Životinje su osećajna bića i u svojim njušnim slikama znaju šta im se sprema i vrlo često unapred, mnogo pre klanja skiče, muču ili se oglašavaju glasovima straha.
Gledajmo životinjama u oči, one snimaju okolinu ali i naše ukupno stanje gledajući, one njuše okolinu, dešavanja u okruženju, njuše u pravcu nas, slušaju zvukove i glasove. Gledajući, slušajući, njušeći one prave tzv. njušnu sliku koju čitaju, na osnovu koje shvataju. U okruženju i oko nas stoji fluid naših misli, naših osećaja koji je vodio i vodi ka određenim rečima postupcima koji imaju svoj oblik miris ii boju. Atmosfera klanica ima svoj miris, zvuk, oblik i boju. U njima je informacija o ljudima koji svojom strašću za jedenjem mesa traže ubijanje životinja. Stvorenu njušnu sliku uvek nadopunjuje naše sledeće ponašanje, one osećaju vibracije naših čula, misli, reči, pokreta i postupaka.
I životinje koje se gaje kao domaće preživljavaju istu bol i patnju jer na kraju budu zaklane.
One takođe u svojim njušnim slikama imaju informaciju i o onima koji ih žele prihvatiti kao prijatelje, kao bića koje vole život i imaju pravo na slobodu. To im daje nadu da će jednom doći do promene.
Kakvu njušnu sliku životinje imaju o nama?
Učimo posmatrajući i osećajući.
