Ekologija
Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera
 
barska kornjaca
Lepo za slikanje, ali...

Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formiraju mozaični predeo bogatog biodiverziteta unutar malog područja. Zato je to važan lokalitet na istočnom migracionom putu ptica, a tu žive i druge životinje, kao što su vidra, barska kornjača, retke vrsta insekata i biljaka koje se navode u „Crvenoj knjizi Srbije" (spisak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta). Prstenovanje i praćenje ptica se na Ludašu obavlja još od 1985. godine, što ga stavlja u red najstarijih mesta gde je to počelo da se radi.

U sadašnjem obliku ovaj rezervat zaštićen je od 1994. godine, a prema novoj uredbi on obuhvata površinu od 847 hektara plus 2.002 hektara zaštitne zone. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku, pripada prvoj kategoriji zaštite, a istovremeno zvanično spada u močvarno područje svetskog značaja.

Susedski program EU na delu
 
Ludasko jezero
Trska polako „jede" jezero

Uprkos tome, zbog prirodnih procesa taloženja i zarastanja, ako se ništa ne učini, Ludaško jezero je osuđeno na propast. Njegova konzervacija više nije dovoljna, već je neophodna revitalizacija čitavog regiona, počev od zaštite ugroženih barskih kornjača, preko izmuljavanja i sečenja trske, do poboljšanja kvaliteta vode i ekosistema u celini.

Ovo je ocena dr Gabora Mesaroša, doktora bioloških nauka i člana Udruženja građana „Protego" koje, u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, preduzima konkretne korake u dugoročnom projektu spasavanja njegove flore i faune. Tome će doprineti i letos otvoren Vizitorski centar (Centar za posmatranje) „Ludaš" sa savremenom Istraživačkom stanicom koji je finansirala Evropska unija, a u okviru projekta Susedskog programa saradnje Mađarske i Srbije.

Obnova jezera

– „Protego" je mala nevladina organizacija koja je, kao prvi korak u revitalizaciji jezera, pokrenula praktičnu akciju zaštite barske kornjače čija je populacija ovde u velikoj meri opala – objašnjava dr Mesaroš.
Kako kaže, utvrđeno je da gotovo polovina jedinki ima znakove bolesti ili genetskih anomalija koje se veoma loše odražavaju na njihovu sposobnost reprodukcije, a takođe i da veliki broj strada od pecaroša.
– Zato smo i započeli ovaj projekat koji u početnoj fazi podrazumeva postavljanje tabli sa obaveštenjem da su kornjače zakonom zaštićena vrsta kod nas, tribine za đake i lokalno stanovništvo, kao i prikupljanje ugroženih jedinki sa najkritičnijih mesta i odnošenje u Zoo-vrt na Paliću, kako bi u veštačkim uslovima ojačale pre nego što budu vraćene u prirodu – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------
„Edukativna" staza

Još od 1987. godine na Ludašu se tokom leta održava tradicionalni eko-kamp, a skoro je trasirana i posebna edukativna (obrazovna) staza kojom se može ići samo u pratnji vodiča. Cilj je da se posetioci, pre svega đaci i studenti, upoznaju sa nekoliko tipičnih staništa.

----------------------------------------------------

Prevaziđeni herbarijumi

Biolog Sandra Džokić, saradnik Vizitorskog centra „Ludaš", pripada grupi stručnjaka u Zavodu za zaštitu prirode koji smatraju da su školski programi, koji od učenika zahtevaju pravljenje herbarijuma i insektarijuma, zastareli i opasni po životnu sredinu.
– U današnje vreme, kad su sve informacije o biljkama i insektima dostupne preko interneta, to postaje besmisleno. Ima smisla da herbarijume i insektarijume poseduju naučne institucije, ali nikakvog opravdanja nema nekontrolisano masovno branje biljaka ili probadanje insekata. Neke retke vrste su, između ostalog, i zbog toga, ili sasvim nestale ili su veoma ugrožene.

Tekst i fotografije R. Tamindžić
[objavljeno: 07/12/2008]

 Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 70 48
April - mesec "uredjenja Kačareva" - odstrel napuštenih pasa... Dopis upućen na nekoliko adresa nadležnih u Pančevu:Mesna zajednica Kačarevo (opština Pančevo), u okviru gore-pomenute akcije, ima i ,,AKCIJU ODSTRELA PASA LUTALICA" - u ulicama i oko naselja.Dopis upućen na nekoliko adresa nadležnih u Pančevu:Mesna zajednica Kačarevo (opština Pančevo), u okviru gore-pomenute akcije, ima i ,,AKCIJU ODSTRELA PASA LUTALICA" - u ulicama i oko naselja.Učesnici akcije:Lovačko društvo 'Sivi soko' JKP Kačarevo N...
Com Content 178 48
Krzno - foto galerija 2... Galerija slika životinja u kavezima koje žive samo zato da bi se od njih proizvela bunda ili vuna...  Galerija 2 ...
Com Content 1596 48
Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra... Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne p...
Com Content 105 48
Tužno da se u ekološkoj državi lovi u nacionalnim parkovima... Podgorica - Loša i sa evropskim standardima neusaglašena zakonska regulativa omogućava lov u crnogorskim nacionalnim parkovima (NP) što je tužno za jednu ekološku državu, ocenio je ornitolog Darko Saveljić. "Zakon o nacionalnim parkovima omogućava lov u NP. Loš i po ptice pogubni Zakon o lovstvu usvojen 1999. godine omogućava lov na ptice od 15. avgusta do 15. marta", kazao je Saveljić agenciji MINA i naveo da je dužina lovne sezone "kriminal nad prirodom".Podgorica - Loša i sa evropskim stand...
Com Content 493 48
Više od polovine svih evropskih vodozemaca može izumreti do 2050. godine... Uticaji poput globalnog zagrevanja, uništavanja prirodnih staništa i bolesti mogli bi doprineti izumiranju više od polovine svih evropskih vodozemaca, po istraživanjima Zoološkog društva Londona (Zoological Society of London - ZSL).25. septembar 2008.Uticaji poput globalnog zagrevanja, uništavanja prirodnih staništa i bolesti mogli bi doprineti izumiranju više od polovine svih evropskih vodozemaca, po istraživanjima Zoološkog društva Londona (Zoological Society of London - ZSL).Naučnici iz ZSL-a...

Komentari   

+1 # daca udres 21-03-2010 11:19
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla
+1 # Kathy 22-03-2010 21:26
Citat daca udres:
kad se kornjace bude iz zimskog sna molim vas odgovorite mi posto imam kornjacu imala sam dve i jedna mi je crkla


Bude se kada se poveca dnevna temperatura, a to je sada, kad se aktiviraju i ostale zivotinje i kada pocinju da stizu i ptice selice.

Dakle, obezbedite hranu i vodu vasoj kornjaci. Ne znam gde ste je smestili, trebalo bi da je pocela da se budi, ali to treba da bude postepeno. Nemojte je ostavljati napolju ujutro i tokom noci, dok je jos hladno, sve do stabilizacije i jos veceg povecanja temperature vazduha.
# magdalena 21-06-2013 22:40
dal se može nesto uraditi kod bunarica u subotici da se manje životinje da pregaze neka ograda kao u nekim mestima stalno pregaze kornjace zeceve macke i td hvala

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

April - mesec "uredjenja Kačareva" - odstrel napuštenih pasa

Detaljnije »