5. Prehrambena laž
Ne jesti meso, znači jesti samo zrnevlje!
POGREŠNO!
Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbrojne kuvarske knjige sa odličnim vegetarijanskim jelima. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao u sirovi, nezačinjeni komad mesa tome se ne mora reći da mrtve životinje nemaju nikakav ukus. Krepka, mirišljava aroma, koju većina ljudi pripisuje mesu, nije ništa drugo do ukus dobro začinjenog i zapečenog. Trud i trošak koji neko čini da komad mesa pripremi, začini i ispeče, može se isto tako upotrebiti za pripremanje i pečenje kriške plavog patlidžana ili celera. Prija isto tako krepak i aromatičan ukus pečenog - pravi delikates, ali za koji ne mora da umre ni jedna životinja.
"POSTOJI LI NEŠTO ODVRATNIJE NEGO STALNO SE HRANITI MESOM LEŠINA?"
Francois de Voltaire (1694-1778).
6. Prehrambena laž
Trudnice moraju jesti meso, inače pati nerođeno (plod)!
POGREŠNO!
Lakto*/ovo**- vegetarijanska ishrana, pri čemu se pored biljne hrane uzimaju proizvodi od mleka i jaja, pokriva i za vreme trudnoće potrebe sa neophodnim hranljivim sastojcima.
Vegetarijanskom ishranom su trudnice čak bolje opskrbljene tim važnim hranljivim materijama, nego one koje nisu vegetarijanke.
Kod veganske ishrane (bez mleka i jaja), treba za vreme trudnoće naročito voditi računa o unošenju dovoljno belančevina, kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B2 i B12, i ako je potrebno, u dogovoru sa lekarom, hranu dopuniti vitaminskim ili mineralnim preparatima.
* lactis - lat. "mleko"
**ovum - lat. "jaje"
7. Prehrambena laž
Bebama i deci potrebna je ishrana mesom!
POGREŠNO!
Istraživanja pokazuju da je majčino mleko vegetarijanki zdravije za odojčad, jer sadrži manje otrova životne sredine, a više vitamina i nezasićenih masnih kiselina. Ne postoje, međutim, naučne studije koje potvrđuju da odojčad, hranjena kvalitetnom prirodnom hranom, bez mesa, pokazuju nedostatke, na pr. gvožđa. Za odojče staro od 6 do 11 meseci, Nemačko društvo za ishranu (DGE) preporučuje oko 8 mg gvožđa dnevno. Obrok od 25 gr posnog goveđeg mesa sedmično, što preporučuju pedijatri, daje samo 0,65 mg gvožđa. Porcija (100 gr) zobenih pahuljica naprotiv, sadrži 3,6 mg gvožđa, porcija od 100 gr integralnog pirinča 2,6 mg, lukovica morača 2,5 mg. Deci je urođena ljubav ka životinjama i ne prihvatanje njihovog ubijanja. Ko želi decu učiti da ne odvraćaju pogled od patnji i ubijanja? Jedenjem mesa dete se vaspitava da život pojedinih životinjskih vrsta poštuje a drugih životinjskih vrsta ne: prema mačkama i psima treba se biti ljubazan, ali nevino prase ili lane treba se pojesti.
8. Prehrambena laž
Jesti meso je sastavni deo života!
POGREŠNO!
Jedenje mesa je odgovorno za glad u svetu!
"ISTI KOMAD ZEMLJE, KOJI KAO LIVADA, TO ZNAČI KAO HRANA ZA STOKU, MOŽE PREKO NJIHOVOG MESA DA ISHRANI DESETORO LJUDI, ZASEJAN PROSOM, GRAŠKOM, SOČIVOM I JEČMOM MOŽE DA IZDRŽAVA I ISHRANI STOTINU LJUDI."
Aleksander von Humboldt, osnivač naučne geografije.
- Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradive zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizvesti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4000 kg jabuka, 8000 kg krompira, 10000 kg paradajza ili 12000 kg celera.
- Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi.
Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa.
"NIŠTA NEĆE TAKO POVEĆATI ŠANSU ZA PREŽIVLJAVANJE NA ZEMLJI KAO KORAK KA VEGETARIJANSKOJ ISHRANI. "
Albert Einstein
