Kampanje

• Pokreni diskusiju
• Postavi pitanje
• Pošalji komentar

Ne brinite! Ispod ovako strogog i strašnog naslova ne krije se hvalospev o vegetarijancima, niti ponižavanje i kritika upućena na račun onih koji jedu meso. Ovde ćete pronaći samo činjenice. Sve je istina- ali “gola”, bez ublažavanja i ulepšavanja. Ako posle čitanja pomislite kako sve to zvuči strašno, ako se osetite malim, i tuga vam ispuni srce, zamislite samo kako je životinji koja, možda baš u ovom trenutku, gleda u svog dželata, sama, uplašena i nemoćna da izbegne svoju sudbinu, a koja će se za koji dan naći na vašem tanjiru.

(klikni za uvećan prikaz plakata)

Krenimo od početka. Osnova etike vegetarijanstva je jednostavna. U suštini, radi se o ideji da sve životinje imaju osećanja baš kao i ljudi, i da, kada izgubimo poštovanje prema životu životinje, gubimo poštovanje i prema ljudskom životu. Da li vam ovo zvuči logično? Ili vam je smešno i besmisleno?! Zastanite malo, i postavite sebi jedno pitanje: zašto mi, ljudi, uopšte jedemo životinje? Zato što je logično da veći i jači jede manjeg i slabijeg? Zašto onda tako tragično shvatamo vest da je, u divljini Severne Amerike, ili u šumi kod Sremske Mitrovice, lav, medved ili vuk pojeo čoveka? Zato što je život čoveka vredniji od života životinje?! Kako onda objašnjavate činjenicu da je jedino čovek, od svih živih bića, sposoban za mržnju, sposoban da ubije samo iz zadovoljstva, ili bez razloga, i da vrši genocide nad svojom vrstom? Zar je to odlika “najsavršenijeg” i “najvišeg” bića, kako sebe nazivamo?! Iako se sve životinje, očigledno sa razlogom, plaše čoveka, ni jedna životinja nije njegov prirodni neprijatelj.

Neke ljude nije briga za načine, sredstva, cenu i patnju potrebnu da životinja (u bilo kom obliku) stigne na njihovu trpezu. Neke je briga, ali smatraju da “oni sami ne mogu ništa da promene”. Postoje i ljudi koji kažu da bi “iste sekunde postali vegetarijanac, samo kada bi im neko dokazao da je meso moguće zameniti biljnom hranom”.

Ovaj članak je upućen svima vama, bez obzira na to da li ćete posle čitanja odmahnuti rukom i nastaviti po starom, ili ćete potražiti savete o tome kako da postanete vegetarijanac. Ali, u svakom slučaju, trebalo bi da se upoznate sa činjenicama koje bliže određuju vaš način ishrane, jer ne kaže se uzalud “čovek je ono što jede”. Cilj nam je da vam ukažemo na činjenice koje ne možete pronaći u dnevnim novinama ili na televiziji i da vam ostavimo slobodnu volju pri odluci kakav će ubuduće biti vaš način ishrane.

Činjenice o proizvodnji mesa:

Voda*

Birajući ishranu u kojoj je zastupljeno meso, ljudi, nažalost, biraju i nepovratno uništavanje prirodnih bogatstava. Evo samo nekoliko činjenica koje govore u prilog ovoj tvrdnji:

• Dok je za proizvodnju 1 kg žitarica potrebno 100 litara vode, za proizvodnju 1 kg mesa potroši se 10 000 litara;
• Količina vode potrebna za proizvodnju 10 kg šnicli jednaka je količini vode koju jedna prosečna porodica potroši za godinu dana;
• Cena 1 kg proteina iz goveđe šnicle (prema količini potrošene vode) je 32$, dok je cena 1 kg proteina iz pšenice samo 3$;

Nafta*

Nafta je, kao što znate, već postala razlog ratnih razaranja i osvajanja. A meso i potrošnja nafte su u više nego tesnoj vezi:

• Kada bi celokupna svetska populacija konzumirala meso, svetske rezerve nafte trajale bi 13 godina, dok bi iste rezerve trajale čak 260 godina kada bi celokupna svetska populacija prešla na vegetarijanstvo;
• Za proizvodnju 1 kg govedine utroši se količina fosilnih goriva potrebna za proizvodnju 40 kg soje;

Šume*

Kaže se da su šume “pluća planete”. Nažalost, pluća naše planete bi, da se radi o čoveku, odavno bila neupotrebljiva, a čovek bi bio prvi na listi za transplantaciju. Reći ćete da šume i meso nemaju nikakve zajedničke veze, ali da li je zaista tako?

• Zbog uništavanja tropskih šuma, oko 1 000 vrsta biljaka i životinja izumre svake godine;
• Da bi se nahranio prosečan čovek koji jede meso, potrebno je 1 255 ari zemlje, dok je za osobu koja ne jede meso i proizvode od mesa dovoljno 6,75 ari zemlje;
• Svake godine, Amazonska prašuma se sve više krči, čak 79 miliona jutara (oko 32 miliona hektara) godišnje, da bi se obezbedilo zemljište za ispašu ili uzgoj žitarica za ishranu stoke. Ako se krčenje nastavi istim tempom, Amazonske prašume će nestati za 30 godina;

Zdravlje ljudi *

Uvek imajte na umu da, pored toga što, iako pasivno i posredno, svaki put kada jedete meso ubijate po jednu životinju, vi na taj način polako ubijate i sebe:

• Kod žena koje svakodnevno jedu meso rizik za nastanak raka dojke veći je oko 4 puta nego kod vegetarijanki;
• Rizik od raka prostate kod muškaraca koji svakodnevno jedu meso veći je 3,5 puta nego kod vegetarijanaca;
• Mleko žene dojilje koja jede mnogo mesa, sadrži tako veliku količinu otrovnih materija da bi je, u slučaju da je izvezu u SAD, Administracija sa hranu i lekove (FDA) zaplenila i odredila za uništenje;

(klikni za uvećan prikaz plakata)

Uzgoj životinja*

Ali, ono što je najvažnije, ono zbog čega se uvek “digne najveća prašina”, jesu uslovi u kojima se odgajaju životinje koje završavaju na našem stolu, i izrazito nepoštovanje prava na život koje svakom od nas (dvonožnih ili četvoronožnih životinja) rođenjem pripada.
Ono zbog čega se najveći deo ljudi opredeli za prelazak na vegetarijanstvo svakako su slike sa farmi i prizori iz klanica.
Sledeće činjenice pokazuju da čoveku nije dovoljno što od životinja pravi svoje robove, nego se uopšte ne obazire na to što svoju buduću hranu, od početka do kraja njenog tužnog života, svakim gestom u toku uzgoja i ubijanja dodatno ponižava i povređuje:

• Tzv. "crvenokošci" su pilići, koji su na pokretnoj traci, na putu do smrti, izbegli, ne samo elektrifikovano, omamljujuće korito ispunjeno rasolom, već i nož koji je trebao da ih prereže vrat. Njihova smrt nastupa u bazenu sa vrelom vodom (čitaj: bivaju skuvani ŽIVI), gde perje olabavi pre čupanja. Čitave gomile takvih pilića se odbacuju svakodnevno;
• Obzirom da je svaki prirodni nagon kod svinja u fabričkim farmama ograničen i nezadovoljen, svinje počinju da međusobno grizu repove. Ta, inače, prirodno inteligentna i razigrana bića sada postaju pomahnital i frustrirana što ih tera da jedni drugima grizu repove i zadnje delove tela. Ako se to ne spreči, povređena svinja može da ugine od povreda i da bude pojedena od strane svojih napadača. Tako povređene svinje se ne mogu prodati, pa tako postaju proizvođačev problem. Rešenje? Svinjama se redovno odsecaju repovi i drže se u potpunom mraku, sem kada ih hrane;
• U svetu se godišnje u mesnoj industriji muči i ubija preko 40 milijardi životinja: više od 3,3 milijarde mesečno, više od 770 miliona nedeljno, više od 109 miliona dnevno, više od 4,5 miliona u toku jednog sata, više od 76 hiljada u toku jednog minuta, što znači svakog sekunda više od 1270 životinja.

Glad**

Polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi. Da dobro ste pročitali – ovo su zvanični podaci UNICEF-a.
Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa.

Nama, koji smo već izabrali “zeleni” put vegetarijanstva, ovo je dovoljan dokaz da smo na pravom putu da postanemo bolji ljudi. Svi vi, koji jedete meso, još jednom dobro pročitajte naslov ovog članka. A onda ga pročitajte još deset puta. Zatim čitajte ovaj članak sve dok vam se ne “sklope kockice”, i dok ne shvatite osnovnu ideju ove kampanje: Jedući životinje, pristajete da budete saučesnik u ubistvu s’ predumišljajem, ali ne jednom, nego bezbroj puta. Ubijate životinje koje jedete, ali ubijate i sebe, time što na stotine stabala biva posečeno da bi se proizvodila hrana za njih, a toga niste ni svesni!

Za tebe, koji ovo možda čitaš sa nevericom i podsmehom, imam jedan predlog: Uzmi kantar, ili ga zamisli. Na levi tas stavi jedan hamburger, ili Karađorđevu šniclu, ako je više voliš. Na desni tas spusti samo cedulju na kojoj piše: “U svetu se godišnje zbog 6,5 milijardi ljudi ubije 43,2 milijarde životinja. JEDAN ŽIVOT (ljudski), naspram SEDAM ŽIVOTA (životinja) SVAKE GODINE; 1 prema 500 za svaki životni vek svakog čoveka na planeti.”
Sam odluči na koju stranu će da pretegne tvoja vaga i da li ti zaista nije važno to što je tvoja hrana nekada imala oči i osećanja.

Marija Milovanović