Na stranicama ove rubrike možete pročitati predavanje dr Kristijana Sajlera, svetski poznatog pravnika i borca za PRAVA ŽIVOTINJA, zatim jedan primer odbrane tih prava pred Internacionalnim sudom u Ženevi, i predlog zakona o zaštiti životinja našeg udruženja Vladi Republike Srbije, kao i druge materijale iz oblasti prava životinja.
Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.
Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vlasništu, preuzme i primenjuje mere kontrole i sankcija prema neodgovornim vlasnicima, koji nebrigom i nepoštovanjem pozitivnih pravnih propisa, ali i moralnih načela, direktno uzrokuju povećanje broja napuštenih životinja, kaoi druge incidente. Do kraja godine Beograd će uvesti nova pravila koja podrazumevaju pooštrenu kaznenu politiku i taksu za držanje opasnih pasa.
Usvajanjem ovih akata Beograd je i zvanično dobio mehanizme kojima će rešavati pitanje nevlasničkih pasa primenjujući humane metode, ali i zakonske principe koje primenjuje Evropa.
Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda ima za cilj usklađivanje sa zakonima u ovoj oblasti koji uvode značajne promene, prvenstveno u pogledu uslova i načina držanja životinja, držanja kućnih ljubimaca, zaštite njihove dobrobiti, prava i obaveza vlasnika i držalaca životinja, kao i prava i obaveza jedinice lokalne samouprave. Pre svega sa Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu.
U „Beogradskoj hronici“ koja je emitovana 18. oktobra 2011. godine, dr Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu, najavio je mogućnost izmena Zakona o dobrobiti životinja. Ceo prilog odavao je utisak legalizacije eutanazije pasa i mačaka. Mnogi gradjani ne znaju da zapravo nije ni prestala njena primena iako je to bilo naloženo važećim zakonima. Pri tome nije pomenuo jednu veoma važnu činjenicu: da se Zakon o dobrobiti životinja uopšte ne sprovodi širom Srbije još od kada je donet juna 2009. godine!
U subotu 29. oktobra, ispred Skupštine Srbije, Trg Nikole Pašića 13, u periodu od 13.00 do 15.00 sati održan je Protest pod simboličnim nazivom “Stop legalizaciji progona pasa”. Protest u organizaciji građana uz podršku udruženja za zaštitu životinja, je bio reakcija na najavljenu mogućnost izmene Zakona o dobrobiti životinja, od strane g. Mićovića, direktora Uprave za veterinu. Činjenica je da nadležni organi ne sprovode doneti Zakon i podzakonske akte (od kojih je samo mali broj donet) što za posledicu ima neadekvatno rešavanje problema napuštenih životinja, kao i ostalih problema vezanih za životinje. Iz tog razloga građani i udruženja za zaštitu životinja zahtevaju..
Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti s izraženim manijakalnim sposobnostima. Nepisano je pravilo da onaj ko povredi životinju sutra može da naudi čoveku. Za ovakav model ponašanja uzroke možemo tražiti i u genima, ali i vaspitanju i okruženju nasilnika, objašnjavaju sagovornici „Blica”, stručnjaci iz oblasti psihologije i ljudi koji se bave ovom problematikom.
Za samo dva dana dva monstrouzna zločina nad psima potresla su čitavu javnost u Srbiji. Prvo je nepoznati počinilac odsekao dve šape psu Ariju u Smederevu, a zatim ga ostavio obogaljenog, da bi par dana kasnije u Kraljevu vlasnik psa odrao živog. Specijalista kliničke psihologije Milan Kostić kaže za „Blic” da ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas napao čoveka, ovakva dela rade psihopate.
Dva psa porodice Čarnić iz Jajinaca, koja je u januaru usvojila osakaćenu kerušu Milu, uginula su u teškim mukama nakon što ih je nepoznata osoba otrovala jakim pesticidom kreozanom. Treći pas je nestao, a keruša Mila preživela je samo zahvaljujući tome što zbog proteza na nogama ne može da trči po dvorištu u koje je otrov bačen.
Surovi napadač pre tri dana rasuo je kreozan širom dvorišta i ulice gde živi porodica Čarnić. Istog dana usledio je jeziv prizor. Beživotno telo jednog od ukupno četvoro pasa Čarnića pronađen je ispod drveta. Njegova majka, keruša stara jedanaest godina je nestala, a treći pas pronađen je blizu kapije kako se bori za život u teškim mukama.
Beograd dobija službu urgentne intervencije za povređene životinje. Početak rada zavisi od novca.
Tačan datum početka rada nove službe, koju će osnovati Sekretarijat za stambene i komunalne poslove, zavisi od novca koji će imati na raspolaganju. Najveći trošak biće nabavka vozila za hitne intervencije i on će biti pokriven iz donacija.
Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške. Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo na papiru.
Osobe protiv kojih su pokrenuti postupci zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, neće ubuduće smeti da drže opasne pse, propisano je pravilnikom koji stupa na snagu sledeće sedmice.
U kategoriju "opasni psi" spadaju svi psi rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer, mini bul terijer i mešanci tih rasa, kao i psi rase pit bul terijer i njihovi mešanci, koji ne potiču iz kontrolisanog uzgoja. Opasni psi su i psi namenjeni za čuvanje imovine ili da budu telesni čuvari, psi uzgajani za borbe ili nađeni u borbi, te oni koji su bez povoda napali ljude ili druge pse i naneli im povrede.