Kampanje

U podne 23. novembra održan je protest protiv krzna na Trgu Republike uz performans i protestnu šetnju po Knez Mihailovoj ulici. Protest je organizovalo udruženje "Sloboda za životinje" zajedno sa udruženjima „Feniks“ i „Ljudi za životinje.“ Aktivisti su pred oko okupljenih 70 gradjana govorili preko megafona potresne  činjenice o patnji životinja na farmama krzna zbog mode i glamura.

Protest Fur Free Friday u Beogradu podržali su mnogi prijatelji životinja iz sveta kulture i nauke: glumica Danijela Vranješ, Aleksandra Bibić, balerina i glumica, Ana Ljubinković, modna dizajnerka, Bojana Bulatović Bo, kantautorka,  Rastko Janković, glumac.

Perfomans je tekao ovako:

Neke devojke sa iscrtanim njuškicama i u krznu a mladii u kožnim jaknama predstavljali su životinje koje su na silu “odrali” jači momci uz borbu i opiranje. Ipak žrtve su ostale „u krvi“ - u crvenim jaknama i rukavicama. One ostaju pognute glave da stoje sa ostalima u crvenom i drže transparente, kao simbol za mnoge odrane životinje koje ostanu žive i posle dranja. Mladići koji su drali životinje su krzno “prodavali”, ili „kupovali“ svojim devojkama. Modna pista na kojoj su se devojke šepurile u bundama nalazila se ispred spomenika na Trgu republike. Na pistu upada grupa mladih koja radi edukaciju – sa transparentima i lecima – i menjaju međusobno materijale, letke, idu od ruke do ruke, međusobno razgovaraju i slično. Devojke šokirane prvo odbijaju i ne veruju onome što čuju od njih o patnji životinja, a onda shvataju i donose odluku da će se odreći krzna. One energično svlače krznene bunde i kožne jakne i bacaju ih u kantu za tu svrhu napravljenu. Na kanti je stajao transparent "Za srbiju bez krzna". Posle performansa bila je protestna šetnja kroz Knez Mihajlovu ulicu.

Činjenice o Industriji krzna

Više od 55 miliona životinja godišnje strada na izuzetno surov način da bi neko ostvario profit, a vi nosili njihovu kožu preko svoje. Na farmama krznašica, u malim kavezima i lošim uslovima odgajaju se lisice, nutrije, zečevi, kune, činčile ... da bi umrle bolnom smrću u gasnim komorama, puštanjem struje kroz analni otvor i usta, lomljenjem vrata ili grudnog koša, davljenjem, vešanjem ... ili odrane žive, da bi profit bio što veći. Divlje životinje se hvataju nazubljenim čeličnim klopkama u kojima danima umiru od žedji i gladi, pre nego što im lovci slome grudni koš ili vrat. Često odgrizu sebi nogu da bi se oslobodile i umiru od iskrvarenja. U zamkama ostaju uhvaćeni i mnogi psi, mačke i ostale životinje uhvaćene „greškom“. Lovci na krzno foka ubijaju bebe razbijanjem lobanje metalnim i drvenim palicama na očigled njihovih majki. Jedini način da se zaustavi surova krznarska industrija, kao potpuno nepotrebna, je da se prestane sa kupovinom krzna: bundi, kaputa i raznih ukrasa i aplikacija.

Kina: mačke natrpane u kaveze

Zemlja koja izvozi najviše krzna je Kina. Čak 85% svetske proizvodnje krzna pripada Kini. S obzirom da je profit jedni razlog za proizvodnju krzna, njemu je sve i podredjeno. Uzgajane ili ulovljene, životinje se transportuju nagurane u kavezima (da ih stane što više), ponekad danima, bez hrane i vode, do mesta na kojima se prodaju. Prodavci ih ošamute udarcima, a odmah zatim oderu žive da bi kupac mogao da odnese kupljenu robu na dalju preradu. Za izradu jedne bunde potrebno je da se ubije: do 15 pasa, do 24 mačke, do 20 dabrova, do 22 lisice, do 30 rakuna, do 34 nutrije, do 40 oposuma, do 200 činčila, do 240 hermelina, do 400 veverica … Prerada prirodnog krzna zahteva korišćenje kancerogenih hemikalija koje nepovratno zagađuju podzemne vode i ugrožavaju ljudsko zdravlje. Da li mora da bude tako? Naravno da ne. Za proizvodnju kaputa od veštačkog krzna potrebno je 60 puta manje energije nego za proizvodnju kaputa od krzna životinje. Ne postoji ni jedan razlog za proizvodnju prirodnog krzna osim ljudske pohlepe.

Šta Vi možete učiniti?

• NE kupujte prirodno krzno!
  
• Edukujte druge o surovosti krznarske industrije
• Pogledajte film „Krzno Kine – Zabavno krzno?“ na: www.sloboda-za-zivotinje.org/szztv

Šta o krznu kaže Zakon?

Zakon o dobrobiti životinja, član 7.,tačka 36), kaže da je - Zabranjeno uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja. Ova tačka omogućava da se u Srbiji zabrani uvoz i trgovina krznom. Takođe, u istom članu u tački 37) se kaže da je zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinja isključivo radi proizvodnje krzna i kože ali tek od 1. januara 2019. godine.

Zaustavimo upotrebu krzna pre ovog roka!

Izjave podrške poznatih ličnosti:

Protest Fur Free Friday u Beogradu podržali su mnogi prijatelji životinja iz sveta kulture i nauke: glumica Danijela Vranješ, Aleksandra Bibić, balerina i glumica, Ana Ljubinković, modna dizajnerka, Bojana Bulatović Bo, kantautorka,  Rastko Janković, glumac.

========================================================================

"Dragi moji,

mi koji volimo životinje, nama nije potreban naučni dokaz, ali za one kojima treba malo podsećanje: nauka je potvrdila da životinje jesu emotivna bića. Količina patnje koju im nanosimo zarad naših površnih, modnih i estetskih potreba ne može proći nekažnjeno od strane prirode. Ona je moćna i svedoci smo da se okreće protiv čoveka sve više. Radimo na svojoj svesti, pokušajmo da napravimo svet koji ne leži na patnji nedužnih bića.

Veliki pozdrav.
Iskreno,"

Vranješ Danijela, glumica

==============================================================

"Luksuzne, tople, lepo dizajnirane bunde iz najfinijih prodavnica i dizajnerskih modnih kuća imaju manje lepo poreklo. Pre nego što ih je slavni dizajner obojio u marinsko plavu ne bi li mu donele po komadu basnoslovnu zaradu, naručio je krzno koje mu je isporučeno u lepo upakovanim kutijama. Pre toga, za taj jedan komad, ubijeno je i više stotina malih nedužnih stvorova, ne retko na najsuroviji način, tačnije, guljena im je koža na živo a potom su, ako prežive taj čin, životinje ostavljane da umru u najgorim mukama. Da ne bude zabune, na ovaj način se prave i najpopularnije i ujedno i najružnije Ugg čizme. Nadam se da su konzumenti ovakve mode svesni da na sebi jednostavno nose leševe napaćenih životinja. Sramota me je što pripadam ovakvoj industriji."

Ana Ljubinković, modna dizajnerka

===============================================================

,,Svake godine milioni životinja se surovno ubijaju zarad modne industrije. Životinje na farmama provedu ceo svoj život u neadekvatnim uslovima, skučenom prostoru prljavim i zaraznim kavezima. Farmeri ubijaju te životinje na najmonstruoznije načine trovanjem, strujom, gasom, životinje puštaju da iskrvare do smrti pa čak i odiru krzna sa još živih životinja.

Većina životinjskog krzna i kože dolazi iz zemalja u razvoju kao sto su Kina i Indija, a većina vune dolazi iz Australije gde se ovce sakate i komadaju dok su još pri svesti. Trgovina egzotičnom kožom zmija i guštera je isto toliko strašna. A poseban ogavan luksuz je koža od još nerođenih teladi i jagnjadi koje vade iz zaklanih krava i ovaca.

====================================================================

Priroda nas je zakinula u mnogo čemu, uključujući i krzno, ali nas je obdarila inteligencijom pomoću koje smo napravili fantastične stvari, između ostalog i veštačke materijale... Stvorili smo uslove za život u kome niko više ne mora da pati, ali uporno odbijamo da takav život i realizujemo. Zašto?

Umesto da uživamo u životu, mi uživamo u smrti i nanošenju bola drugima. Zašto?

I još mnogo takvih "Zašto?" koji čekaju odgovore. Znamo ih svi, sigurna sam. Izgovorimo ih glasno i preuzmimo odgovornost za svoje postupke. Prestanimo da budemo saučesnici u krvavoj raboti zatvarajuči oči pred surovom istinom. Jer priroda je sigurno imala bolji plan od ovoga kada nam je tu pamet dala, zar ne?

=======================================================================

Iskreno se nadam da će ova ova akcija biti apel društvu da se zaustavi eksploatacija i ubijanje nedužnih životinja. Smatram da je ovo dobar način da se probudi svest i edukuje populacija o humanijem odnosu prema njima i njihovim pravima jer to zaslužuju kao naši, ponekad i najverniji prijatelji.

Ljubitelj sam životinja, i kao građanin ove zemlje, uvek ću podržati borbu, kada je u pitanju njihov opstanak i zaštita.

Zato pozivam ljude da se, pošto se pogledaju ujutru u ogledalu, pre nego što operu zube, zapitaju, da li postoji još neko osim njih na ovoj planeti?!

Rastko Janković, glumac

=====================================================================

Pogledajte još i:

Da li ste sigurni da ne nosite na Vašoj odeći krzno mačaka i pasa?