Masovni uzgoji stoke kao rezervoari opasnih mikrobijalnih i parazitarnih oboljenja ljudi

Swine Flu Virus

Od kraja aprila i početka maja 2009. godine, ljudi širom planete su u strahu od nove pandemije. Svetska zdravstvena organizacija je poslednjih dana aprila proglasila peti stepen opasnosti od mogućih šest, što znači da se respiratorni virus H1N1 prenosi među ljudima i da se to do sada desilo u najmanje dve zemlje istog regiona ili kontinenta. A početkom juna proglašen je i poslednji, šesti stepen, što znači da je proglašena pandemija – širenje ove zarazne bolesti na svim kontinentima.

Smatra se da je broj ljudi koji je od ove bolesti oboleo u blagom obliku znatno veći od onoga koliko ih se prijavljuje u zdravstvenim ustanovama.

Uprkos početnom strahu od ove nove pandemije i potencijalne smrtnosti ljudi, za sada je izvesno da virus H1N1, uzročnik svinjskog ili meksičkog gripa, nije opasan u meri u kojoj se pretpostavljalo da jeste. Uprkos tome, nepoznato je da li će se mutacije virusa u skoroj budućnosti kretati ka većoj ili manjoj virulentnosti (virulentnost je sposobnost izazivanja bolesti uzrokovane virusom). Ono što zabrinjava je mala prirodna otpornost kod onih koji jednom prebole infekciju ovim novim virusom, kao i mogućnost mutacije novog virusa ka većoj virulentnosti. Stručnjaci predviđaju veću učestalost oboljevanja od novog virusa u vreme kada se inače sezonski pojavljuju respiratorna oboljenja: na jesen i zimu krajem ove godine. Ipak, čak i ako svinjski grip bude virulentan koliko i uobičajeni sezonski virusi, to nije razlog za veću brigu – jer sezonski grip samo u SAD ubije 36.000 ljudi svake godine.

Ovaj tip respiratornog virusa prvi put se pojavio u selu La Gloria, blizu Perote u meksičkoj državi Verakruz. U ovom siromašnom selu za pojavu virusa među ljudima krive lokalnu industrijsku farmu (ta farma je vlasništvo jedne američke multinacionalne korporacije) koja zagađuje vazduh, vodu i tlo okoline tog sela; međutim, tvrdi se da virus nije pronađen u svinjama sa te farme. Ovo pak ne bi bio prvi slučaj da obole ljudi koji su direktno (rad na farmama ili sa farmskim životinjama) ili posredno (preko zagađene životne sredine ili hrane životinjskog porekla) od farmskih životinja koje samo prenose uzročnike bolesti ali same od njih ne obolevaju.

Sa druge strane, mnogi meštani tog sela rade u SAD, i tamo dolaze posetioci iz celog sveta pošto je to turistička destinacija, pa se tako ne isključuje ni mogućnost početnog prenošenja virusa od ljudi sa drugih destinacija.

Ovo respiratorno oboljenje je slično običnom gripu, ali je karakteristična visoka temperatura (preko 38 stepeni) koja traje nešto duže nego kod običnog gripa, zatim kašalj, bol u celom telu, malaksalost, groznica, umor, glavobolja, kratak dah tj. teško disanje, bol u grudima. Mogu se javiti i bol u stomaku, uporno povraćanje, osećaj konfuzije i drugi simptomi. Komplikacije poput upale pluća su češće nego kod običnog gripa. Posebno su ugrožene osobe sa težim hroničnim bolestima, mala deca i trudnice.

Masovni uzgoji stoke – mesta pojave i širenja zaraza

Kako god bilo, ovo je nova zarazna bolest čije poreklo vodi iz masovnih uzgoja stoke. Pre samo par godina, svi smo strepili od ptičjeg gripa, SARS-a i “bolesti ludih krava”. I te bolesti su prvo krenule sa industrijskih farmi, kao i svinjski grip. Ova sadašnja pandemija uzrokovana je istim tipom virusa koji je od 1818. do 1820. godine (tada se zvao španski grip) ubio između 40 i 50 miliona ljudi, mada stručnjaci tvrde da je sadašnji tip virusa nešto manje virulentan i time manje opasan.

Farmski uzgoji stoke predstavljaju  opasnost po vazduh (18% gasova staklene bašte potiče iz stočarstva!), vodu i tlo, zbog ishrane stoke koristi se više od polovine obradivog zemljišta koje bi moglo da ishrani mnogo veći broj ljudi kada bi se oni hranili vegetarijanski, za proizvodnju mesa potroši se ogromna količina čiste vode a trenutno više od milijardi ljudi nema na raspolaganju dovoljne količine pitke vode, seku se preostale tropske šume – rezervoari kiseonika i većine živih vrsta na planeti... ali to nije sve, jer farme predstavljaju i rezervoar mikrobijalnih i parazitarnih bolesti koje su opasnost i po ljude! Osim uzročnika skorašnjih i sadašnje pandemije, mnogo više ljudi oboli od drugih bolesti koje se prenose sa životinja i preko ishrane mesom, mlekom i jajima, kao i direktnim kontaktom sa obolelim farmskim životinjama, a postale su toliko uobičajene, da im se posvećuje nedovoljna pažnja: trihineloza, salmoneloza, tuberkuloza, razne vrste pantljičara, toksoplazmoza, bruceloza, listerioza, kju groznica, besnilo, antraks i mnogo drugih...

Zašto su masovni uzgoji domaćih životinja toliko opasni? Na savremenim farmama, na malom prostoru nalazi se veliki broj životinja. One ceo svoj kratki život provedu bez svežeg vazduha a često i bez prirodne svetlosti, u sopstvenim izlučevinama koje su idealna podloga za razvoj mikroorganizama i parazita, hranjene veštačkom hranom i kljukane antibioticima i hormonima da što pre porastu i da daju što više potomaka, mesa, mleka i jaja. Sve ovo veoma oslabljuje imunitet, a neprirodni uslovi života sa prenaseljenim malim prostorom, idealne su okolnosti za pojavu i širenje svih vrsta bolesti. Mikroorganizmi (prioni, virusi, rikecije, hlamidije, bakterije i drugi), paraziti i gljivice obično prvo napadaju najslabije jedinke koje imaju najslabiji imunitet, a kada u njima ojačaju, napadaju i jače jedinke sa jačim imunitetom. Na kraju obole sve ili skoro sve životinje, a često su one samo nosioci mikroba ili parazita, bez ispoljavanja simptoma bolesti, od kojih na kraju obole ljudi koji dolaze u kontakt sa njima ili jedu meso, mleko i jaja poreklom od takvih životinja.

Isti princip važi i za ljude. Planeta je sada prenaseljena, ljudi ima više nego ikada. Industrijske farme predstavljaju slabe tačke celog živog sistema – mesta na kojima se pojave i rašire stari ili novi uzročnici zaraznih i drugih bolesti, a potom se rašire među ljudima i među divljim životinjama. Širenju zaraznih bolesti pogoduju velika koncentracija ljudi i brza putovanja savremenim prevoznim sredstvima.

U ovakvim okolnostima i sa ovakvim navikama (pa i sa mesožderskim navikama u ishrani, zbog čega postoji savremeno stočarstvo), možemo očekivati stalnu opasnost od ove i budućih epidemija i pandemija.

Uprkos ovim činjenicama, čak i stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, kao i ostali zvaničnici, tvrde da se termički obrađenim svinjskim mesom ne može preneti virus svinjskog gripa. Pri tome otvoreno kažu da žele da spreče propast industrije mesa i uzgoja svinja, i u te svrhe služe preporuke da se ovaj virus preimenuje iz “svinjskog” u “meksički” ili jednostavno “novi virus”, da bi ljude ubedili da nastave sa jedenjem svinjskog mesa. A šta je sa stočarima, veterinarima i mesarima, koji dolaze u kontakt sa živim svinjama? Kod nekih bolesti životinja, ugroženi su svi koji dolaze u kontakt sa svežim mesom (besnilo, antraks – kao najdrastičniji primeri). Dakle, da bi meso bilo termički obrađeno, sa njim neko pre toga treba da dođe u kontakt – i time će se svakako neko zaraziti i bolest preneti dalje.

Swine Flu
Ovako završavaju životinje kada izbije opasna zaraza

Prevencija kod svinjskog gripa

Lekari savetuju sledeće mere da sprečite zaražavanje ovim virusom u zemljama u kojima ga već ima (većina ovih mera predostrožnosti važe i za prevenciju širenja ostalih respiratornih virusa, kao i zarazne žutice):
-  ako ste već prehlađeni, po mogućnosti ne idite iz svoje kuće ili stana, prekrivajte usta i nos kada kijate i odmah potom dobro operite ruke;
-  po mogućnosti izbegavajte zatvorena mesta sa mnogo ljudi;
-  ne putujte u zemlje u kojima se pojavio svinjski grip;
-  obezbedite sebi dovoljno sna i odmora, kao i dovoljne količine svežeg voća i povrća;
-  nosite hiruršku masku na licu ako izlazite u zatvoreni prostor sa mnogo ljudi;
-  ne dodirujte rukama usta, nos i oči jer su i to ulazna mesta virusa;
-  izbegavajte ljubljenje, rukovanje, kao i svaki fizički kontakt sa drugim ljudima;
-  ne koristite zajednički pribor za jelo, čaše, tanjire i pribor za higijenu, kao i zajedničke olovke;
-  redovno i temeljito perite ruke vodom i sapunom, a sa sobom nosite vlažne maramice na bazi alkohola;
-  nakon dodirivanja novca dobro operite ruke.

Poseban akcenat se stavlja na redovno i temeljito pranje ruku sapunom, jer se virusi, osim kapljično i direktno (prilikom kijanja i kašljanja), prenose i preko neopranih ruku, pošto više sati preživljavaju na površinama poput kvaka, miševa i tastatura računara i na svim drugim površinama.

A mi ćemo dodati i da izbegavate meso (po mogućnosti i mleko i jaja) u svojoj ishrani, jer tako ćete sigurno sačuvati sebe od velikog broja bolesti koje se prenose hranom životinjskog porekla.

K. S.

------------------------------------------------------------

Svinjski grip ili nešto drugo?

Iako se danas dosta prašine diglo i oko ptičijeg i oko svinjskog gripa, mnogi gube iz vida da “običan” grip, koji svake godine odnese po nekoliko hiljada života, predstavlja jednu od najmasovnijih i najčešćih bolesti. Virusi “gripa” su u 20. veku izazvali nekoliko pandemija koje su poprilično pogodile svetsku populaciju. Svakih 10 do 30 godina virus gripa se transformiše u neki novi oblik. Tako je tokom azijskog gripa 1957. godine umrlo milion ljudi širom sveta, a 1968. godine je od hongkonškog virusa umrlo 750.000 ljudi. Ponekad u tim promenama nastane smrtonosan virusm kao što je to bio slučaj sa čuvenom španskom groznicom, koja je usmrtila između 22 i 100 miliona ljudi, jer se ne zna tačan broj!

Pitanje koje se postavlja u pogledu tzv. španske groznice, kako se danas smatra, najsmrtonosnijeg oblika gripa, glasi: kako su lekari tokom Prvog svetskog rata uopšte znali da je ovu groznicu izazvao virus, kada je izolovan tek 1933. godine?

U stvari, oni to i nisu znali, niti su to tvrdili. Neki lekari ondašnjeg vremena sumnjali su da je španska groznica bila neka vrsta reakcije na vakcine. Virus španske groznice se prvi put pojavio u Fort Rajliju (Fort Riley) među američkim vojnicima koji su se pripremali za Prvi svetski rat i primili svaki po 25 vakcina!

Veoma je interesantno da je tadašnji časopis “Irish examiner” objavio sledeći napis: “Po izveštajima sanitetskog generala američke vojske, tokom 1917. godine u vojne bolnice primljeno je 19.608 ljudi koji su patili od posledica vakcine protiv tifusa. Kada su vojni lekari pokušali da reše stvari jačom vakcinom, izazvali su teži oblik – paratifus. A kada su hteli da potisnu nove simptome još jačom vakcinom, stvorili su još opasniju bolest – špansku groznicu.” Interesantno je i to što se virus čija su svojstva identična virusu španske groznice ponovo pojavio 1976. godine u američkoj bazi Fort Diks (Fort Dix) i to samo kod vakcinisanih vojnika (prema izveštaju CDC-a, američkog Centra za kontrolu bolesti).

Da li je onda slučajno i to što se novi “svinjski” virus pojavio u Meksiku, gde su vršena najobimnija ispitivanja sa vakcinama protiv ptičjeg gripa? izgleda da su ovo pitanja na koja ćemo, verovatno, sačekati dok ne dobijemo pouzdan odgovor...

- Iz 55. (junskog) broja časopisa “Zdrav život”

Pročitajte i ovaj odličan tekst (na engleskom jeziku):
Advocacy for animals - Swine Flu and Factory Farms: Fast Track to Disaster

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 286 48
Kampanja za ugrozene vrste u Aziji... U jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan ubijeno je više od 50.000 pasa, prenosi regionalna kineska televizija.  Masakr su naredile vlasti, pošto su u lokalnoj bolnici tri osobe umrle od besnila. Od petodnevnog pokolja pošteđeni su jedino psi- čuvari obližnjeg vojnog garnizona. Psi su otimani od vlasnika i prebijani do smrti, a vlasnicima je isplaćeno oko 1,5 evra po psu.Izvor: B92, BetaU jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan ubijeno je više od 50.000 pasa, prenosi regionalna kineska telev...
Com Content 1535 48
U Beogradu uskoro Policija za životinje... Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas zamenik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. On je objasnio da bi ta jedinica radila po ugledu na slične službe u svetu, sa obavezom da vodi računa o svim životinjama na teritoriji Beograda. Objavljeno: 26. april 2010. | Originalna vest: Mondo | Izvor: Tanjug Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas ...
Com Content 45 48
Alternativa za ''Mulesing''... Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterineOvo su delovi razgovora koji smo vodili sa veterinarom iz naše zemlje, koji ima iskustva u lečenju ovaca, na temu Mulesinga, povodom akcije ''Benetton:Slep za patnju životinja'' koja će se održati 25.03.2005 u Beogradu :Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterinePokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar 1. Akcija Benetton: Slep za patnju životinja- Izveštaj2. ...
Com Content 599 48
Hordašenje je psihijatrijsko oboljenje i oblik zlostavljanja životinja... O ovoj temi se nedovoljno razmatra među zaštitnicima životinja. “Hordašenje” je zapravo manifestacija psihijatrijskog poremećaja koji je poznat kao “Diogenov sindrom”. Radi se o sakupljanju životinja do broja koji ugrožava njihovu dobrobit, a često i život. Takvi ljudi ih sabijaju u velikom broju na malom prostoru, bez dovoljno hrane i vode, u prljavštini i bez dovoljno nege, bez veterinarskog nadzora i lečenja. Ovo je zapravo posebna vrsta zlostavljanja životinja. O ovoj temi se nedovoljn...
Com Content 1554 48
Cirkus Korona opet u Beogradu!... Apelujemo na sve opštine u Beogradu, na gradonačelnika Beograda kao i na Republičku veterinarsku inspekciju da zabrane gostovanje cirkusu Koroni jer krši zakone! Ovo je deo jednog od mnogih pisama koje je Sloboda za životinje dobilo ovih dana: „...živim u Beogradu u naselju Vidikovac, gde se upravo ispod moga prozora stacionirao cirkus. Prisustvujem maltretiranju divljih i nadam se zakonom zaštićenih životinja. Koliko vidim imaju lava, tigra i medveda koje drže u sramno malim kavezima u kojima b...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kampanja za ugrozene vrste u Aziji

Detaljnije »