Saopštenja

Dragi gospodine Predsedniče,

Narodna Skupština Republike Srbije donela je Zakon o dobrobiti životinja, koji će Vam biti dostavljen radi proglašavanja. Na žaIost, ovaj Zakon je daleko od toga da uređuje pitanje dobrobiti životinja na ispravan i konsekventan način. Šta više, u nekim značajnim aspektima, na koje ćemo Vam ukazati, njegove odredbe su u direktnoj suprotnosti sa važećim propisima ove zemlje, a takođe nisu ispoštovani ni standardi Evropske unije obavezujući za tretman životinja u nacionalnim parkovima i rezervatima prirode!

Naša Udruženja su, još od donošenja prvog nacrta ovog Zakona ukazivala autorima na ove nedostatke, ali bez uspeha. Sada još jedino Vi imate moć da sprečite stupanje na snagu ovakvog zakona i da, u ime građana Srbije budete glas savesti koji će tražiti da se ovi propusti otklone.


Amandmani na Zakon o dobrobiti životinja >>
Zakon o dobrobiti životinja - osnovni tekst >>

U najkraćim mogućim crtama, osnovni nedostaci usvojenog teksta su sledeći:

1. Kaznene odredbe su u suprotnosti sa važećim krivičnim zakonodavstvom: Krivični zakonik Republike Srbije je članom 269. propisao krivičnu odgovornost (kaznu zatvora do šest meseci, odn. u određenim slučajevima do 3 godine) za onoga ko „kršeći propise“ povredi ili ubije životinju, a Zakon o dobrobiti životinja proglašava sve oblike zlostavljanja, pa čak i ubijanje životinja prekršajem! Tako bi paradoksalno, ovaj Zakon uneo potpunu konfuziju i praktično onemogućio primenu Krivičnog zakonika i time otvorio vrata neodgovornom ponašanju prema životinjama, umesto da ga spreči.

2. Tretman napuštenih životinja rešen je protivno Zakonu o veterinarstvu Dok Zakon o veterinarstvu obavezuje jedinice lokalne samouprave da organizuju zbrinjavanje napuštenih životinja u prihvatilištima, ovaj Zakon dozvoljava njihovo ubijanje! U mnogim opštinama u Srbiji izgradnja i održavanje azila za napuštene životinje prikazuje se kao prevelik teret za opštinski budžet, dok se u stvarnosti mnogo veće svote izdvajaju, stalno iznova, na ubijanje životinja (i to često na jezive načine, što je u brojnim slučajevima već izazivalo reakcije međunarodne javnosti), kao i na isplatu naknade štete građanima koji su pretrpeli napade napuštenih životinja, što je uzrok novim ubijanjima životinja i trošenjem zajedničkog novca građana na to ubijanje... Javna je tajna da je ubijanje ovih jadnih napuštenih stvorenja postalo veoma unosan biznis...

Pitajmo bilo kog građnina Srbije da li stoji iza ovakvog načina rešavanja ovog problema, da li je saglasan da neko u njegovo ime i njegovim novcem ubija? Sigurni smo da bi bio mali broj onih (van krugova koji na tome zarađuju) koji to prihvaju. Vi možete da zaustavite taj začarani krug, i predložite pravo rešenje – strategiju kojom će ovaj problem zaista moći da se reši. Ozbiljnom i planskom akcijom ovaj problem se u jednom relativno kratkom roku može staviti ad acta: jedan broj životinja može se ostaviti u staništima, jer ima puno ljudi koji su spremni da vode računa o njima, a rast populacije regulisati sterilizacijom, dok bi ostale smestile u prihvatilištima, u kojima bi, u adekvatnim uslovima, mogle da dočekaju novog vlasnika ili prirodan kraj svog veka...

3. Zakon dozvoljava invazivne oglede i ubijanje eksperimentalnih životinja, što je takođe protivno važećim propisima: Zakonom o veterinarstvu predviđeno je da tokom eksperimenata životinje ne smeju biti izložene lošem postupanju ili patnji, a Zakon o dobrobiti životinja, međutim, dozvoljava čak i najinvanzivnije vrste ogleda i unapred prihvata mogućnost smrti životinja izloženih eksperimentu; da ironija bude još veća, on čak dozvoljava da oglede na životinjama vrše i fizička lica, ne uslovljavajući to njihovom vezom sa naučnim ustanovama.

4. Zakon dozvoljava vršenje genetskih modifikacija i manipulacija na životinjama, što su, dokazano, aktivnosti iz kojih mogu nastati neželjene opasnosti za ljude i životnu sredinu. Jedini ispravan potez države po ovom pitanju, pre svega prema sopstvenim građanima, je - zabraniti ove aktivnosti. Jer, jedna država mogla bi da odobri ovakve aktivnosti isključivo kada bi mogla da preuzme punu odgovornost za moguće negativne konsekvence koje iz njih proisteknu. Jedna svesna i savesna država ne bi ovo mogla da garantuje, zbog uvažavanja činjenice da taj rizik praktično uvek postoji, a nije ga unapred moguće predvideti. S tim u vezi, bila bi neophodna i korekcija usvojenog Zakona o genetički modifikovanim organizmima, kojim bi trebalo isključiti mogućnost korišćenja genetskog materijala životinja.

5. Zakon takođe dopušta izvođenje ogleda na životinjama u obrazovne svrhe, iako danas postoje brojne alternativne metode učenja (modeli, kompjuterski prikazi...) i pouzdano je potvrđeno da korišćenje ovih metoda daje mnogo bolje rezultate u obrazovanju, od onih koji su postizani preko ogleda. Time su ogledi u školstvu postali potpuno nepotrebni i zato ih neizostavno treba isključiti na svim nivoima obrazovanja, od osnovnog do visokog.

6. Zakon nije obezbedio zaštitu životinja u nacionalnim parkovima, što je jedan od ekoloških zahteva čije je poštovanje neophodnan uslov za ulazak u Evropsku uniju.
Ovi ekološki zahtevi baziraju se na preporukama Međunarodne unije za zaštitu prirode - IUCN, po čijoj je kategorizaciji u nacionalnim parkovima isključen lov, ribolov, sakupljanje zoološkog materijala i bilo koji drugi vid iskorišćavanja resursa.

Zakon o dobrobiti životinja uopšte ne sadrži odredbe o zaštiti životinja u divljini, već to prepušta zakonu koji uređuje lov, tj. ubijanje životinja! Ništa ne može opravdati ubijanje zbog razonode. Lov je aktivnost koja se kosi sa osnovnim etičkim principima i protivna je ekološkoj svesti u sadašnjem civilizacijskom trenutku. Ako 100.000 građana ove zemlje koji su lovci, smatraju da imaju pravo na to, nesrazmerno je veći broj onih koji ne misle tako. Zašto u našoj zemlji ne bismo konačno počeli da poštujemo i čuvamo ono što imamo, umesto što dopuštamo da ga uništavaju oni koji hoće da ubijanjem profitiraju, zadovolje gastronomske želje ili strast za ubijanjem... Da li su to vrednosti koje treba i dalje štititi? Mogli bismo, suprotno tome, otvoriti vrata onima koji bi došli da uživaju u prirodi (umesto onima koji je oskrnavljuju, jer im to u njihovim zemljama nije dozvoljeno) i razvijati novu vrstu turizma, koja bi itekako bila atraktivna i ekonomski prosperitetna. Životinje koje žive u prirodnoj sredini su zakonom definisane kao dobro od OPŠTEG interesa, i nedopustivo je da to dobro uništava jedna mala grupa ljudi. Eventualna materijalna naknada nije adekvatna za otrgnut život, ali TO ZAKON MORA DA KAŽE... U ovom trenutku, imajući u vidu navedene obavezujuće standarde evropske zajednice, minimalna i neophodna korekcija Zakona bilo bi uvođenje potpune zabrane lova u nacionalnim parkovima, rezervatima i drugim zaštićenim područjima, a takođe i na privatnim posedima bez dozvole vlasnika poseda.

7. Zakon bi morao da zabrani gajenje životinja zbog krzna i kože, sa samo jednim (kraćim) prelaznim periodom u pogledu farmi koje postoje u momentu stupanja zakona na snagu. Koliko smo obavešteni, ova zabrana je naknadno ušla u tekst Zakona, ali je za postojeće farme ostavljen nepotrebno dug period od deset godina... tako da bi u primeni ove zabrane za nekim zemljama praktično kasnili 20 godina (npr. Za Austrijom, u kojoj je ova zabrana uvedena još pre deset godina)!

8. Zakon unosi zabrani korišćenja divljih životinja u cirkusima i putujućim zoo vrtovima, ali nema opravdanja da se ova zabrana ograniči samo na divlje životinje.

9. Zakon dozvoljava mučko klanje životinja bez prethodnog omamljivanja - u religiozne svrhe. Smatramo da određeno versko uverenje ne sme da bude opravdanje za patnju i bol drugog bića, niti da nekom dozvoli ono što je drugima zabranjeno (ovaj ustupak mogao da ima i druge negativne implikacije – da postavi pitanje ljudskih prava, odnosno ustavnog prava na jednakosti pred zakonom.

Mišljenja smo da su navedeni nedostaci isuviše značajni da bismo ih smeli ignorisati. Iako se na donošenje ovog Zakona dugo čekalo, smatramo da je još nesrećnija situacija donošenje nepotpunog zakona, koji nema realnu snagu da svari istinski poboljša i da ispuni svoju misiju. Ovoj zemlji nije potrebno donošenje propisa kojim bi se samo formalno ispunila, kako kažu autori Zakona „nametnuta“ obaveza u procesu integracije u Evropsku uniju (i to samo delimično). Evidentno je da je osnovni motiv za donošenje Zakona u ovom trenutku ekonomski (mogućnost izvoza mesa), a ne istinska želja da se poboljša položaj životinja.

Dragi gospodine Tadiću, u puno ste prilika do sada pokazali najviši nivo svesti i odgovornosti prema vrednostima koje ste sa svoje pozicije bili u mogućnosti da štitite. Imamo puno poverenje u Vas da ćete i ovoj temi prići na odlučan i ispravan način. U Vašoj je moći da zahtevate donošenje propisa koji odgovara sadašnjem civilizacijskom trenutku i koji može da u našoj zemlji donese novi kvalitet odnosa prema životinjama koji bi bio na ponos svakog građanina. Pozitivan eho ovakvog zakona uticao bi na kreiranje visoke svesti o odnosu prema prirodi, čiji su životinje najočitiji predstavnici, i istovremeno stvarao prostor i za humanije međuljudske odnose.

U prilogu ovog teksta dostavljamo Vam predlog najbitnijih izmena u tekstu ovog Zakona. Verujemo da ćete se saglasiti sa nama da usvojeni Zakon o dobrobiti životinja ne uređuje ovu oblast na odgovarajući način i da bi usvajanje naših predloga doprinelo adekvatnom i mnogo kvalitetnijem uređenju ove problematike. ZATO VAS MOLIMO DA, U SKLADU SA ČLANOM 19. STAV 1. ZAKONA O PREDSEDNIKU REPUBLIKE, VRATITE NARODNOJ SKUPŠTINI IZGLASANI ZAKON NA PONOVNO ODLUČIVANJE, SA PREDLOGOM DA SE PRILOŽENE IZMENE INKORPORIŠU U TEKST OVOG ZAKONA.

Naši predstavnici će se Vam se staviti na raspolaganje za slučaj da želite bilo kakav detaljniji odgovor ili obrazloženje našeg zahteva, ili učešće u definisanju novih rešenja u zakonu.

Sa velikim poštovanjem,

Direktor Centra za unapeđenje  i zaštitu prava životinja,  Ljiljana Gledić-Filipović

Predsednica Udruženja Sloboda za životinje,  Snežana Milovanović