Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.
Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.
‘Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest’, stoji u saopštenju naučnika. ‘Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.’
Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.
Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.
Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.
Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?
Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti? Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca – hobotnica.
Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. ‘Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima’, ističe dokument.
Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise od nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.
‘Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno’, rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. ‘Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti’, napisao je Koh.
Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.
IZVOR: TPORTAL.HR
SREDA 22.08.2012
Ovaj tekst je citiran sa sajta B92.
Ovde u originalu možete pročitati sažeti naučni tekst o potvrđenoj inteligenciji i svesti životinja:
http://fcmconference.org/img/CambridgeDeclarationOnConsciousness.pdf
Na našem sajtu možete pročitati i ranije postavljeni tekst „Inteligencija i svest životinja„.
Ovde možete pročitati još tekstova o svesti životinja na engleskom jeziku:
Prominent scientists sign declaration that animals have conscious awareness, just like us
Octopuses Gain Consciousness (According to Scientists’ Declaration)
******************************************************************
Činjenice o inteligenciji, svesti i emocijama životinja odavno poznaju ljubitelji, zaštitnici i poznavaoci životinja (ali to nije bilo priznato u zvaničnoj nauci), kao i stari, nestali i/ili pokoreni narodi. Savremena nauka je u velikom zaostatku za njima.
Takođe je činjenica da životinje bolje razumeju i poznaju nas, nego mi njih, kao i da su one deo savršene prirodne ravnoteže, dok mi uništavamo sve na ovoj planeti i oko nje.
Tvrdnjama da životinje imaju svest, dušu i emocije, najviše se suprotstavljaju vođe i pripadnici različitih religija (pre svega raznih hrišćanskih pravaca i islama; budisti i hinduisti znaju da životinje imaju svest i dušu i više ih poštuju).
Još malo zanimljivosti o hobotnicama i njihovoj inteligenciji:
Mozak hobotnica se po građi i proporcionalnoj veličini u odnosu na ostatak tela, može porediti sa mozgom sisara i ptica. Zanimljivo je da svaki od njihovih osam pipaka ima na neki način nezavistan nervni sistem, pa tako mozak samo zada zadatak telu, a pipci sami nalaze način kako će to odraditi. Pri tome, veoma su pokretni, s obzirom na to da nisu ograničeni kostima, jer hobotnice su mekušci i nemaju koštano i hrskavičavo tkivo. savremeni proizvođači robota pokušavaju da imitiraju pokretljivost krakova hobotnica prilikom izrade robota.
Građa njihovog oka je slična građi ljudskog i ima iste slojeve i delove. Vid im je odličan. Proučavanje građe oka hobotnica rezultiralo je primenom tog znanja u izradi optičkih delova najsavremenijih kamera i fotoaparata.
Oktopodi imaju plavu krv, zato što u krvi nemaju crveni hemoglobin, nego hemocijanin, koji sadrži bakar. Zbog manje sposobnosti vezivanja kiseonika, oktopodi ponekad izgledaju lenjo (mada mogu razviti velike brzine kada beže od opasnosti), i imaju stalno visok krvni pritisak i tri srca – dva pumpaju krv kroz disajne organe, a treće kroz ostatak tela.
Zanimljivo je da su mužjaci oktopoda znatno manji od ženki, kod nekih vrsta su ženke čak 40.000 puta teže od mužjaka!
Hobotnice imaju veliku sposobnost učenja i rešavanja problema. Tako, posmatrajući kako ljudi otvaraju tegle, brzo nauče da ponavljanjem pokreta urade isto, imitirajući pokrete ljudskih ruku. Takođe, brzo i lako nauče kako da pobegnu iz akvarijuma u kojima su smeštene.
Poznata je sposobnost mimikrije kod ovih životinja – menjanje boja i šara na njihovom telu. Osim što menjaju boje pri promeni emocija (po rezutatima najnovijih istraživanja), takođe se mimikrijom služe i kada treba da se spasu od prirodnih neprijatelja. Čak su u stanju da svesno odluče koju vrsu životinje će oponašati, pa, na primer, promene boju i šare na telu tako da liče na prirodnog neprijatelja vrste koja ih trenutno ugrožava. Na primer, da bi se odbranile od jedne vrste ribe, oponašaju šare vodene zmije, njenog prirodnog neprijatelja.
Dokazano je i da svaka hobotnica ima svoj poseban karakter i ponašanje, što su odlike tzv. viših vrsta životinja.
Na ovom sajtu možete pročitati obiman tekst o hobotnicama, tekst na engleskom jeziku:
http://science.howstuffworks.com/environmental/life/zoology/marine-life/octopus.htm
I još jedan prizor iz afričke savane, uživanje za oči:
