"Lisice su primerni roditelji i verni supružnici"
Dag Fromhold, lovački jezik
Ginter Šuman govori u svojim zapaženim knjigama "Moja godina sa lisicama" i "Život s lisicama" o svojim dugogodišnjim posmatranjima jedne lisičje porodice i njenih potomaka i iznosi značajne i iznenadjujuće poglede na porodični život i ponašanje crvenih lisica pred oči javnosti. Odgovarajuće poverenje je na početku stvoreno davanjem malih poslastica i naročito stalnim, dugotrajnim i osećajnim dodirom. " tako je ostvarena veza izmedju čoveka i divljih životinja koja je - naročito kod lisica - do sada u otvorenom prostoru bila nezamisliva" ( Ginter Šuman, "Život sa lisicama").
Šuman piše da su se naravno mnoge srećne okolnosti morale da zbiju, da bi se uspostavila trajna i prijateljska veza sa jednom tako nedruželjubivom životinjskom vrstom: "Jednom vrstom, koja je , kao lisica, kroz vekovno proganjanje postala krajnje oprezna i nepoverljiva i koja se zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti za učenje i prilagodjavanje uvek potvrdjuje". Bez neograničenog poverenja ove slobodarske lisice prema njemu, bilo bi posmatranje i proučavanje iz najveće blizine nemoguće. " Pogled koji se baca na intimni porodični život divljih životinja, bez uznemiravanja ili opasnosti, stvara veliku radost i veoma usrećuje." Često kad bi Ginter Šuman svoje četvoronožne prijatelje posećivao i smestao se u podnožje nekog drveta, sele bi ili legle lisice u njegovu neposrednu blizinu ili bi udaljene nekoliko koraka, mirno se čistile, odmarale ili spavale. . 
Pogled koji se baca na intimni porodični život divljih životinja, bez uznemiravanja ili opasnosti, stvara veliku radost i usrećuje."
Lisica se pokazala prema svome prijatelju tako poverljiva da ga je jednog dana odvela do jazbine gde je odgajila svoje mlade. "Neočekivano se u otvoru pojavio jedan majušni, sivomrki mladunac sa još plavim očima, bacio je iznenadjeno jedan pogled na moje čizme i ponovo je nestao hitro u jazbini. (str.58).
Predstavlja veliku radost da se mali posmatraju pri svakodnevnoj igri, tuči i lovu. Oni imaju u medjuvremenu potrebu za odmorom i ležu najčešće pojedinačno da spavaju u blizini njihove jazbine. Tu traže pre svega pokrivene slobodne površine za ležanje, gde prema mogućnosti mogu da koriste tople sunčeve zrake. (str.26).
Posle nekoliko nedelja postali su mali lisci tako poverljivi da su uzimali hranu iz ruku svog prijatelja. Svoje prijateljstvo sa porodicom lisica dokumentovao je Šuman kroz mnogo fotografija i filmova. Pri tome su se njegovi mladi prijatelji veoma interesovali za njegovu opremu, pa je tako često kamera bila spasena u poslednjem trenutku da ne postane predmet ispitivanja malih lisaca.
Šuman je mogao obilno da posmatra negovanje kože lisice za svoj porod. " Veoma je bilo veselo da se vidi kako se mali postavljaju pored lisice i kako pružaju ledja , glavu ili zadnji deo za telesnu negu. Ako bi Moli prošla zubima kroz kožu svog mladunca, videlo se da njemu ovo prija , držao je glavu gore a oči zatvorene. Sve je izgledalo veoma ljudski. (str.35.36). Jednom je prijatelj životinja video kako jedna lisica neguje kožu svoje odrasle kćeri od jedne godine, iako joj ova to nije tražila. " Jedan izraženi socijalni odnos i medju odraslim lisicama".(str.41).
Lisice su uopšte društvene životinje, koje u normalnim prilikama žive zajedno u grupama ili u pojedinačnim brakovima., koje su - sve dok ih čovek ostavlja na miru - primerni roditelji i verni supružnici. " Uvek kada je moguće brinu se oba roditelja o svom porodu što duže, tako da je biolog Gunter Tembrok primetio s iznenadjenjem u jednom zabranu sa 12 ženki da se mužjak držao samo "svoje" lisice.
Ginter Šuman, "Život sa lisicama"
