Drveće pre planirane seče
Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana.
Sada je u toku pravo sakaćenje velikog, lepog drveća u najlepšoj ulici u Kuli, koju je lepom činilo upravo to drveće. Ponovo je izgovor da je drveće navodno „bolesno“ i da se ovim želi sprečiti padanje grana – mada tek po neka grana padne jednom u više godina, a retko tako velika da bi mogla predstavljati opasnost. A zapravo su i ovde povod vrane (gačci), koje se gnezde na njegovim granama! (Isto je rađeno i u Beogradu, pre nego što su platani definitivno posečeni.) Proletos, kada su mladi gačci još uvek nemoćni bili u gnezdima, od opštinskih čelnika Kule bio je naložen masakr, kada su u jeku listanja drveća sečene velike grane sa gnezdima vrana, i mladunci ostavljeni da umru! Svake godine, više godina unazad, planski su rušena gnezda vrana dugačkim motkama, što je rađeno sa dizalica „gradskog zelenila“, a sada im ni to nije dovoljno – nego uništavaju i samo drveće!
Drveće koje još nije posečeno
U gradu gde ne postoji ni jedan procenat pošumljenosti (evropski standardi su 41%) i kroz koji protiče najzagađeniji vodotok u Evropi (Veliki bački kanal), političari su naredili da se jedino veliko drveće u gradu temeljno uništi, zato što nervoznim pojedincima smeta grakranje vrana! Vrane nemaju gde da se gnezde jer u okolini nema velikog drveća, osim nešto malo pored kanala. To drveće je bilo dom i velikog broja raznih drugih ptica (ptica pevačica, pa i dupljarica, poput detlića), čiji cvrkut se razlegao gradom u proleće, a velike lipe iz tog drvoreda u maju i junu svake godine mirisom su oplemenjivale zagađeni vazduh grada. Zimi na tom drveću spava kolonija sova malih ušara – sada su sve te ptice oterane i biće dodatno smanjen njihov broj!
U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može uveliko pomoći prirodi da se oporavi, u Srbiji se sakati i uništava veliko drveće, koje proizvodi velike količine kiseonika i pročišćava vazduh, a sve zbog toga što nervoznim pojedincima – kojima inače sve i svi smetaju – ne odgovara da slušaju graktanje vrana u vreme kada svijaju gnezda i odgajaju mlade!
A da li se iko zapita odakle toliko vrana? Vrane su veoma inteligentne ptice: njihova inteligencija u rešavanju postavljenih zadataka i korišćenju oruđa meri se sa onom koju poseduju primati najbliži čoveku – šimpanze. Ali vrane su i čistači prirode, i one čiste naše smeće! Srbija je toliko zasuta smećem njenih nemarnih stanovnika, da se cela zemlja može nazvati jednom velikom deponijom smeća. Vrane na deponijama i po bačenom smeću u gradovima nalaze hranu, i takođe se hrane ostacima pobacanih leševa životinja. One čiste ono što mi bacamo, a pri tome nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja, jer lovci, stočari, ratari i uzgajivači golubova istrebljuju velike ptice grabljivice (orlove, sokolove i druge)! Da li ste primetili da po uređenim zemljama Evrope nema toliko vrana? One tamo nemaju toliko hrane da bi se množile u velikom broju. A šta se radi po Srbiji? Umesto da se očiste deponije i ne prave nove, umesto da se zemlja očisti od smeća i umesto da se štite ptice grabljivice (koje su zakonima zaštićene, ali se ni ti zakoni u praksi ne primenjuju) – potezi nadležnih su takvi, da se sada nalaže uništavanje drveća na kome se vrane gnezde!
Predlažemo onima koji ovo čitaju, da obrate pažnju na to šta se dešava u gradovima u kojima žive – sasvim sigurno je veliko drveće kojeg seku, prethodno bilo mesto gnežđenja vrana! Tako se uništava dom i svih ostalih vrsta ptica, većina osakaćenog drveća tek tada zaista oboleva, i to bude razlog njegovog krajnjeg uništavanja – seče, kao što se desilo sa platanima u Beogradu. Čak i ako se potom posadi novo, mlado drveće, potrebne su decenije (30-50 i više godina) da bi ono svojoj okolini doprinelo u meri u kojoj to čini veliko drveće. Osim toga, mlado drveće često oboli i osuši se i pre nego što poraste, zato što je danas sredina u kojoj živi daleko zagađenija nego pre pola veka, kada su rasli njegovi prethodnici...
I ponovo nedužna bića plaćaju ceh ljudske nemarnosti i nebrige! Isto je i sa napuštenim psima: umesto da se kazne njihovi nesavesni vlasnici koji ih izbacuju, ubijaju ih na najgore načine! Psi nisu krivi što su izbačeni od strane ljudi koji ne cene ni svoj, a još manje tuđe živote – ali svejedno se na njima iskaljuje bes mrzitelja životinja. Ponovo se „udara“ po posledicama, a uzroci ostaju nerešeni.
DOKLE će većina ljudi živeti u slepilu svog neznanja i osionosti? Zar nismo u stanju da vidimo punu sliku i činjenicu da je sve u prirodi povezano? Posledice OVAKVIH naših (ne)dela ne mogu biti pozitivne, to je sigurno... i to se svakim danom uveliko i sve jače potvrđuje. Priroda uzvraća udarac.
***************
Evo kako sada izgleda osakaćeno drveće:
