Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1576 48
Cirkuske životinje uzvraćaju udarac... Životinje po cirkusima trpe zlostavljanje i torturu tokom dugog vremena, pa i celog svog života. Međutim, često  njihovo  (s)tpljenje pređe granice, i tada mogu da povrede trenere i posetioce cirkusa, ili ljude na ulici kada pobegnu iz cirkusa.   „Životinjska farma“ uživo U romanu Džordža Orvela „Životinjska farma“, životinje se okupljaju da bi izvele revoluciju. To je bilo 1945. Otada životinje, kako izgleda rade u ilegali, kako bi pripremile puč...
Com Content 1673 48
Tribina O ODGOVORNOM VLASNIŠTVU... Utorak, 08. novembar 2011 u 19:00h  DOB // Glavni hol Govore: prof. dr Marijana Vučinić, Fakultet veterinarske medicine, dr Vladimir Terzin, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove Grada Beograda, Dušica Žegarac, glumica, Nataša Vukmirović, udruženje Ljudi za životinje. Da li problem napuštenih pasa i mačaka predstavlja širi društveni problem čije rešavanje zahteva multidisciplinarni pristup i angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti, kako građani mogu da se uključe u proces re...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 571 48
Indijska policija "zaposlila" pacove da love miševe... Policija u indijskoj državi Harajana pronašla je način da se bori protiv najezde miševa koji im haraju po arhivi i uništavaju dokaze, piše BBC. Indijska policija počela je sa parom domaćih, belih pacova koji bi trebalo da oteraju miševe. Njihov eksperiment privukao je pažnju stručnjaka za životinje, koji smatraju da bi to moglo da bude rešenje problema. Autor: Blic online | Foto:BBC | 11.03.2009. - 21:44 Policija u indijskoj državi Harajana pronašla je način da se bori protiv najezde miševa...
Com Content 1725 48
Vegetarijanstvo jedini izlaz za ljude? ... Posledice sve ubrzanijeg globalnog zagrevanja postale su vidljive i običnim ljudima, i sada je nemoguće poreći da ne postoje. Najuočljivija posledica su nenormalno velike temperature, suše i veliki požari širom planete. To će najviše pogoditi snabdevanje vodom, kao i stočarstvo, i da bi preživeli, ljudi bi morali skoro kompletno preći na vegetarijansku ishranu - o tome su dramatično upozorenje dali brojni svetski naučnici, pred godišnju svetsku konferenciju o vodama u Stokholmu, Švedska, gde tre...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Cirkuske životinje uzvraćaju udarac

Detaljnije »