Priče sa terena

Potresne slike s Velikog ratnog ostrva: Zaštićene vrste ptica umiru od zime

T. Dušej | 11. 02. 2012. - 10:16h | Foto: E. Čonkić

Ptice iz zaštićenih vrsta na Ušću, Velikom ratnom ostrvu i u ostalim delovima Beograda se smrzavaju i ne mogu da dođu do hrane, upozorili su studenti i profesori Biološkog fakulteta. Zbog sibirske zime reagovala je i Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede koja je 6. februara objavila "Instrukciju o zabrani lova za vreme trajanja vanredne situacije".

Smrznuta Ptica 2
Ptice teško podnose veliku hladnoću

Mere za zaštitu faune moraju biti uvek blagovremeno donete, jer fauna oseća, trpi i strada zbog nepovoljnih promena u prirodi, pre nego bilo koja od tih promena pogodi ljude.

Pomoc Pticama
Boris Rakočević postavlja hranilice

- U toku zime, u naše krajeve dolaze razne vrste ptica sa Severa iz Finske, Norveške, Grenlanda. Kako su stajaće vode, bare, ribnjaci i reke zaleđeni i prekriveni većim ili manjim količinama snega, tako da sve ptice, pa i ptice vodenih staništa najviše vremena troše u pokušaju da se dovoljno nahrane, da se odmore i miruju - kaže profesor dr Saša Marinković sa Biološkog fakulteta.

Profesor još napominje da mnogo lovaca i ne zna šta tačno lovi, tako da su kod jednog preparatora, pronašli crvenovratu gusku, koja je strogo zaštićena vrsta. Šarena utva, patka crnka, orao krstaš, belonokta vetruška i velika droplja su samo neke od vrsta koje su vrlo ugrožene.

Pojedini lovci u ovakvim vremenskim uslovima love ptice i rasteruju ih pucnjavom sa malobrojnih lokacija, gde mogu da se nahrane i odmore. Time ih teraju na prinudne letove i trošenje energije, što ih iscrpljuje i smanjuje im otpornost organizma da podnesu ovaj hladan period u kome mnogo ptica strada zbog smrzavanja.

Smrznuta Ptica

- Mesta gde se ptice hrane su kod deponije u Vinči, na ribnjaku u Krnjači, a ptice vrste “mali vranac” ima u vrbacima kod Ade Ciganlije, koja je sad zaleđena. Ništa bolja situacija nije ni na ribnjaku Mika Alas - kažu iz Lige.

Reportere “Blica” sačekao je prekjuče jeziv prizor na Ušću. Dvadesetak malih i velikih kormorana, ptica koje su zaštićena vrsta, beživotno je ležalo po zaleđenoj reci. Nekoliko njih sjatilo se oko rupe u ledu i pokušavalo da uhvati ribu. Situacija ni juče nije bila ništa bolja. O njima brinu volonteri.

Smrznute Ptice

Ovde je više ptica različitih vrsta otišlo u zajedničku "belu smrt"...

- Oko pet, šest volontera pomaže Fondaciji za zaštitu ptica grabljivica, tako što postavlja hranilice na mestima gde će pticama biti dostupno da se nahrane. Objašnjavamo građanima kako da hrane ptice, jer se sve više njih interesuje kako se to radi. Narendajte krušku ili ako imate neko zrnevlje, suncokret i kukuruz, stavite u mrežicu i zakačite na drvo – objašnjava Boris Rakočević, student Biološkog fakulteta.

Ptice Na Reci
Ptice na reci

Veliko ratno ostrvo predstavlja specijalni rezervat prirode i veoma je važan za ptice. Volonteri Fondacije, još uvek ne mogu da provere kakva je tamo situacija, jer su reke zaleđene.

Nahranite ptice, napravite lojni kolač

Lojni kolač se tako zove jer je goveđi loj najbolja vezivna smesa, no možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena do blizu vrha. Potom u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a onda ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač. Samo vam preostaje da odaberite granu ili antenu, navode volonteri sa Biološkog fakulteta.

Originalna vest (dodata su samo dva komentara ispod fotografija): Blic

Dodajemo i jedan od dobrih komentara ispod ove vesti na sajtu "Blica":

Duka
Subota, 11. 02. 2012. 15:12h
Ovo je hranilice je super ideja, vjerujte mi. Već 10 godina hranim ptice na taj način i svake zime uživam u tom veličanstvenom prizoru. Jedne godine sam izbrojao cak 20 sjenica, 1 djetlića, par crvendaća i zeba... Dvorište mi se pretvara u pravi zoološki vrt čim temperature padnu ispod nule, a naročito kada snijeg pokrije većinu izvora hrane. Treba samo obratiti pažnju da je hranilica dovoljno visoko odignuta od zemlje, kao i da na par metara sa strane, kako mačke ne bi ugrozile sigurnost ptica (moja je okačena ispod vinograda). Takođe bi bilo poželjno da hrana bude prekrivena, kao i da se mjesto na kome ptice jedu redovno očisti. Već 10 godina, kao što sam i rekao, pravim "kolač" od sjemenki (najomiljenije su im suncokretove) koji traje od 7-10 dana. Loj je mnogo bolja varijanta od masti, bar ja tako mislim, jer su krave ili ovce biljojedi. Neke od tih ptica će, ako im obezbijedite prikladne kućice, sigurno ostati i preko proljeća i ljeta u vašoj bašti. Kod mene su velike sjenice stalni stanovnici, a par puta sam imao i crvendaće koji se gnijezde u oluku (ne ulaze u kućice sa malim otvorom nego čitava jedna strana mora da bude otvorena). Inače sve ovo sam vidio i naučio u Engleskoj gdje gotovo svako domaćinstvo pomaže raznim vrstama ptica da prežive zimu (kod nas je nažalost suprotna situacija). Oprostite ako sam vas previše smorio. Veliki pozdrav za sve ljubitelje životinja.

***********************

Pticama je pomoć potrebna svuda, zato molimo sve vas koji imate bašte, dvorišta ili makar balkone, da ostavite nešto hrane (zrnevlja) pticama da prežive zimu. Možete hranilice postavljati i po parkovima, drvoredima, šumama, i hraniti vodene ptice (labudove, divlje patke i ostale). Ptice će vam svakako biti zahvalne, bićete srećni kada budete u mogućnosti da ih posmatrate dok se hrane, a u proleće i leto obradovaće vas veselim cvrkutom, sakupljaće insekte koji uništavaju biljke i množe se kada ima manje ptica, i učiniće da se osetite upotpunjeno kada posmatrate u učestvujete u lepotama prirode i kada znate da ste učinili još jedno dobro delo za planetu na kojoj živite.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 570 48
Pas sam sebi kupuje hranu... Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje novac već i da ga koristi kako bi sam sebi kupovao hranu, piše ruska “Komsomolskaja pravda". Slučaj je zabeležen u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, a ruski list je objavio i sliku psa. Životinja je postala stalna mušterija jedne bakalnice u koju je mesecima dolazila po koru hleba koju bi mu radnici povremeno bacili.14. mart 2009. | 03:43 | Izvor: Tanjug Moskva -- Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje nov...
Com Content 20 48
Predlog Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine - Dr Aleksandru Popoviću... Poštovani g.Popoviću, na sajtu Vlade Republike Srbije pronašli smo nacrt Ustava republike Srbije. S obzirom na pojačanu aktivnost mnogih udruženja za zaštitu životinja zadnjih godina u Srbiji, kao i predloga i nacrta koji su do sada upućivani Vladi, očekivali smo da će se u ovom nacrtu Ustava najzad definisati zaštita životinja. Međutim, sa iznenađenjem smo utvrdili da ni jedan član u nacrtu Ustava ne predviđa zaštitu životinja.Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar  Poštovani g...
Com Content 1688 48
Veterinarska ustanova Beograd... Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspešnoj akciji udomljavanja pasa organizovanoj u Domu omladine, u organizaciji i uz podršku nekolicine udruženja za zaštitu životinja, i uz pomoć Veterinarske ustanove Beograd.   Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspe...
Com Content 400 48
Pacovi razumeju jezik ljudi... Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajednicke i jednima i drugima. Pacovi po ritmu razlikuju , na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta. Veroval...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pas sam sebi kupuje hranu

Detaljnije »