Život životinja

Stanovnik stoletnih šuma Evrope i Azije

U šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, na Kavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviše voli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca, ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i u travnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaće mačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom. Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, a tamno krzno prekrije joj čak i šape, kako se ne bi klizala po snegu i ledu.

Preko leta ova grabljivica najčešće živi u šupljinama oborenih stabala, a obično ima po nekoliko staništa u kojima provodi trenutke odmora. Često se sklanja i u napuštene domove veverica, u ptičja gnezda ili u šupljine među stenama. Kad stignu hladniji dani, kuna zlatica se seli u tople podzemne jazbine.

Ove životinje su samotnjaci. Jedino u vreme parenja provode kratko vreme sa pripadnicima suprotnog pola. Pare se u julu i avgustu, ali se razvoj oplođene jajne ćelije odlaže oko sedam meseci – sve do kraja zime i prvih dana proleća. Mladi dolaze na svet u aprilu. Ima ih do pet, obrasli su kratkim gustim krznom i potpuno bespomoćni: slepi, gluvi i bez zuba. Majka ih doji oko šest nedelja, sve dok ne progledaju i ojačaju. Već desetak dana kasnije mladunci izlaze iz jazbine u kojoj su se okotili i kreću da istražuju okolinu. Kada odrasli počnu novu sezonu parenja, većina mladih kuna napušta teritoriju na kojoj su rođene i kreće u potragu za sopstvenim domom. Samo neke će ostati da prezime u blizini majčine jazbine. Već sledećeg leta biće sposobne za parenje, ali se ono najčešće odlaže sve do druge ili treće godine života.
Kuna zlatica je svaštojed. Ipak, više voli da jede meso, uglavnom sitnije sisare. Jelovnik se menja zavisno od sezone i raspoložive hrane. Kada broj voluharica poraste, ovi glodari će postati najvažniji deo ishrane, a obilje hrane uticaće i na povećanje broja potomstva kune zlatice u narednoj sezoni.

Tokom dana kuna se obično odmara, a u potragu za hranom kreće u sumrak. Lovi ptice, insekte, žabe, puževe, a posebno je dobra u lovu na veverice. Juri za njima kao pravi akrobata, vešto se verući i po najvišim granama i skačući sa krošnje na krošnju. Pri tome su joj od najveće koristi mišićave prednje noge, oštre kandže i dugi žbunasti rep uz pomoć kojeg održava ravnotežu.

U jesen pravi masne naslage za zimu jedući gljive i jaja, uživa u obilju voća i bobica, a višak hrane skladišti za ledene dane. Zimi, kad ogladni, upašće i u kokošinjac, a pošto može da se provuče i kroz rupu prečnika svega pet centimetara, teško ju je sprečiti u tome.

D. D.
izvor: Politika