Ekologija

Vreme je da menjamo ishranu: mesare zagađuju životnu sredinu


Proizvodnja mesa zagađuje životnu sredinu više nego automobilski izduvni gasovi 
 
Vegetarijanci širom sveta su dočekali svojih pet minuta. Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.

Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko novog plana za smanjenje emisije štetnih gasova koji bi zamenio Kjoto protokol, poljoprivreda i transport označeni su kao najproblematičniji. Još je važnija činjenica da su druge privredne grane koje štete životnoj sredini, na primer teška industrija, strogo kontrolisane od strane međunarodne zajednice, ili bar pokušavaju da budu kontrolisane. Poljoprivreda je, sa druge strane, potpuno zanemarena.

Problem je ozbiljan. Hrana koja se koristi za uzgoj životinja sadrži metan, deset puta jači zagađivač od famoznog ugljen-dioksida. Da bi se ta hrana uzgajala, zbog rastuće proizvodnje mesa u svetu, sve više šuma se krči kako bi se stvorilo kultivisano zemljište, i time Zemlja gubi svoja dragocena pluća. Najbolji primer je seča Amazonskih šuma u Brazilu jer više od polovine hrane koja potiče odavde se koristi za uzgoj životinja. Na Konferenciji u Poljskoj predstavnici Brazila ponavljaju da će krčenje šuma biti smanjeno na minimum, ali međunarodna zajednica procenjuje da se takav stav ne poklapa sa trenutnom ekonomskom politikom ove zemlje koja umnogome zavisi od proizvodnje mesa. Najzad, gotovi mesni proizvodi spremljeni za izvoz moraju da se transportuju, i to u hladnjačama koje proždiru energiju, što opet dovodi do ogromne emisije ugljen-dioksida.

Najjednostavnije rešenje koje nude naučnici Ujedinjenih nacija je, jednostavno, da jedemo manje mesa. Kad se sve sabere, proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća. Ali to nam je već poznato – pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za sivo nebo i mutne vode.

Ono što je povod za brigu, to je da ne bi moglo pomoglo ako bi smo svi jeli više povrća. Manja potrošnja mesa u zapadnim društvima samo kratkoročno rešava probleme. U velikim državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, potrošnja crvenog mesa je u poslednjoj deceniji porasla za trećinu. Do 2050. godine će se, po procenama, duplirati. Dakle, ukupna potrošnja mesa u svetu će porasti, to je neizbežno.


Da se ne bismo u bliskoj budućnosti ugušili u smogu velikih klanica, moramo uperiti pogled ka proizvođačima. Poljoprivreda mora da postane zelena.

Neke razvijene i ekološki svesne zemlje, kao Novi Zeland, koji nastoji da počne sa proizvodnjom mesa kengura, ekološki manje štetnog, predlaže da se sistem svetske trgovine karbon kreditima uvede i u poljoprivredu. Danski seljaci, po novom zakonu, đubrivo puno metana koje se koristi za uzgajanje životinjske hrane moraju da ubrizgavaju u zemljište, umesto da ga jednostavno prosipaju po njemu.

 Verovatno najbolje rešenje su pronašli holandski seljaci. Na savremenim farmama, oni sakupljaju štetno svinjsko đubrivo, kuvaju ga u posebnim uslovima kako bi izdvojili metan, a zatim ovaj, u prirodi štetan gas, koriste u proizvodnji električne energije, koju prodaju. Ovim pokazuju kako zelena privreda može da donese profit i daju lokalni primer odgovornog čovečanstva.

U. Kovač
[objavljeno: 07/12/2008]

Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1571 48
Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin... Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod Apatina u Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje. Izgubljeni u poplavnom talasu, divljač se okuplja i preplivava reku. Zajedno su lisice, jazavci, divlje svinje, košute i jeleni.     S. P. Š. | 19. 06. 2010. - 00:02h Stotine divljih svinja, veprova, jelena, košuta preplivaju Dunav, dolazeći iz hrvatskog Kopačkog rita na levu obalu Dunava kod A...
Com Content 1464 48
Intervju sa Paulom McCartneyjem... Sir Paul McCartney: 'Eksperimenti na životinjama su nepouzdani i okrutni' . U ekskluzivnom intervjuu s PETA-om, Paul McCartney oštro osuđuje vivisekciju.  Kratko nakon slanja pisma guvernerki Arizone Janet Neapolitano, u kojem se nalaže da se prekine izgradnja nove laboratorije za eksperimente na životnjama, prošle nedelje u Londonu Sir Paul McCartney je uz kafu i sojino mleko razgovarao s Danom Mathewsom iz PETA-e o nepotrebnosti i okrutnosti eksperimenata na životinjama.   Sir P...
Com Content 387 48
Četvrtini životinjskih vrsta preti istrebljenje... Beli medvedi pred izumiranjemAutor: A. P. | 10.09.2007 - 08:05Zbog gubitka staništa, lova, napada predatora i klimatskih promena, izumiranje preti svakoj četvrtoj vrsti sisara na našoj planeti. Svaka osma ptičja vrsta takođe je pred nestankom. Zbog ljudskih aktivnosti, neke biljne i životinjske vrste izumiru i do 1.000 puta brže nego što bi se to dogodilo prirodno, pa će se uskoro brojni primerci životinja i biljne vrste moći videti samo u zoološkim vrtovima. Ovi alarmantni podaci deo su iz...
Com Content 486 48
Jirgen Faulman je slobodan!... Nakon tri meseca iza rešetaka, austrijski aktivisti za dobrobit životinja su oslobođeni i vraćeni njihovim prijateljima i porodicama. Direktor internacionalnih kampanja organizacije ''Četiri šape'', Jirgen Faulman (Jürgen Faulmann) je jedan od njih. ''Četiri šape'' pozdravljaju odluku višeg javnog tužioca. Međutim, nekoliko pitanja traže odgovore.''Kraj boravka u istražnom zatvoru označava kraj izrugivanja pravde. Sada nam je potrebna istraga kako je tako nešto moglo da se desi.'', kaže Helmut D...
Com Content 1704 48
Najnovija istraživanja: Krajnji rezultat GMO hrane je smrt... Zajednički eksperiment u sklopu nekoliko instituta i naučnika otkrili su da hrčci hranjeni sa genetski modifikovanom hranom proizvode potomke koji nisu u stanju da proizvedu četvrtu generaciju potomaka.Naučnik Aleksej Surov je opisao eksperiment gde su posmatrali ponašanje hrčaka,njihovo dobijanje na težini i natalitet u nekoliko generacija. Posle rođenja druge generacije hrčaka, primetili su sporije stope rasta i seksualne zrelosti. Sledeća generacija je bila sterilna.Tehnički, krajnji rezultat...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Poplave „donele“ veprove i jelene u Apatin

Detaljnije »