Priče sa terena

Pre Sece Drveca 3s
Drveće pre planirane seče

 

Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.

Sada je u toku pravo sakaćenje velikog, lepog drveća u najlepšoj ulici u Kuli, koju je lepom činilo upravo to drveće. Ponovo je izgovor da je drveće navodno „bolesno“ i da se ovim želi sprečiti padanje grana – mada tek po neka grana padne jednom u više godina, a retko tako velika da bi mogla predstavljati opasnost. A zapravo su i ovde povod vrane (gačci), koje se gnezde na njegovim granama! (Isto je rađeno i u Beogradu, pre nego što su platani definitivno posečeni.) Proletos, kada su mladi gačci još uvek nemoćni bili u gnezdima, od opštinskih čelnika Kule bio je naložen masakr, kada su u jeku listanja drveća sečene velike grane sa gnezdima vrana, i mladunci ostavljeni da umru! Svake godine, više godina unazad, planski su rušena gnezda vrana dugačkim motkama, što je rađeno sa dizalica „gradskog zelenila“, a sada im ni to nije dovoljno – nego uništavaju i samo drveće!

Drvece Koje Jos Nije Poseceno 3s
Drveće koje još nije posečeno

U gradu gde ne postoji ni jedan procenat pošumljenosti (evropski standardi su 41%) i kroz koji protiče najzagađeniji vodotok u Evropi (Veliki bački kanal), političari su naredili da se jedino veliko drveće u gradu temeljno uništi, zato što nervoznim pojedincima smeta grakranje vrana! Vrane nemaju gde da se gnezde jer u okolini nema velikog drveća, osim nešto malo pored kanala. To drveće je bilo dom i velikog broja raznih drugih ptica (ptica pevačica, pa i dupljarica, poput detlića), čiji cvrkut se razlegao gradom u proleće, a velike lipe iz tog drvoreda u maju i junu svake godine mirisom su oplemenjivale zagađeni vazduh grada. Zimi na tom drveću spava kolonija sova malih ušara – sada su sve te ptice oterane i biće dodatno smanjen njihov broj!

U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!

A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!

Predlažemo onima koji ovo čitaju, da obrate pažnju na to šta se dešava u gradovima u kojima žive – sasvim sigurno je veliko drveće kojeg seku, prethodno bilo mesto gnežđenja vrana! Tako se uništava dom i svih ostalih vrsta ptica, većina osakaćenog drveća tek tada zaista oboleva, i to bude razlog njegovog krajnjeg uništavanja – seče, kao što se desilo sa platanima u Beogradu. Čak i ako se potom posadi novo, mlado drveće, potrebne su decenije (30-50 i više godina) da bi ono svojoj okolini doprinelo u meri u kojoj to čini veliko drveće. Osim toga, mlado drveće često oboli i osuši se i pre nego što poraste, zato što je danas sredina u kojoj živi daleko zagađenija nego pre pola veka, kada su rasli njegovi prethodnici...

I ponovo nedužna bića plaćaju ceh ljudske nemarnosti i nebrige! Isto je i sa napuštenim psima: umesto da se kazne njihovi nesavesni vlasnici koji ih izbacuju, ubijaju ih  na najgore načine! Psi nisu krivi što su izbačeni od strane ljudi koji ne cene ni svoj, a još manje tuđe živote – ali svejedno se na njima iskaljuje bes mrzitelja životinja. Ponovo se „udara“ po posledicama, a uzroci ostaju nerešeni.

DOKLE će većina ljudi živeti u slepilu svog neznanja i osionosti? Zar nismo u stanju da vidimo punu sliku i činjenicu da je sve u prirodi povezano? Posledice OVAKVIH naših (ne)dela ne mogu biti pozitivne, to je sigurno... i to se svakim danom uveliko i sve jače potvrđuje. Priroda uzvraća udarac.

***************

Evo kako sada izgleda osakaćeno drveće:

Osakaceno Drvece 10s

Osakaceno Drvece 20s

Osakaceno Drvece 9s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 414 48
Održana promocija knjige "Večna Treblinka" u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu... Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu. U toku promocije prikazan je film Neoplakana stvorenja i film Ljudi i životinje na Zemlji Mira.   Održana je  promocija knjige „Večna Treblinka – naše postupanje prema životinjama i holokaust“ od Čarls Patersona,  u utorak8.12. 2007. u 20 h u Muzeju savremene ...
Com Content 1730 48
Dokazano: Životinje su svesna bića... Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabelžena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja. Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu. Grupa nerologa,...
Com Content 44 48
Akcija - BENETTON: SLEP ZA PATNJU ŽIVOTINJA... Aktivisti sa povezom na očima protestvuju protiv Benettona zbog okrutnosti nad australskim ovcama Aktivisti sa povezom na očima protestvuju protiv Benettona zbog okrutnosti nad australskim ovcama 1. Akcija Benetton: Slep za patnju životinja- Izveštaj2. Film: Tajna sramota Australije3. Alternativa za ''Mulesing''4. Foto galerija akcije5. Protestno pismo6. Reakcije gradjana PETA želi da ovaj prodavac prestane da koristiti australsku vunu sve dok okrutno sakaćenje i transport živih ovaca ...
Com Content 373 48
Pasulj dvostruko skuplji od pečenja... 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Milanovac -- Na pijacama u Gornjem Milanovcu povrće je danas bilo dvostruko skuplje od prasetine, što u tom kraju do sada nije zabeleženo.Kilogram prasetine košta 80, jagnjetine 150 dinara, dok su se pasulj i boranija na pijaci prodavali od 150 do 170 dinara za kilogram. To, kako kažu seljaci, nikada do sada nije zableženo jer je rudničko-takovski kraj izrazito poljoprivredno područje. 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Mil...
Com Content 611 48
Noćno brutalno izlovljavanje srna... Zbog sumnje da su odstrelivši devet srndaća i srnu počinili nezapamćen pomor divljači, u Temerinu uhapšeni Nebojša Dž., državljanin BiH, i meštanin Mihalj G. Oni su uhapšeni dok su u dvorištu Mihaljeve kuće u temerinskoj Maloj ulici drali kože s pobijene divljači, vredne oko sedam miliona dinara, spremajući je za prodaju, pišu "Večernje novosti". 12. avgust 2009. | 09:31 | Izvor: Večernje novosti Temerin -- Zbog sumnje da su odstrelivši devet srndaća i srnu počinili nezapamće...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Održana promocija knjige "Večna Treblinka" u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu

Detaljnije »