Priče sa terena

Pre Sece Drveca 3s
Drveće pre planirane seče

 

Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.

Sada je u toku pravo sakaćenje velikog, lepog drveća u najlepšoj ulici u Kuli, koju je lepom činilo upravo to drveće. Ponovo je izgovor da je drveće navodno „bolesno“ i da se ovim želi sprečiti padanje grana – mada tek po neka grana padne jednom u više godina, a retko tako velika da bi mogla predstavljati opasnost. A zapravo su i ovde povod vrane (gačci), koje se gnezde na njegovim granama! (Isto je rađeno i u Beogradu, pre nego što su platani definitivno posečeni.) Proletos, kada su mladi gačci još uvek nemoćni bili u gnezdima, od opštinskih čelnika Kule bio je naložen masakr, kada su u jeku listanja drveća sečene velike grane sa gnezdima vrana, i mladunci ostavljeni da umru! Svake godine, više godina unazad, planski su rušena gnezda vrana dugačkim motkama, što je rađeno sa dizalica „gradskog zelenila“, a sada im ni to nije dovoljno – nego uništavaju i samo drveće!

Drvece Koje Jos Nije Poseceno 3s
Drveće koje još nije posečeno

U gradu gde ne postoji ni jedan procenat pošumljenosti (evropski standardi su 41%) i kroz koji protiče najzagađeniji vodotok u Evropi (Veliki bački kanal), političari su naredili da se jedino veliko drveće u gradu temeljno uništi, zato što nervoznim pojedincima smeta grakranje vrana! Vrane nemaju gde da se gnezde jer u okolini nema velikog drveća, osim nešto malo pored kanala. To drveće je bilo dom i velikog broja raznih drugih ptica (ptica pevačica, pa i dupljarica, poput detlića), čiji cvrkut se razlegao gradom u proleće, a velike lipe iz tog drvoreda u maju i junu svake godine mirisom su oplemenjivale zagađeni vazduh grada. Zimi na tom drveću spava kolonija sova malih ušara – sada su sve te ptice oterane i biće dodatno smanjen njihov broj!

U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!

A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!

Predlažemo onima koji ovo čitaju, da obrate pažnju na to šta se dešava u gradovima u kojima žive – sasvim sigurno je veliko drveće kojeg seku, prethodno bilo mesto gnežđenja vrana! Tako se uništava dom i svih ostalih vrsta ptica, većina osakaćenog drveća tek tada zaista oboleva, i to bude razlog njegovog krajnjeg uništavanja – seče, kao što se desilo sa platanima u Beogradu. Čak i ako se potom posadi novo, mlado drveće, potrebne su decenije (30-50 i više godina) da bi ono svojoj okolini doprinelo u meri u kojoj to čini veliko drveće. Osim toga, mlado drveće često oboli i osuši se i pre nego što poraste, zato što je danas sredina u kojoj živi daleko zagađenija nego pre pola veka, kada su rasli njegovi prethodnici...

I ponovo nedužna bića plaćaju ceh ljudske nemarnosti i nebrige! Isto je i sa napuštenim psima: umesto da se kazne njihovi nesavesni vlasnici koji ih izbacuju, ubijaju ih  na najgore načine! Psi nisu krivi što su izbačeni od strane ljudi koji ne cene ni svoj, a još manje tuđe živote – ali svejedno se na njima iskaljuje bes mrzitelja životinja. Ponovo se „udara“ po posledicama, a uzroci ostaju nerešeni.

DOKLE će većina ljudi živeti u slepilu svog neznanja i osionosti? Zar nismo u stanju da vidimo punu sliku i činjenicu da je sve u prirodi povezano? Posledice OVAKVIH naših (ne)dela ne mogu biti pozitivne, to je sigurno... i to se svakim danom uveliko i sve jače potvrđuje. Priroda uzvraća udarac.

***************

Evo kako sada izgleda osakaćeno drveće:

Osakaceno Drvece 10s

Osakaceno Drvece 20s

Osakaceno Drvece 9s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1727 48
SVETSKI DAN ŽIVOTINJA 4. OKTOBAR... Povodom Svetskog dana životinja, u četvrtak 4. oktobra udruženja Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje organizovali su skup koji je simbolično započeo u “pet do dvanaest”. Skup je održan ispred spomenika Knezu Mihailu na Trgu republike.Sloboda za životinje, Feniks i Ljudi za životinje organizovali su info štand jer žele da skrenu pažnju javnosti na sve vidove zlostavljanja, eksploatacije i ubijanja životinja i da izraze svoj stav protiv zlostavljanja i ubijanja životinja na farmama z...
Com Content 487 48
Priča o ubistvu jednog rotvajlera... Ovde u celosti navodimo priču o ubistvu jednog rotvajlera, koja nam je stigla preko sajta. Po Vladimirovoj izričitoj želji, navodimo i njegove lične podatke. Priča je veoma potresna. Ovde u celosti navodimo priču o ubistvu jednog rotvajlera, koja nam je stigla preko sajta. Po Vladimirovoj izričitoj želji, navodimo i njegove lične podatke. Priča je veoma potresna. ----------------------------------------------------------- Povod za moje obraćanje vama  je poslednji dah ljudsko...
Com Content 1561 48
Veliki međunarodni Vegetarijanski piknik u Brežicama... U subotu, 12. juna 2010,  proveli smo jedan zanimljiv i prijatan dan na međunarodnom Vegetarijanskom pikniku koji je bio održan u restoranu – seoskoj gostionici Hervol u Brežicama u Sloveniji u organizaciji Društva za osvoboditev živali in njihovih pravic u ulozi domaćina. Glavni moto vege piknika u Brežicama bio je: Zajedno gradimo za ljude, životinje i prirodu - prijateljsku Sloveniju! U ovom predivnom prirodnom ambijentu svi učesnici su bili inspirisani da urade nešto zajedno za dobrobit...
Com Content 465 48
Smrtonosna riba u Jadranu!... U Jadranu se pojavila riba balon, koja sadrži tetrodotoksin, najjači riblji otrov koji deluje izuzetno brzo, a smrt nastupa zbog paralize disajnih organa, piše Slobodna Dalmacija. Paralizu disajnih organa riba balon može izazvati prilikom konzumacije.  28. jul 2008.U Jadranu se pojavila riba balon, koja sadrži tetrodotoksin, najjači riblji otrov koji deluje izuzetno brzo, a smrt nastupa zbog paralize disajnih organa, piše Slobodna Dalmacija. Paralizu disajnih organa riba balon može izazvat...
Com Content 1692 48
Priča o poslednjem vuku... Ova priča nosi duboku poruku i upozorava na moguću budućnost - mada, sudeći po aktuelnim događajima, vreme događanja se može premestiti i u neke skorije godine (posebno u odnosu na deo o ubijanju poslednjeg vuka)... Srbija 2042. godine, lokacija Zlatibor, jedna od poslednjih planina sa drvećem u Srbiji. Cvrkut ptica je u ovoj zemlji odavno nestao još od velike eksplozije nuklearnog reaktora, čak su i reke presušile, životinje iz prirode su nestale... ali se jedna jedina životinja još odupire ne...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

SVETSKI DAN ŽIVOTINJA 4. OKTOBAR

Detaljnije »