Pre Sece Drveca 3s
Drveće pre planirane seče

 

Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.

Sada je u toku pravo sakaćenje velikog, lepog drveća u najlepšoj ulici u Kuli, koju je lepom činilo upravo to drveće. Ponovo je izgovor da je drveće navodno „bolesno“ i da se ovim želi sprečiti padanje grana – mada tek po neka grana padne jednom u više godina, a retko tako velika da bi mogla predstavljati opasnost. A zapravo su i ovde povod vrane (gačci), koje se gnezde na njegovim granama! (Isto je rađeno i u Beogradu, pre nego što su platani definitivno posečeni.) Proletos, kada su mladi gačci još uvek nemoćni bili u gnezdima, od opštinskih čelnika Kule bio je naložen masakr, kada su u jeku listanja drveća sečene velike grane sa gnezdima vrana, i mladunci ostavljeni da umru! Svake godine, više godina unazad, planski su rušena gnezda vrana dugačkim motkama, što je rađeno sa dizalica „gradskog zelenila“, a sada im ni to nije dovoljno – nego uništavaju i samo drveće!

Drvece Koje Jos Nije Poseceno 3s
Drveće koje još nije posečeno

U gradu gde ne postoji ni jedan procenat pošumljenosti (evropski standardi su 41%) i kroz koji protiče najzagađeniji vodotok u Evropi (Veliki bački kanal), političari su naredili da se jedino veliko drveće u gradu temeljno uništi, zato što nervoznim pojedincima smeta grakranje vrana! Vrane nemaju gde da se gnezde jer u okolini nema velikog drveća, osim nešto malo pored kanala. To drveće je bilo dom i velikog broja raznih drugih ptica (ptica pevačica, pa i dupljarica, poput detlića), čiji cvrkut se razlegao gradom u proleće, a velike lipe iz tog drvoreda u maju i junu svake godine mirisom su oplemenjivale zagađeni vazduh grada. Zimi na tom drveću spava kolonija sova malih ušara – sada su sve te ptice oterane i biće dodatno smanjen njihov broj!

U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!

A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!

Predlažemo onima koji ovo čitaju, da obrate pažnju na to šta se dešava u gradovima u kojima žive – sasvim sigurno je veliko drveće kojeg seku, prethodno bilo mesto gnežđenja vrana! Tako se uništava dom i svih ostalih vrsta ptica, većina osakaćenog drveća tek tada zaista oboleva, i to bude razlog njegovog krajnjeg uništavanja – seče, kao što se desilo sa platanima u Beogradu. Čak i ako se potom posadi novo, mlado drveće, potrebne su decenije (30-50 i više godina) da bi ono svojoj okolini doprinelo u meri u kojoj to čini veliko drveće. Osim toga, mlado drveće često oboli i osuši se i pre nego što poraste, zato što je danas sredina u kojoj živi daleko zagađenija nego pre pola veka, kada su rasli njegovi prethodnici...

I ponovo nedužna bića plaćaju ceh ljudske nemarnosti i nebrige! Isto je i sa napuštenim psima: umesto da se kazne njihovi nesavesni vlasnici koji ih izbacuju, ubijaju ih  na najgore načine! Psi nisu krivi što su izbačeni od strane ljudi koji ne cene ni svoj, a još manje tuđe živote – ali svejedno se na njima iskaljuje bes mrzitelja životinja. Ponovo se „udara“ po posledicama, a uzroci ostaju nerešeni.

DOKLE će većina ljudi živeti u slepilu svog neznanja i osionosti? Zar nismo u stanju da vidimo punu sliku i činjenicu da je sve u prirodi povezano? Posledice OVAKVIH naših (ne)dela ne mogu biti pozitivne, to je sigurno... i to se svakim danom uveliko i sve jače potvrđuje. Priroda uzvraća udarac.

***************

Evo kako sada izgleda osakaćeno drveće:

Osakaceno Drvece 10s

Osakaceno Drvece 20s

Osakaceno Drvece 9s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 274 48
Šest geparda, čudo prirode... Johanesburg -- Ženka geparda donela je na svet šest mladunaca, što je veoma neobično. Gepardi inače na svet donose najviše tri mladunca. Majka i mačići su dobro i nalaze se na ranču za divlje životinje Kango, u Južnoafričkoj Republici. Šest malih geparda na rođenju nisu imali više od 230 grama. Majka je na svet donela sedam mladunaca, ali je jedno uginulo.Johanesburg -- Ženka geparda donela je na svet šest mladunaca, što je veoma neobično.Gepardi inače na svet donose najviše tri mladunca. Majka ...
Com Content 1600 48
Ekstremni klimatski uslovi kao rezultat pogubnog uticaja ljudi na planetu... I manje informisani ljudi  su svedoci da se nešto dešava sa klimom na Zemlji. Sve je očiglednije da je to u direktnoj vezi sa pogubnim uticajem ljudi na ovu planetu – sve nas je više, sve su nam veći prohtevi, a resursi su ograničeni. Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovim...
Com Content 1820 48
Udruženje Sloboda za životinje i kompanija P... S... Fashion poklonili bundu Zorani Mihajlović... P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloganom „surovost nije ženstvena“ u proizvodnji ženskih odevnih predmeta koristi isključivo veštačko krzno, pa je, zajedno sa udruženjem „Sloboda za životinje“, a u sklopu kampanje za odbranu zakonske zabrane uzgoja i ubijanja životinja radi krzna i kože koja stupa na snagu 1. januara 2019. godine, odlučio ministarki Zorani Mihajlović pokloniti jedan od svojih artikala. P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloga...
Com Content 238 48
Briggite Bardot u suzama molila da se zauvek okonča lov na mladunce foka... "Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog surovog pokolja", rekla je na konferenciji za novinare, sedeći ispred postera koji prikazuje foku koja drzi palicu, dok u lokvi krvi leži ljudska beba. Francuska filmska zvezda koja je poznata po svojoj borbi za prava životinja u suzama je molila da Kanada konačno obustavi lov na mladunce foka. Svake godine u ovo vreme započinje lov kada biva ubijeno preko 325.000 jadnih životinja."Želela bih, pre nego što umrem, da vidim okončanje tog sur...
Com Content 400 48
Pacovi razumeju jezik ljudi... Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajednicke i jednima i drugima. Pacovi po ritmu razlikuju , na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta. Veroval...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Šest geparda, čudo prirode

Detaljnije »