Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 480 48
Topljenje leda na Severnom polu... Naučnici su u vodama Severnog pola uočili naglo topljenje leda koje formira kanale, saopštila je ekološka organizacija Grinpis. Stručnjaci predviđaju da kroz pet godina Arktička kapa može u potpunosti da se istopi. Kroz Severni pol već može da se obavlja manja plovidba.Tome je uzrok globalno otopljenje, ističe se u saopštenju, prenela je agencija RIA"Novosti". 3. septembar 2008. | 11:28 -> 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug  Moskva, Berlin -- Naučnici su u vodama Severnog pol...
Com Content 288 48
Laka zarada – uzgajajanje mrava... Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinciji Liaoning, obećala je profit od 35 do 60 % na uloge u lažni projekt.( Izvor: Beta)Jedna firma u severoistočnoj Kini skupila je 379 miliona dolara od lakovernih ulagača kojima je obećala zaradu u poslu gajenja mrava, javlja agencija Sinhua. Kompanija za ekološko uzgajanje Donghua u provinci...
Com Content 506 48
Detaljne primedbe na Nacrt Zakona o dobrobiti životinja... Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“, u saradnji sa Udruženjem Pravnici za demokratiju LAWDEM – Centrom za unapređenje i zaštitu prava životinja dostavilo je Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu svoje primedbe na Nacrt zakona o dobrobiti životinja, a povodom vesti da će se ovaj Nacrt, koji je objavljen 22. oktobra, naći pred Vladom već u četvrtak,  traži da se stavljanje Nacrta u zakonodavnu proceduru odloži dok se ne razmotre primedbe o...
Com Content 574 48
Svetski dan bez mesa - prvi dan proleća... Povodom Svetskog dana bez mesa i prvog dana proleća, ponovo apelujemo na ljude koji brinu o sopstvenom i o zdravlju ove lepe ali krhke planete da postanu vegetarijanci. Ugrozili smo svoje zdravlje, ali i zdravlje i opstanak cele planete. Krajnje je vreme da se to promeni! Povodom Svetskog dana bez mesa i prvog dana proleća, ponovo apelujemo na ljude koji brinu o sopstvenom i o zdravlju ove lepe ali krhke planete da postanu vegetarijanci.Ugrozili smo svoje zdravlje, ali i zdravlje i opstanak c...
Com Content 607 48
Sezona srama u Srbiji... Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosimo tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica: Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lo...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Topljenje leda na Severnom polu

Detaljnije »