administrativne i druge teškoće i organizuje se u cilju spasavanja tri medvedice koje su godinama i decenijama živele u uslovima nedostojnim živih bića i protivno našim zakonima i međunarodnim konvencijama.
Ove tri medvedice treba da provedu neko vreme u parku za medvede u Bugarskoj, kojeg su zajedno izgradili i brinu o dosadašnja 24 medveda organizacije Vier Pfoten ("Četiri šape") i Fondacija "Brižit Bardo". Nadležni iz Srbije sklopili su ugovor sa Vier Pfoten organizacijom, po kome će i u Srbiji biti izgrađen park za medvede, a ta organizacija će finansirati ovaj projekat – izgradnju i održavanje parka tj. prihvatilišta za zlostavljane medvede. Inače, Vier Pfoten brine o tri parka za medvede u kojima ima ukupno 38 medveda – 6 u Austriji, 8 u Nemačkoj i 24 u Bugarskoj; u Rumuniji imaju projekat spašavanja medveđih mladunaca siročića.
U naš budući park će biti vraćene pomenute tri medvedice, a on će prestavljati centar za smeštaj medveda – "plesača" i iz okolnih zemalja, takođe i medveda koji borave zarobljeni u kavezima, protivzakonito i protivno svim konvencijama o zaštiti ugroženih vrsta. Kao najverovatnija lokacija parka za medvede, koji će imati i turistički karakter, pominje se Mokra Gora, o čemu se već uveliko pregovara sa našim širom sveta poznatim rediteljem Emirom Kusturicom.
Pre privremenog izmeštanja ovih zlostavljanih medveda, oni su čipovani, što je propraćeno odgovarajućom dokumentacijom.
*************************************************** Video snimak sa You Tube: Medvedi ne igraju vise
Akcija sprovedena uz ogroman angažman, trud i podršku Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (posebno zahvaljujući požrtvovanim angažmanom gospodina Čedomira Mijovića), Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Marije i Gorana Grujina iz Svilajnca (koji su o ovim medvedima brinuli, obilazili ih, pa i hranili tokom dugih šest godina), ljudi iz organizacije Vier Pfoten (koji su izdržali sve pritiske i probleme i opet nisu odustali da spasu naše medvede, kao i da pomognu izgradnju parka za zlostavljane medvede po svetskim standardima, koji ostaje nama), i udruženja „Sloboda za životinje“. Bez međunarodne akcije udruženja, bez adekvatne medijske kampanje i kontakata sa nadležnima, sa kojima je usklađivana cela ova akcija i zajedno prevazilaženi svi problemi - do svega ovoga ne bi ni došlo...
Posebno se zahvaljujemo Carstenu Hertwigu, direktoru projekata sa medvedima Vier Pfoten organizacije. Bez njegove upornosti i predanog angažmana, cele ove akcije ne bi ni bilo...
Zahvaljujemo na interesovanju za ovu temu i Jovanu Memedoviću, novinaru RTS-a i autoru serijala dokumentarnih emisija o prirodi "Sasvim prirodno", o kojoj ćete moći pogledati snimke u njegovom sledećem dokumentarnom filmu.
Celu akciju je propratila i TV „Imago“ iz Nemačke, sa ekskluzivnim pravom za distribuciju snimaka svima koji su za njih zanteresovani. Zahvaljujemo se i inspektorima, špediterima i svima koje nismo pomenuli...
Ipak, jedno je sigurno: ni u Srbiji više neće "igrati" medvedi... To će konačno (p)ostati prošlost.
********************************************
Kasandra - iskidana njuška...
Tok akcije preseljenja
Od ranog jutra 26. januara, operacija spasavanja bila je u višesatnom zastoju zbog teškoća u pribavljanju preostalih dokumenata i potpisa od strane odgovornih ljudi iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i dokumenata koje je trebalo da potpišu lokalni lovni i veterinarski inspektori. Za to vreme, ljudi iz spasilačke i prateće ekipe, bili su na mestu prve lokacije sa koje je trebalo uzeti medvedicu, u okolini Požarevca. Prva akcija je počela blizu podneva.
Medvedicu Kasandru (koja je slepa ili oslepljena, i ima negde između 20 i 30 godina), njeni dosadašnji posedovaoci su vukli lancem za probušene i potpuno iskidane obraze da "igra", uz pijanu viku i buku koja je trebalo da predstavlja muziku, a ona je bolno jaukala i uspravljala se na zadnje noge... Nekoliko puta pokušala je da se odbrani i zamahnula šapom ka mučitelju, u par navrata ga oborivši na zemlju, pri čemu su je odgurkivali štapom (verovatno i udarali u ranijim prilikama, bez prisustva posmatrača)...
Kasandra je bila vezana na kratkom lancu za drvo, na otvorenom, bez ikakvog zaklona, na goloj zemlji i u blatu, po svim vremenskim uslovima. Izmučena, mršava i prljavog krzna, predstavljala je samo senku bića koje bi trebalo da bude.
Kada je uvedena u transportni kavez, navalila je na jabuke, šargarepe i hleb koji su bili postavljeni unutra... Romi su nju, kao i sebe, više "hranili" pivom i rakijom, nego onim što bi trebalo da dobija za hranu.
Na drugoj lokaciji, nešto kasnije, takođe u okolini Požarevca, sačekala nas je medvedica u znatno boljem stanju i bolje uhranjena, Seida. I ona je utovarena bez većih problema u transportni kavez i u specijalni veliki kombi-ambulantu za medvede, koji je stigao iz parka za medvede u Belici, iz Bugarske, praćen specijalno obučenim radnicima i veterinarima tog parka. Seida je, po svedočenju njenih dotadašnjih držaoca, kod njih provela devet godina.
Po treću medvedicu, Božanu, u okolini Kruševca, ekipa je došla po mraku, tek nakon višesatnog mrcvarenja, a zbog problema sa ljudima koji isprva nisu hteli da završe preostale papire...
Božana je utovarena u transportni kavez uz poteškoće, jer je najagresivnija od ove tri medvedice. Ni držaoci nisu smeli da joj priđu. Ona je najmlađa od tri medvedice i kod dotičnih Roma dospela je pre šest godina. Kažu da su je kupili iz zoo vrta u Bitoli, iz Makedonije... Po informacijama koje smo dobili od Roma, ostale medvede su nabavljali uglavnom iz zemalja bivše Jugoslavije (osim iz Slovenije).
Napominjemo da su ovi medvedi proveli godine i decenije u užasnim uslovima, potpuno protivzakonito, uprkos odredbama Zakona o lovstvu (po kome je zabranjeno držati divlje životinje), Krivičnom zakoniku (po članu 269, za mučenje i ubijanje životinja, posebno ako su to vrste koje su zaštićene zakonom, kazna je od šest meseci do tri godine zatvora), i drugim zakonima – koji se kod nas često ne primenjuju.
Uprkos svim potrebnim papirima, ceo konvoj sa medvedima, u pratnji predstavnika naših ministarstava, zaustavljen je i bio tokom cele noći i kasnim jutarnjim satima još uvek na srpskoj granici. Medvedi su dobro podnosili put dok je trajala vožnja no kada stoje na jednom mestu dugo, obično se uznemire što se videlo po ljuljanju vozila. Ipak, konačno su prešli našu granicu, ali sačekali su ih problemi na bugarskoj strani... Nakon svih komplikacija, rešeni su svi administrativni i organizacioni problemi tek oko 15 sati, i konvoj je stigao u park Belica. Medvede su svo vreme pratili predstavnici naših ministarstava do krajnjeg odredišta.
U Srbiji su medvedi skoro iskorenjeni. Ne zna se tačno koliko ih ima, a procenjuje se da ih je u prirodi najverovatnije desetak, iako zvaničnici govore o tome da ih je oko 50, dok Slovenija, koja je znatno manja, ima između 400 i 500 mrkih medveda. Kod nas je najveći problem postojanje krivolova medveda, a čak se u ponudi nekih turističkih organizacija, lov na medvede javno ili tajno reklamira...
Ovom prilikom javnosti skrećemo pažnju i na probleme sa Romima: na sva tri mesta sa kojih su uzeti medvedi, imaju između desetak do ukupno čak dvadeset i petoro dece (dve do više familija i sve generacije žive zajedno), koji žive u nemogućim uslovima, bez izvora prihoda, a njihova deca (koja ne idu u školu), kao i većina odraslih, su nepismeni... Nemaju važeća dokumenta (prilikom pravljenja zapisnika o konfiskaciji medveda, bilo je problema sa identifikacijom osoba koje je trebalo da ih potpišu, i to uglavnom otiskom prsta umesto olovkom...). Bez adekvatnog angažovanja nadležnih službi, oni se ne mogu integrisati u naše društvo. Neophodna je organizovana akcija edukacije tih i drugih zaboravljenih slojeva stanovništva. Samo tako možemo poboljšati uslove života i prava i ljudi, i životinja.
Kasandra - poslednja "igra"...
Inspektori popunjavaju zapisnik
Seida (Seida Marko)
Seida - utovar u transportni kavez
Seida u transportnom kavezu
Božana u mraku, u uglu dvorišta punog smeća. Sveća, naravno, nije mogla mnogo da osvetli, ali mali Rom Đani je pokušao da pomogne.
Specijalni veliki kombi za prevoz i lečenje medveda
**********************************************
Ovde su otišle medvedice iz Srbije - snimak iz emisije Jovana Memedovića, o parku za medvede Belica u Bugarskoj:
********************************************** Do sada je najobjektivnije vest preneo RTS, a takođe i Tanjug.
O tome šta se dešavalo pri transportu, diplomatskim problemima između Srbije i Bugarske, kao i to tome kako je cela procedura ukupno trajala 35 sati, možete pročitati na sajtu organizacije "Četiri šape" (Vier Pfoten na nemačkom, ili Four paws na engleskom).
Kasandri su uništeni zubi zbog drastičnog izgladnjivanja - što je čest slučaj sa medvedima koji su zarobljeni kao vašarski medvedi kod Roma.
Nakon svih peripetija, medvedice su stigle u park za medvede u Belici tek uveče 28. januara. Tokom puta su dobijale hranu. Kada su stigle u park, u modernom medicinskom centru za medvede odmah su im uklonjeni lanci koji su im probijali najosetljivije delove tela: nos i obraze.
Sada se u izveštaju organizacije Vier Pfoten pominju pod drugim imenima: Kasandra je postala Milena, Seida Marco - samo Seida, a Božana - Nastasja.
Ovo je prvi slučaj da su medvedi van područja Evropske Unije dospeli u park za medvede u EU.
Opširniji tekst i fotografije pogledajte na sajtu Four paws organizacije: