Navodimo i neke vesti iz medija o ovoj temi:
Za snimanje filma s ubijanjem životinja samo novčana kazna
rb-tb - 07.11.2008. - 20:34
Nacrt zakona o dobrobiti životinja sve slučajeve zlostavljanja i ubijanja životinja sankcioniše ...
Producentska kuća koja za potrebe snimanja filma ubije ili zlostavlja životinje biće prekršajno kažnjena novčanom kaznom od 10.000 do milion dinara, jedna je od odredbi u Nacrtu zakona o dobrobiti životinja koje je izradilo Ministarstvo poljoprivrede.
ZAMERKE - Ovom odredbom autori Nacrta zakona o dobrobiti životinja nastojali su da odvrate producentske kuće od snimanja scena zlostavljanja i ubijanja životinja. Ako bi to nekome, ipak, palo na pamet, uz računicu da mu se isplati i da plati kaznu, teško da će naći reditelja i glumca za to „delo”. Tako bi, u tom slučaju, glumac koji ovo delo učini na filmu, ali i reditelj, odgovarali po Krivičnom zakoniku Srbije. Mogli bi da dobiju od šest meseci do tri godine zatvora, kažu u ORKI, Organizaciji za poštovanje i brigu o životinjama.
Ipak, Nacrt zakona o dobrobiti životinja sve slučajeve zlostavljanja i ubijanja životinja sankcioniše prekršajno tj. novčano. On ne predviđa, kao Krivični zakonik Srbije, zatvorske kazne za ubijanje i mučenje životinja, a to je upravo jedna od glavnih zamerki koje je ORKA uputila Ministarstvu.
- U Nacrtu se sve svodi na prekršaje, a ne na krivična dela. Postoji bojazan da će se, ako ovako ostane, izricati niske kazne jer se postavlja pitanje kako će sudija da gradira neko delo, da li kao krivično, ili kao prekršaj - kaže Aleksandra Stanković, pravnik u ORKI.
Za razliku od prethodnog primera, ubuduće će nepropisno klanje svinja, recimo, biti sankcionisano Zakonom o dobrobiti životinja. Zaprećena je novčana kazna za one koji ne omame, na propisan način, životinju pre klanja.
Minimalna kazna, predviđena Nacrtom, za fizičko lice je 1.000 dinara. U ORKI su pokušali da izdejstvuju da određena dela budu sankcionisana kao krivična, kao što su napuštanje i borbe životinja.
- Ako bi postojala mogućnost zatvora, ljudi bi razmislili pre nego što bi životinjama učinili nažao - kaže Aleksandra Stanković.
Hronologija zlostavljanja životinja
-U martu 2003. učenici OŠ „Ujedinjene Nacije” na Ceraku nabili su mačku na kolac i stavili joj cigaretu u usta.
- U junu 2003. Miodrag Joksimović je na Ceraku ubio kuju koja je u tom trenutku dojila četiri šteneta. Usmrtio je šipkom na čijem su se kraju nalazili ukucani ekseri.
- U aprilu 2006. Ž.M. iz Jagodine je morala da plati kaznu od 20.000 dinara jer je udarala psa lutalicu drvenim štapom koji se usled jačine udaraca, polomio.
- U avgustu 2006. Ištvan Kočiš iz Novog Bečeja optužen je zbog mučenja i ubistva mačke. Kočiš je mački kanapom vezao šapu i vrat, a potom je obesio o plinsku cev.
- U septembru 2006. u Srbiji je prvi put izrečena kazna zatvora zbog ubistva psa. Slobodan Plećaš (32) iz Leštana osuđen je na četiri meseca zatvora i tri godine uslovno, zbog toga što je psa pretukao motkom, a zatim vezao za kuku „Juga” i vukao 300 metara, sve dok životinja nije preminula.
- U julu 2007. Mioljub Savić iz sela Latković kraj Ljiga osuđen je na tri meseca zatvora zbog ubistva komšijskog psa, koga je otrovao i ubio hicem iz lovačke puške. Potom ga je vezao za branik svog auta i vukao 10 kilometara kroz tri naseljena mesta.
Zbog patika bacio psa s mosta
U Opštinskom sudu u Paraćinu juče je održan glavni pretres protiv okrivljenog Draška Milosavljevića koji se tereti da je svog šestomesečnog psa bacio sa mosta visokog osam metara jer je bio „iznerviran pošto mu je pas izgrizao nove patike”, a potom snimak tog krivičnog dela postavio na „You tubu” pod nazivom „Kuče u Moravu”. Okrivljeni je izjavio da nije hteo da ubije psa „jer da je to želeo uradio bi to kod kuće”. Sledeće ročište zakazano je za 17. novembar u 12 časova.
Novi zakon predviđa
-Zabranjeno je dodeljivati životinje kao nagrade u igrama na sreću
-Nije dozvoljeno obavljati intervencije na životinji radi promene njenog identiteta, prikrivanja telesnih mana i starosti, kao i delimičnu ili potpunu amputaciju pojedinih delova životinjskog tela
-Prilikom klanja životinja ne sme se koristiti bodež, čekić, sekira i sl. radi omamljivanja životinja. Obrada zaklanih životinja ne sme se nastaviti, ako iskrvarenje životinje nije u potpunosti završeno.
-Lišavanje života životinje na human način mora se obavljati uz prethodno omamljivanje životinje.
-Pre klanja, sa životinjom se mora postupati na human način, a klanje životinje treba obaviti što je moguće bliže mestu držanja. Prilikom klanja životinja se mora omamiti postupkom kojim se prouzrokuje trenutni gubitak svesti životinje.
-Omamljivanje i klanje životinja, osim živine i kunića koji se kolju u domaćinstvu i za sopstvene potrebe, može obavljati samo lice obučeno za tu vrstu poslova
-Vlasnik, odnosno držalac ne sme držati psa stalno vezanog na lancu ili drugačije vezanog, osim ako je vezan na produženu žičanu vodilicu.
http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=37589
Orka: Manjkav zakon o životinjama
9. novembar 2008. | 18:15 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Organizacija za brigu o životinjama zatražila je da se odloži utvrđivanje Nacrta zakona o dobrobiti životinja zbog neusklađenosti sa evropskim standardima.
Orka je od ministra poljoprivrede Saše Dragina zatražila da kao nadležni ministar odloži utvrđivanje tog zakona na Vlade Srbije i njegovo prosleđivanje Skupštini na usvajanje, zbog niza nedostataka u postojećem tekstu do kojih je došlo tokom poslednje izmene teksta nacrta.
U saopštenju se navodi da Orka ima saznanja da Nacrt zakona o dobrobiti životinja treba da se nađe pred vladom već u četvrtak.
Ministru je istovremeno dostavljen predlog za izmene i dopune teksta zakona.
Orka je takođe zatražila i hitan sastanak sa ministrom, jer je opšta ocena konsultovanih stručnjaka - saradnika Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama, da će se usvajanje navedenog zakonskog teksta negativno odraziti i na stepen sinhronizovanosti propisa naše zemlje sa propisima EU.
Tekst Nacrta zakona u čijoj izradi su učestvovali eksperti angažovani od Ministrastva poljoprivrede, eksperiti iz EU, kao i organizacija Orka, u potpunosti je bio (do pre nekoiko meseci) sinhronizovan sa evropskim zakonodavstvom, a koji je sada u priličnoj meri, prema našem uverenju, unazađen, navodi Orka.
Naime, detaljno analizirajući poslednju verziju Nacrta zakona, uočeno je da on nije harmonizovan sa postojećim direktivama EU koje regulišu dobrobit životinja.
Kako se navodi, Nacrt zakona ne sadrži odgovarajuće institucionalne mehanizne koji će omogućiti efikasno sprovođenje ove sasvim nove i složene oblasti u praksu (efikasan nadzor nad sprovođenjem zakona, efektivna kaznena politika), kao ni telo zaduženo za kreiranje, nadzor i unapređivanje politike u oblasti dobrobiti životinja (Nacionalni savet za dobrobit životinja).
Ovo je od posebnog značaja ako znamo da Nacionalni program integracije Srbije u EU ističe da će "ključna stvar narednih faza odnosa Srbije sa EU biti sprovođenje preuzetih obaveza", navedeno u saopštenju.
