Život životinja

 

Teodora i TifaniŽivimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa prirodom a tu  se svakako podrazumeva  i kontakt sa životinjama.

U psihologiji postoji čak problem dete dakle povučeno, potišteno, agresivno ili pak hiperaktivno dete. Treba postaviti  pitanje da li je to problem koji dete nosi u sebi ili su sredinski faktori porodica, škola, društvo učinili da se kod dece u razvojnom dobu javljaju ovi problemi. Po mišljenju nekih pedagoga više sredinski faktori imaju uticaja na psihofizički razvoj kod dece nego što to ima genetika. Ali kad već dođe do takvog problema šta učiniti? Ono što je osnovno dete odvojiti od agresivnih sadržaja koje nudi televizija i internet i uputiti ga na kontakt sa prirodom. Priroda je riznica lekova i lekovitih sredstava, samo joj se treba vratiti. Primećeno je da deca koja su u svom detinjstvu imala veći kontakt sa životinjama, da su kasnije u zrelom dobu smirenija i da imaju pozitivan stav prema životu. Životinje nesebično pružaju ljubav i to deca osećaju.

Ivana I Tifani2Primetili ste sigurno da dete sa već nepunih godinu dana, kada vidi kucu ili macu, pruža ručice i želi kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave grešku i plaše dete rečenicom: „Nemoj, uješće te, isprljaćeš se itd.“ Tako deca, pored tako dramatičnih rečenica dobijaju strah ili odbojnost prema životinjama. Tako rano ukorenjen strah prema  životinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Tako dete, kada kasnija vidi životinje, plaši se ili postaje agresivno.

Još od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema životinjama i govoriti im da su životinje naši prijatelji, da su dobre, plemenite, pričati im kako životinje žive, gde žive, kako i one osećaju radost, tugu i kako imaju osećanja. Sa takvim osećanjem sigurnosti i pozitivnih sadržaja koje dete usvaja još u ranom detinjstvu, sidurno će se kasnuje pozitivno odraziti i na njihov psihički razvoj. Dete sa tako lepim sadržajima o životinjama i kontaktu sa njima stvara osećaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih životinja. Za fizički razvoj dece, motoričkih sposobnosti, takodje je bitan kontakt sa životinjama. Životinje osećaju decu i druženje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utiče na harmoničan razvoj pokreta kod dece..

Ivana I Majmun2

Dete u ranom detinjstvu, kroz igru sa životinjama brže se socijalizuju sa drugom decom i svakodnevno upućivanje dece na brigu o životinjama stvara i osećaj odgovornosti prema njima i uopšte prema prirodi. Kao što smo rekli od odraslih, vaspitača, učitelja, porodice i društvene zajednice, u mnogome zavisi kakav ća deca imati odnos prema životinjama. Zadatak društva je pre svega edukacuja odraslih, kako treba decu još u ranom detinjstvu i razvojnom dobu upućivati na pozitivan kontakt sa prirodom i životinjama. Na taj način stvara se temelj zdravog društva i lepih medjuljudskih odnosa, čiji je osnov razumevanje, plemenitost i odgovornost prema drugim živim bićima koja nas okružuju, a koja zaslužuju našu brigu, pažnju i ljubav.

Autor: Ivana Trajković
Profesor španskog jezika 

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1730 48
Dokazano: Životinje su svesna bića... Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabelžena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja. Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu. Grupa nerologa,...
Com Content 331 48
Amor je spašen i nalazi se bezbedan u novom domu!... Posle mučnih višednevnih preganjanja sa klaničarem uspeli smo da Amora spasemo od odlaska u klanicu. Zahvaljujući brzom i nesebičnom angažovanju  članova udruženja „Sloboda za zivotinje“ kao i drugih prijatelja životinja koji su se odazvali apelu i pomogli da se Amor otkupi od klaničara, organizovali smo njegov transport  i smeštaj u novi dom u Subotici. Njemu je  sada obezbeđen dug i srećan život među prijateljima, do duboke starosti.Posle mučnih višednevnih preganjanja sa ...
Com Content 1527 48
Poremećene osobe ubijaju životinje... Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku. Za ovakav model ponašanja odgovorni su geni, ali i vaspitanje, kažu za „Blic nedelje“ stučnjaci iz oblasti psihologije. Za samo nekoliko dana u Beogradu su jednom psu odsečene šape, a drugi je ubijen nožem u pobela dana pred drugim ljudima. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da, ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas n...
Com Content 1623 48
Brutalno zlostavljanje pasa u Zaječaru, ponovo!... Svega šest meseci nakon brutalnog ubistva pudlice Ogija, koja je imala ogrlicu i vlasnika, a o čemu je “Alo!” pisao, zaječarski šinteri ponovo su krenuli u krvavi pohod! Ovog puta, žrtve su bila dva psa lutalice, a bezočna brutalnost za koju je nemoguće naći razumno opravdanje ovekovečena je na video-snimku „Zloostavljanje pasa Zajecar”, koji se može pronaći na društvenoj mreži “fejsbuk”. Upozorenje: Scene brutalnog davljenja psa koji krvari nisu za svačiji...
Com Content 405 48
Oči... Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931."Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas....Pesma Stevana Beševića, objavljena u izdanju Srpske književne zadruge u Beogradu 1931. "Oj-hoj-Oj-hoj"-odjeknu daleki zov. S proplanka stare šume odzva se isti glas,-Hajkači brzi krenuše u divlji lov;Po šiblju lom i prasak; to divljač traži spas.... T...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dokazano: Životinje su svesna bića

Detaljnije »