Postati vegetarijanac prvi je potez kojim možete pomoći životinjama koje su izložene neizmernim patnjama. Ali i sebi, jer:
NE JESTI MESO JE ZDRAVO!
Ishrana bez mesa postaje sve popularnija i kod nas, a u vreme posta mnogi postaju delimično vegetarijanci. Neosporno je da je vegetarijanska ishrana zdravija od mesne hrane (uključujući meso ribe), a na to ukazuju i istraživanja koja su vršena tokom poslednje decenije. Ova istraživanja ruše neke medicinske predrasude o količinama hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću, ali takođe ukazuju na zabrinjavajuću vezu između nekih bolesti i konzumiranja mesa.
Mišljenje da ako neko ne jede meso, obavezno mora da pati od nedostatka belančevina, gvožđa, vitamina B12 ili kalcijuma, jednostavno nije tačno. Mnogima nije poznato, ali neki današnji vrhunski sportisti, od kojih su neki nosioci zlatnih olimpijskih medalja, su vegetarijanci. Činjenica je da su vegetarijanci u proseku mnogo bolje opskrbljeni esencijalnim hranljivim materijama i vitaminima: vitaminom B1, folnom kiselinom, vitaminom E, magnezijumom, kalijumom, manganom.
S druge strane, jedenje mesa se po najnovijim istraživanjima uglednih medicinskih društava sve više pokazuje kao faktor rizika za mnoga oboljenja, kao i uzrok napredovanja nekih bolesti. Poznato je da je unošenje velikih količina gvožđa putem crvenog mesa, najveći izvor za slobodne radikale koji oštećuju krvne sudove i otud meso pospešuje infarkt i arteriosklerozu.
Manje je poznato da je izveštaj najveće istraživačke medicinske ustanove na svetu NIH iz 2001. godine pokazao da je meso faktor rizika za rak. Urugvaj i Argentina su najveći potrošači goveđeg mesa u svetu i istovremeno su vodeće zemlje na listi obolelih od raka dojke i creva. Po jednom izveštaju iz 1998. godine, zapaženo je učestalije nastajanje straha i depresija kod onih koji jedu meso u odnosu na vegetarijance.
Mesna ishrana ima više fosfora nego kalcijuma što ima za posledicu pojačano oslobađanje kalcijuma iz kostiju i registrovana je povezanost ovoga procesa sa pojavom osteoporozom i lomljenjem kostiju. Ovo su samo neki od mnogobrojnih novih otkrića na polju ljudskog zdravlja.
Sve ovo je indirektno priznala i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je pokrenula veoma agresivnu planetarnu kampanju za jedenje voća i povrća. Direktor WHO odeljenja za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti Peka Puska izjavio je na inauguraciji kampanje da više svežeg voća i povrća u ljudskoj ishrani može godišnje spasiti najmanje 2,7 miliona života.
Dalje, WHO i FAO (organizacija UN za poljoprivredu i ishranu) zajednički rade na programu ishrane koja će sprečiti kardiovaskularne bolesti, kao i izvesne vrste raka. Stručnjaci WHO su procenili da je manjak voća i povrća u našoj ishrani krivo za 31% kardiovaskularnih oboljenja, 19% slučajeva raka na organima za varenje i 11% srčanih i moždanih udara.
Čudno je da stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije nisu rekli da usput treba ustvari smanjiti meso u ishrani i da je to glavni problem... Ali i sami znate da lekar prvo preporučuje dijetu, obavezno bez svinjskog mesa, kada se čovek u godinama suoči sa pretnjom ozbiljnog oboljenja. Kasnije bolesniku savetuje nejedenje ostale vrste mesa. Nije samo jasno, ako je lekar svestan da će meso pospešiti bolest, zašto ne preporučuje svom pacijentu hranu bez mesa tokom celog života.
