Kampanje

 

 


Ne brinite! Ispod ovako strogog i strašnog naslova ne krije se hvalospev o vegetarijancima, niti ponižavanje i kritika upućena na račun onih koji jedu meso. Ovde ćete pronaći samo činjenice. Sve je istina- ali “gola”, bez ublažavanja i ulepšavanja. Ako posle čitanja pomislite kako sve to zvuči strašno, ako se osetite malim, i tuga vam ispuni srce, zamislite samo kako je životinji koja, možda baš u ovom trenutku, gleda u svog dželata, sama, uplašena i nemoćna da izbegne svoju sudbinu, a koja će se za koji dan naći na vašem tanjiru.

Krenimo od početka. Osnova etike vegetarijanstva je jednostavna. U suštini, radi se o ideji da sve životinje imaju osećanja baš kao i ljudi, i da, kada izgubimo poštovanje prema životu životinje, gubimo poštovanje i prema ljudskom životu. Da li vam ovo zvuči logično? Ili vam je smešno i besmisleno?! Zastanite malo, i postavite sebi jedno pitanje: zašto mi, ljudi, uopšte jedemo životinje? Zato što je logično da veći i jači jede manjeg i slabijeg? Zašto onda tako tragično shvatamo vest da je, u divljini Severne Amerike, ili u šumi kod Sremske Mitrovice, lav, medved ili vuk pojeo čoveka? Zato što je život čoveka vredniji od života životinje?! Kako onda objašnjavate činjenicu da je jedino čovek, od svih živih bića, sposoban za mržnju, sposoban da ubije samo iz zadovoljstva, ili bez razloga, i da vrši genocide nad svojom vrstom? Zar je to odlika “najsavršenijeg” i “najvišeg” bića, kako sebe nazivamo?! Iako se sve životinje, očigledno sa razlogom, plaše čoveka, ni jedna životinja nije njegov prirodni neprijatelj.

Neke ljude nije briga za načine, sredstva, cenu i patnju potrebnu da životinja (u bilo kom obliku) stigne na njihovu trpezu. Neke je briga, ali smatraju da “oni sami ne mogu ništa da promene”. Postoje i ljudi koji kažu da bi “iste sekunde postali vegetarijanac, samo kada bi im neko dokazao da je meso moguće zameniti biljnom hranom”.

Ovaj članak je upućen svima vama, bez obzira na to da li ćete posle čitanja odmahnuti rukom i nastaviti po starom, ili ćete potražiti savete o tome kako da postanete vegetarijanac. Ali, u svakom slučaju, trebalo bi da se upoznate sa činjenicama koje bliže određuju vaš način ishrane, jer ne kaže se uzalud “čovek je ono što jede”. Cilj nam je da vam ukažemo na činjenice koje ne možete pronaći u dnevnim novinama ili na televiziji i da vam ostavimo slobodnu volju pri odluci kakav će ubuduće biti vaš način ishrane.

Činjenice o proizvodnji mesa:

Voda*

Birajući ishranu u kojoj je zastupljeno meso, ljudi, nažalost, biraju i nepovratno uništavanje prirodnih bogatstava. Evo samo nekoliko činjenica koje govore u prilog ovoj tvrdnji:

  • Dok je za proizvodnju 1 kg žitarica potrebno 100 litara vode, za proizvodnju 1 kg mesa potroši se 10 000 litara;
  • Količina vode potrebna za proizvodnju 10 kg šnicli jednaka je količini vode koju jedna prosečna porodica potroši za godinu dana;
  • Cena 1 kg proteina iz goveđe šnicle (prema količini potrošene vode) je 32$, dok je cena 1 kg proteina iz pšenice samo 3$;

Nafta*

Nafta je, kao što znate, već postala razlog ratnih razaranja i osvajanja. A meso i potrošnja nafte su u više nego tesnoj vezi:

  • Kada bi celokupna svetska populacija konzumirala meso, svetske rezerve nafte trajale bi 13 godina, dok bi iste rezerve trajale čak 260 godina kada bi celokupna svetska populacija prešla na vegetarijanstvo;
  • Za proizvodnju 1 kg govedine utroši se količina fosilnih goriva potrebna za proizvodnju 40 kg soje;

Šume*

Kaže se da su šume “pluća planete”. Nažalost, pluća naše planete bi, da se radi o čoveku, odavno bila neupotrebljiva, a čovek bi bio prvi na listi za transplantaciju. Reći ćete da šume i meso nemaju nikakve zajedničke veze, ali da li je zaista tako?

  • Zbog uništavanja tropskih šuma, oko 1 000 vrsta biljaka i životinja izumre svake godine;
  • Da bi se nahranio prosečan čovek koji jede meso, potrebno je 1 255 ari zemlje, dok je za osobu koja ne jede meso i proizvode od mesa dovoljno 6,75 ari zemlje;
  • Svake godine, Amazonska prašuma se sve više krči, čak 79 miliona jutara (oko 32 miliona hektara) godišnje, da bi se obezbedilo zemljište za ispašu ili uzgoj žitarica za ishranu stoke. Ako se krčenje nastavi istim tempom, Amazonske prašume će nestati za 30 godina;

Zdravlje ljudi *

Uvek imajte na umu da, pored toga što, iako pasivno i posredno, svaki put kada jedete meso ubijate po jednu životinju, vi na taj način polako ubijate i sebe:

  • Kod žena koje svakodnevno jedu meso rizik za nastanak raka dojke veći je oko 4 puta nego kod vegetarijanki;
  • Rizik od raka prostate kod muškaraca koji svakodnevno jedu meso veći je 3,5 puta nego kod vegetarijanaca;
  • Mleko žene dojilje koja jede mnogo mesa, sadrži tako veliku količinu otrovnih materija da bi je, u slučaju da je izvezu u SAD, Administracija sa hranu i lekove (FDA) zaplenila i odredila za uništenje;


Uzgoj životinja*

Ali, ono što je najvažnije, ono zbog čega se uvek “digne najveća prašina”, jesu uslovi u kojima se odgajaju životinje koje završavaju na našem stolu, i izrazito nepoštovanje prava na život koje svakom od nas (dvonožnih ili četvoronožnih životinja) rođenjem pripada.
Ono zbog čega se najveći deo ljudi opredeli za prelazak na vegetarijanstvo svakako su slike sa farmi i prizori iz klanica.
Sledeće činjenice pokazuju da čoveku nije dovoljno što od životinja pravi svoje robove, nego se uopšte ne obazire na to što svoju buduću hranu, od početka do kraja njenog tužnog života, svakim gestom u toku uzgoja i ubijanja dodatno ponižava i povređuje:

  • Tzv. "crvenokošci" su pilići, koji su na pokretnoj traci, na putu do smrti, izbegli, ne samo elektrifikovano, omamljujuće korito ispunjeno rasolom, već i nož koji je trebao da ih prereže vrat. Njihova smrt nastupa u bazenu sa vrelom vodom (čitaj: bivaju skuvani ŽIVI), gde perje olabavi pre čupanja. Čitave gomile takvih pilića se odbacuju svakodnevno;
  • Obzirom da je svaki prirodni nagon kod svinja u fabričkim farmama ograničen i nezadovoljen, svinje počinju da međusobno grizu repove. Ta, inače, prirodno inteligentna i razigrana bića sada postaju pomahnital i frustrirana što ih tera da jedni drugima grizu repove i zadnje delove tela. Ako se to ne spreči, povređena svinja može da ugine od povreda i da bude pojedena od strane svojih napadača. Tako povređene svinje se ne mogu prodati, pa tako postaju proizvođačev problem. Rešenje? Svinjama se redovno odsecaju repovi i drže se u potpunom mraku, sem kada ih hrane;
  • U svetu se godišnje u mesnoj industriji muči i ubija preko 40 milijardi životinja: više od 3,3 milijarde mesečno, više od 770 miliona nedeljno, više od 109 miliona dnevno, više od 4,5 miliona u toku jednog sata, više od 76 hiljada u toku jednog minuta, što znači svakog sekunda više od 1270 životinja.

Glad**

Polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi. Da dobro ste pročitali – ovo su zvanični podaci UNICEF-a.
Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa.


“Kada čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterijum po kom možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.”
Lav Tolstoj

Nama, koji smo već izabrali “zeleni” put vegetarijanstva, ovo je dovoljan dokaz da smo na pravom putu da postanemo bolji ljudi. Svi vi, koji jedete meso, još jednom dobro pročitajte naslov ovog članka. A onda ga pročitajte još deset puta. Zatim čitajte ovaj članak sve dok vam se ne “sklope kockice”, i dok ne shvatite osnovnu ideju ove kampanje: Jedući životinje, pristajete da budete saučesnik u ubistvu s’ predumišljajem, ali ne jednom, nego bezbroj puta. Ubijate životinje koje jedete, ali ubijate i sebe, time što na stotine stabala biva posečeno da bi se proizvodila hrana za njih, a toga niste ni svesni!

Za tebe, koji ovo možda čitaš sa nevericom i podsmehom, imam jedan predlog: Uzmi kantar, ili ga zamisli. Na levi tas stavi jedan hamburger, ili Karađorđevu šniclu, ako je više voliš. Na desni tas spusti samo cedulju na kojoj piše: “U svetu se godišnje zbog 6,5 milijardi ljudi ubije 43,2 milijarde životinja. JEDAN ŽIVOT (ljudski), naspram SEDAM ŽIVOTA (životinja) SVAKE GODINE; 1 prema 500 za svaki životni vek svakog čoveka na planeti.”
Sam odluči na koju stranu će da pretegne tvoja vaga i da li ti zaista nije važno to što je tvoja hrana nekada imala oči i osećanja.

Marija Milovanović

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 464 48
Manje mesa, duži život... Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izveštaju.Naime, istraživači nemačkog Centra za istraživanja raka (DKFZ) su u razmaku od dve decenije posmatrali 2.000 osoba koje uopšte nisu jele ili su jele manje nego prosečne količine mesa...  28. jul 2008. | 11:20 | Izvor: FoNetBerlin -- Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izv...
Com Content 110 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (5. deo)... Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Franc Kafka (1883-1924), pisac:''Sada mogu na miru da vas posmatram; više vas ne jedem. (Pri posmatranju riba u jednom akvarijumu).''Čarls Darvin (1809-1882), britanski prirodnjak i osnivač Darvinizma:''Životinje osećaju kao i ljudi radost i bol, sreću i nesreću.''Helmut Kaplan (*1952), nemački filozof:''Ne treba nam novi moral za životinje, ali moramo prestati da s...
Com Content 1702 48
Ko je sve uključen?... Ko je sve uključen?Gent u Belgiji je prvi grad u svetu, a slede ga Sao Paolo u Brazilu, Tel Aviv u Izraelu, Cape Town u Africi, i drugi gradovi u Australiji, Velikoj Britaniji, Kanadi, Finskoj, SAD-u, Brazilu, Holandiji, Tajvanu, Australiji. Neke od poznatih osoba koje su dale podršku kampanji u svetu su Ser Paul McCartney, Riki Džervis, Mobi, Joko Ono, Brajan Adams, Ser Ričard Brenson, Šeril Krou, Kevin Spejsi, Alek Boldvin, Majkl Polan, Al Gor, Gvinet Paltrou...Kako to izgleda u svetu? Globaln...
Com Content 238 48
Briggite Bardot u suzama molila da se zauvek okonča lov na mladunce foka... "Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog surovog pokolja", rekla je na konferenciji za novinare, sedeći ispred postera koji prikazuje foku koja drzi palicu, dok u lokvi krvi leži ljudska beba. Francuska filmska zvezda koja je poznata po svojoj borbi za prava životinja u suzama je molila da Kanada konačno obustavi lov na mladunce foka. Svake godine u ovo vreme započinje lov kada biva ubijeno preko 325.000 jadnih životinja."Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog sur...
Com Content 253 48
McAmazon... Simbol McDonalds-a je svima dobro poznat: dva zlatna luka na crvenoj podlozi mogu se videti u skoro svim zemljama sveta. Međutim, bez obzira na to šta giganti brze hrane žele da vi mislite o njima, McDonalds-u danas predstavlja uništenje kišnih šuma. I to je jedan veoma “Unhappy meal” (nesrećan obrok) za našu planetu.Simbol McDonalds-a je svima dobro poznat: dva zlatna luka na crvenoj podlozi mogu se videti u skoro svim zemljama sveta. Međutim, bez obzira na to šta giganti brze hrane...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Manje mesa, duži život

Detaljnije »