Ekologija

kukuruz suša

 NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".

"Kod nas ne postoji sistem mera adaptacije u poljoprivredi od klimatskih promena, a nema ni podizanja svesti kod ljudi uključenih u primarnu poljoprivrednu proizvodnju", ocenio je Mihajlović i dodao da je neophodno da Srbija hitno donese strategiju o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i ostale osetljive segmente proizvodnje.

Stručnjak novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević ocenio je "da su klimatske promene u toku i da je Srbija kasno počela da ih beleži". "Ove godine imali smo tipičan primer klimatskih promena, koje će nam se sigurno opet dešavati", rekao je Malešević i naglasio da će ratarstka proizvodnja trpeti posledice toga, dok će promene zemljišta najviše uticati na prinose.

Malešević je precizirao da "biljke osećaju" promene rezervi vlage u zemljištu, koja se odražava na smanjenje minerala, zbog čega dolazi do promena u fazama razvoja biljke i ubrzanog starenja, a samim tim i do smanjenja prinosa.

"Nemamo alternativu izgradnji sistema za navodnjavanje i taj posao u Srbiji morao bi se ubrzati i intenzivirati jer smo zemlja s najmanjom pokrivenošću zemljišta zalivnim sistemima", rekao je Malešević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji će morati da dodje do promene načina obrade zemljišta i načina gajenja poljoprivrednih kultura, posebno u unosu organskog i mineralnog đubriva, gde su promene najhitnije.

Izvor: Beta

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1507 48
Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje... Švajcarci su na referendumu glasali protiv obaveze svakog kantona da uvede advokata zaduženog da na sudu brani zlostavljane životinje. Protiv ovog predloga izjasnilo se 70,5 odsto učesnika referenduma, dok mu je podršku pružilo 29,5 odsto. Inicijativu je pokrenula švajcarska organizacija za zaštitu životinja koja je želela da funkcija advokata za životinje po službenoj dužnosti, pored Ciriškog kantona, gde postoji od 1992. godine, bude proširena i na sve ostale kantone.     ...
Com Content 197 48
Da li je prirodno biti čovek-lovac ?... U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).Mehanizam koji postoji kod životinja u kome jedna životinja, da bi sebe prehranila ili da bi p...
Com Content 591 48
Pandemije - zaraze poreklom sa stočnih farmi?... Zašto su masovni uzgoji domaćih životinja toliko opasni? Na savremenim farmama, na malom prostoru nalazi se veliki broj životinja. One ceo svoj kratki život provedu bez svežeg vazduha a često i bez prirodne svetlosti, u sopstvenim izlučevinama koje su idealna podloga za razvoj mikroorganizama i parazita, hranjene veštačkom hranom i kljukane antibioticima i hormonima da što pre porastu i da daju što više potomaka, mesa, mleka i jaja. Sve ovo veoma oslabljuje imunitet, a neprirodni uslovi života s...
Com Content 1733 48
Pomozimo životinjama tokom zime... Za životinje nastupa težak period, one treba da izdrže zimu i ne treba da budu biti lišene svojih osnovnih potreba. Ako imaju odgovarajući smeštaj i sklonište, obezbeđenu hranu i vodu i ako su zdrave (ako su adekvatnom ishranom uspele da obezbede sloj masnože, zimsko krzno ili perje) i ako se kreću po potrebi – izdržaće zimu. Psi na lancu, pre svega kratkodlaki, nemaju mehanizme za preživljavanje i može se lako desiti da umru zavezani na lancu, ako nemaju mogućnost da se kreću i da nađu zaklonje...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje

Detaljnije »