28. jul 2008.
U Jadranu se pojavila riba balon, koja sadrži tetrodotoksin, najjači riblji otrov koji deluje izuzetno brzo, a smrt nastupa zbog paralize disajnih organa, piše Slobodna Dalmacija. Paralizu disajnih organa riba balon može izazvati prilikom konzumacije. Splitski Institut za okeanografiju i ribarstvo uspostavio je saradnju s Biološkim institutom u Kotoru kako bi zajednički beležili i motrili nove vrste u Jadranu i o njima edukovali i upozoravali ribare u svojim državama. „Ta je vrsta nedavno otkrivena u vodama ispred Budve, ali kako to nije bilo prvi put jer je evidentirana još 1992. godine, izgleda da je u Jadranu uspostavljena njena populacija i već se mogu pronaći i polno zreli primerci. Riba sadrži opasne i potencijalno smrtonosne toksine. Ali, zanimljivo je da je upravo ta vrsta vrlo cenjena i ima veliku komercijalnu važnost u Japanu, gdje se od nje posebnim procesom spravlja delikatesno jelo fugu”, ističe prof. dr. Jakov Dulčić, koji je na čelu Laboratorije za ihtiologiju i priobalni ribolov u splitskom Institutu.
Potencijalna su opasnost za ljudsko zdravlje, najčešće zbog neupućenosti lokalnog stanovništva, dodaje dr. Dulčić, još neke novopridošle vrste u Mediteranu, na primer riba Lagocephalus sceleratus, takođe iz porodice riba balona (četvorozupki).
Ta je riba, objašnjava, rasprostranjena u Egejskom moru, i uz celu obalu istočnog Mediterana, gde je stigla iz Crvenog mora preko Sueskoga kanala. Pre dve godine zabeleženo je nekoliko slučajeva teškog trovanja u Izraelu i Libanonu, a lani je, dodaje dr. Dulčić, bilo i smrtnih slučajeva u Egiptu i Grčkoj.
Ta vrsta još nije registrirana u Jadranu, međutim, u vodama tog mora pojavila se njena rođaka Lagocephalus lagocephalus, takođe potencijalno opasna vrsta za ljudsko zdravlje.
Uz navedene riblje vrste, dr. Dulčić kaže i da se ne preporučuje ni konzumacija mesa ribe kostorog (Balitstes capriscus), koja je sada vrlo česta duž čitavog Jadrana.
Stručnjak iz splitskog Okeanografskog instituta upozorava takođe i na otrov ciguatera, koji proizvode jednostavni organizmi koralnih grebena, poput planktona i makroalgi, a unose ga u svoj organizam ribe koje se njima hrane. Problem je u tome, objašnjava, što se toksin ciguatera skladišti u masnom tkivu tih riba, koje su, pak, hrana većim ribama, grabljivcama ili predatorima, kao što su barakuda i tuna. (Mondo)
Vest je preuzeta odavde.
