Život životinja


bubamara_1d.jpg
Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara

26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92

Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva iznenadila je najezda neuobičajeno velikog broja bubamara.

Neouobičajeno veliki broj bubamara pojavio se u i Žiči kod Kraljeva i pojedinim delovima srednjeg Podrinja. Stručnjaci smatraju da to nije neobična pojava, jer ovi insekti traže gde će prezimiti. Međutim, bubamare nisu štetni već korisni insekti, koji uništavaju lisne i štitastu vaš. Najezda bubamara u Donju Trepču kod Čačka iznenadila je za vikend meštane ovog živopisnog sela.

Niko ne pamti da se nešto ovakvo dešavalo ranije, a posebno su iznenađeni raznolikošću boja bubamara.

“Ima ih, ali nisu kao obične bubamare, one crvene. Ovo su neke žute, razumeš, bubamare. Ima ih na stotine i stotine, se pojavljuju po zidu, po suncobranu, uleću u kuću”,“Trudimo se da ih ne ubijemo, da ih sklanjamo gde god možemo da ih zgazimo i iznosimo iz kuće, zatvaramo vrata i prozore da ne ulaze. U principu, ne ubijam insekte uopšte, zbog toga, a verovanja me ne zanimaju”, rekli su pojedini meštani.

Profesor Milovan Vuksanović, koji je stručnjak u oblasti zaštite bilja, kaže da su bubamare korisni insekti.

Jedina štetna vrsta je meskička pasuljica, ali ona nije registrovana u Srbiji.

A, što se tiče šarolikosti bubamara, postoji veliki broj kombinacija, ali su sve uobičajene.

“Specifično je za njih da one prezimljavaju u grupama. Nekoliko desetina jedinki se skuplja, da bi ‘prespavale’ zimu. I šta je kod njih interesantno? Gde te jedinke prezime, sledeće generacije će dolaziti da prezime”, objasnio je profesor poljoprivredne škole “Ljubo Mićić“ u Požegi Milovan Vuksanović.

“Moguće da je tu nekada ranije bilo lisnih vaši, gde su se one okupljale, da bi se prehranile. A onda zbog klimatskih uslova, da su se one tu nagomilale i ostaće da prezime. Kod ljudi postoji strah da su otrovne. One nisu otrovne za čoveka. Čovek bi morao da pojede nekoliko stotina komada da bi se otrovao”, naveo je on.

Dok deca veruju da će im bubamara donesti sreću, među odraslima vlada mišljenje da će one doneti novac. I u narodnom verovanju bubamara je vesnik radosnih događaja.

“Pa koliko sam čuo, oko ženidbe i udaje. Inače, drugo ne znam. Možda nešto ima još”, kaže Vuksanović.
B92

---------------------------------

azijska_bubamara_1.jpg
Azijska bubamara - različite boje krila, nejednaki broj, oblik i raspored šara

Azijske bubamare prete domaćoj

7. novembar 2009. | 18:13 Beograd -- U Srbiji se pojavila azijska bubamara, koja je uvezena da bi se borila protiv biljnih vaši u plastenicima, ali sada preti da potisne domaću bubamaru.

Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na Šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

Izvor: B92

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1708 48
Uvodna tribina Zeleni Ponedeljak... Poštovani članovi, ljubitelji zdravijeg načina života i ishrane obaveštavamo Vas da su: U saradnji sa udruženjem SITO - Kreativna Etno radionica i u okviru njegovog stalnog izložbenog programa pod nazivom: Ljubav - Harmonija - Tradicija, Udruženje Sloboda za životinje i Vegetarijana, proizvođač zdravije hrane iz Sombora, organizovali uvodnu tribinu pod nazivom - Zeleni ponedeljak - Dan za dobre odluke u Holu Doma Sindikata u Beogradu, u ponedeljak, 28.maja. 2012 god. sa početkom u 17-18h. Tokom ...
Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 476 48
U Kragujevcu (ne) ubijaju pse i mačke?... Kragujevac je jedini grad u Srbiji koji se zvanično obavezao da neće vršiti eutanaziju životinja lutalica.Prema rečima rukovodioca kragujevačke "Zoohigijene" Aleksandra Gajića, u ovom prihvatilištu za pse i mačke lutalice u prethodnih godinu i po dana sterilisano je i vakcinisano, a potom vraćeno na ulice, oko dve hiljade životinja. Napomena urednika sajta: PITAMO SE da li je ova vest tačna, jer šinterske ekipe iz Kragujevca hvataju pse i po okolnim opštinama, na primer, u Velikoj Pla...
Com Content 1783 48
Sloboda za životinje Vas poziva na obeležavanje Svetskog dana protiv eksperimenata na životinjama ... Uz projekciju filma, razgovor na temu i malu zakusku petak 24.04. u 18h. Vojvode Šupljikca 6 Beograd. Životinje se upotrebljavaju u eksperimentalne svrhe i pri tome ih nazivaju „populacija pod istraživanjem“, „model bolesti“ itd kao da su to stvari... Mnoge se životinje drže u istraživačke svrhe, jer oni koji istražuju smatraju da životinje ne osećaju, jer između ostalog, sa time hoće da dođu na trag određenim bolestima ili da isprobavaju na životinjama delovanje novih teško dobijenih medikamen...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Uvodna tribina Zeleni Ponedeljak

Detaljnije »