Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931.
„Oj-hoj-Oj-hoj“-odjeknu daleki zov.
S proplanka stare šume odzva se isti glas,-
Hajkači brzi krenuše u divlji lov;
Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas….
Trava, još rosna, blista; krvav joj sjaj,
Granulo sunce. -Žarki nad zemljom lebdi krug;
Rumeno zlato prosu na ceo kraj;
Na tamni smaragd lišća; na gust i zelen lug…
Zečari kevću negde. Lavež im gnevan, krt,-
Iz jedne ceste izbi preplašen srndać, mlad.
Krupne mu oči nose u zenicama smrt;
I još u brze noge neizgubljeni nad.
Iza njeg’ psi i hajka, a pred njim cev,
Pogledasmo se nemo.-Ja drhćem kao prut,
I digoh pušku k nebu.-U zori blesnu sev,
Pa grom i tajac.-Aj,dragi,srećan put!-..
…Tog jutra prekor dobih:“Strelac si loš!“-
Al’ na dnu moje duše osećah radost ja;
Ko’ da me glede tužno dva lepa oka još;-
Dok sunčev krug se penje i sva se šuma sja…
