Otkrivena tajna čudesnih filmova koji su rađeni za kanale „Disney“, „Animal Planet“ i PBS
Dokumentarni filmovi o životinjama već decenijama spadaju u najgledanije emisije širom sveta – na osnovu snimaka od kojih zastaje dah (lavica koja se bori da zaštiti svoje mladunce, napadi ajkula, mukotrpna borba za opstanak u najsurovijim uslovima Severnog pola...), uglavnom zaključujemo da su životinje pametnije, požrtvovanije ili odanije od ljudi. Najveća draž ovih filmova je realnost života u divljini, međutim, ovu iluziju nam je srušio Kris Palmer, američki producent dokumentaraca o životinjama, koji tvrdi da ovi filmovi nisu autentični, da se najvažnije scene snimaju sa pripitomljenim životinjama koje se ponašaju u skladu sa scenarijem, pa čak i da se kadrovi iz „nedirnute prirode“ realizuju u studiju!
Palmer, koji je radio dokumentarne filmove za „Disney“, „Animal Planet“ i PBS, u svojoj knjizi „Shooting In The Wild“ („Snimanje u divljini“), iznosi niz do sada nepoznatih detalja o načinu snimanja emisija o životinjama, koji ozbiljno postavljaju pitanje autentičnosti ovih filmova.
- Činjenica je da postoji izvestan stepen obmanjivanja gledalaca! Ljudi, na primer, nemaju pojma da umesto divljih životinja u nedirnutoj prirodi, gde se sve događa u skladu sa prirodnim zakonima bez ikakvih manipulacija, u stvari, gledaju izdresirane životinje dovedene da odglume određene scene. Dešavalo se da ekipa bude mesec dana u divljini a da se ništa ne dogodi, jer se životinje koje želimo da snimimo ne pojave tamo gde ih čekamo ili nemamo dovoljno upečatljivih scena koje nose emisiju. Napad grabljivica na plen ili rođenje mladunaca su kadrovi koje je veoma teško snimiti pukim slučajem. Zato se pribegava insceniranim događajima, pa ako gledate medveda koji se hrani lešinom jelena, budite uvereni da se radi o pripitomljenom medvedu koji traži žele bombone skrivene u stomaku jelena – navodi Palmer koji tvrdi da se često fingiraju i zvuci koje životinje proizvode (obično se naknadno ubace u studiju), kao i filmadžije, da bi se smanjili troškovi, pribegavaju raznim trikovima, što je potvrdio i Fred Kaufman, producent kanala PBS.
- Tačno je da ponekad koristimo pripitomljene životinje, i to obično u slučajevima kada je snimanje u prirodi opasno po životinju ili kamermana. Ludost bi bila ući sa kamerom u jazbinu medveda usred zimskog sna. Rešenje? Pa, umesto u Jeloustonu (najveći nacionalni park u Americi, prim. nov.), jazbinu ćemo izgraditi na Univerzitetu Vašington i tamo postaviti domaćeg medveda i završiti snimanje. Smatram da nema ničeg lošeg u tome jer svaka životinja bez obzira na to da li je divlja ili iz zoološkog vrta, nepredvidiva je. Naravno, granica mora da postoji i za mene je ona oblačenje glumca u kostim gorile – ispričao je Kaufman koji je dodao da bi publika trebalo da zna pravu istinu, ali i da bi, kako kaže, bilo besmisleno da se na pola emisije gledaocima poruči: „E, ovako smo, u stvari, ovo snimili.“
Čak i producenti emisija kao što su „Planet Earth“ i „Life“ („Discovery“) ili „Great Migrations“ („National Geographic“) koje koštaju i do 3,5 miliona dolara po epizodi, povremeno pribegavaju kompromisnim rešenjima.
- Naš posao je da ispričamo uverljive priče zasnovane na stvarnom ponašanju životinja. Međutim, nekada nemamo izbora pa smo tokom snimanja filma „An Arctic Tale“, koji sedam godina prati jednog belog medveda i jednog morža (tako je bar navedeno u najavi, prim. nov.), što je fizički nemoguće, koristili nekoliko različitih medveda i morževa. Ipak, ponašanje životinja nije bilo namešteno – rekao je Skot Vajerman, jedan od šefova kanala „National Geographic“.
Među najuzbudljivije emisije sigurno spadaju one o napadima životinja na čoveka i Vajerman potvrđuje da se uvek koriste vukovi ili medvedi koji su trenirani i koji su navikli na prisustvo čoveka. „U emisijama kao što je ’Hunter And Hunted’ sigurno nećemo koristiti divlje životinje koje napadaju čoveka. Međutim, ovi programi se snimaju na stilizovan način koji gledaocima ukazuje da se ovde ne radi o dokumentarcima“, objasnio je Vajerman, a Džejson Keri, potpredsednik kanala „Animal Planet“, takođe potvrđuje da se u nekim emisijama kao što je, na primer, „Fatal Attractions“, koriste istrenirane životinje, ali i da to nije slučaj u pravim filmovima iz divljine kao što je emisija „River Monsters“.
Ni legendarni Dejvid Atenborou, koji je za BBC snimio brojne filmove o prirodi, nije mogao da odoli „prečicama“, pa je 1997. u dokumentarcu o polarnim medvedima, scenu u kojoj medvedica na Arktiku rađa mladunce, u stvari snimio u zoološkom vrtu, a drugom prilikom je u studiju aranžirao scenu parenja škorpija, i to sve sa kulisama na kojima su iscrtani zalazak sunca i oblaci...
Najzanimljivije
Mađu najzanimljivije emisije o životinjama na kanalu „Animal Planet“ spadaju „Fatal Attractions“, „River Monsters“, „Life“, „Planet Earth“, „Most Extreme“ i „Wild Kingdom“, dok su perjanice TV stanice „National Geographic“ programi kao što su „Great Migrations“, „Nature Untamed“, „Dangerous Encounters“, „Amazing Planet“, „Monster Fish“, „Caught In The Act“...
A. Novaković
Izvor vesti: Blic TV dodatak od novembra 2010.
*******************************************************
Uprkos tome što se ponekad pribegava "trikovima" da bi se snimile neke scene iz života životinja, to ne umanjuje značaj velikog truda snimatelja i fotografa životinja i prirode. Njihov posao je težak i opasan, često im je život ugrožen, ali jedna stvar je sigurna: većina ih radi upravo takav posao ili hobi zato što vole životinje i prirodu, dok hrabro i nepokolebljivo odolevaju raznim izazovima i opasnostima. To je jedan od načina proučavanja prirode i sebe samog. Ali takođe, da bismo zaštitili životinje i prirodu uopšte, moramo je prethodno bolje upoznati. A tome služe i ovakvi dokumentarci.
