Kampanje

English version English2


Beta Lipicaneri01b

Foto-galerija stanja lipicanera 2006. godine.


Poštovani gospodine Predsedniče,
 
Ceneći Vašu brigu  za životinje molimo Vas da se lično zauzmete da se slučaj osamdesetak hrvatskih lipicanera vrhunskog genetskog porekla koji gladuje na imanju na Novom naselju u Novom Sadu, reši pozitivno po njih preko naših zvaničnih institucija. Njima je život ugrožen i oni su u očajnom stanju. Takodje želimo da Vas upoznamo da smo vest preneli i Udruženjima iz Hrvatske: Prijateljima Životinja iz Zagreba  i Udruzi Glas Životinja iz Karlovca i kao i drugima kod nas i Udruženjima u Evropi sa molbom da hitno preduzmu sve što je u njihovoj mogućnosti da se slučaj reši.

Ovu informaciju smo dobili od novinara Gradjanskog lista iz Novog Sada a od novinarke Jakonić Tamare saznali smo i sledeće:

Todor Bukinac na čijem se posedu nalaze kaže da više neće da ulaže sredstva u njihovu ishranu niti dozvoljava da se izgladnelim životinjama adekvatno pomogne – kaže nekadašnji radnik ove ergele Mihajlo Komasović. Konji su potomci grla iz hrvatske ergele u Lipiku, koji su tokom rata dovedeni u Srbiju. Pravno nije rešeno ko je njihov vlasnik, tako da su konji prepušteni letnjoj žegi i nemaru vlasnika imanja.

Komasović, koji je 1991. uzgoj doveo iz Hrvatske, pre desetak dana pisao je hrvatskim i srpskim zvaničnicima apelujući da konjima hitno pomognu. Pisma je poslao Ivi Sanaderu, predsedniku hrvatske vlade, Petru Čobankoviću, hrvatskom ministru poljoprivrede, i njihovim kolegama u Srbiji, Vojislavu Koštunici i Slobodanu Milosavljeviću.

Beta Lipicaneri10b 

Foto-galerija.

"Uzgoj je u katastrofalnom kondicionom stanju sve zbog loše ishrane jer bukvalno gladuju, tako da, bez pomoći, pojedina grla, ukoliko legnu, ne mogu sama da ustanu", napisao je Komasović. Ni od jedne strane još nije dobio odgovor.
– Problemi s ishranom konja počeli su 2001. godine i traju do danas. Meni je početkom jula ove godine Bukinac zabranio da dolazim u ergelu jer sam se pobunio protiv takvog načina ophođenja prema životinjama Izgladnelo stado koje je novinarska ekipa zatekla na ranču na Novom naselju zaista izgleda kao da je prepušteno samo sebi. Na temperaturi od +40 pedesetak plemenitih grla pretvorenih u kost i ofucanu kožu jede šta stigne – već sasušenu travu na livadi, ostatke davno bačene slame pomešane s đubretom po ivici poseda ili čak žbunje kraj puta oko ergele ako su uspela da preskoče ogradu. Na telima nekih vidljive su otvorene rane, koje uopšte nisu lečene.
Konji šetaju po posedu i oko njega, čini se, bez ikakvog nadzora. Zaključanim imanjem "vlada"čopor pasa, koji, i sami neuhranjeni, ne obraćaju pažnju na posetioce. Prema Komasovićevim rečima, na posedu ima nekoliko radnika, koji ne mogu da pomognu konjima jer nemaju šta da im daju da jedu. Za 16 godina, koliko brine o njima, Komasoviću je umrlo 80 konja, neki od starosti, ostali uglavnom zbog nedovoljno hrane. Od 84 grla, koja je 1991. doveo iz Hrvatske, ostalo je tek desetak živih i sedamdesetak njihovih potomaka. Fond lipicanera hrvatske ergele tako je ipak sačuvan, zahvaljujući potomcima, kojih, opet, zbog ishrane nije bilo poslednje četiri godine.

konji lipicaneri– Svake godine je sve manje konja. Od 2003. nismo dobili nijedno ždrebe. Kobile su toliko izgladnele da nisu u stanju da se razmnožavaju – kaže Komasović. Hrana koja se poslednjih šest godina daje lipicanerima svodi se na mlinski otpad i slamu. Za kvalitetnu ishranu, po Komasovićevim rečima, neophodno je koristiti pšenicu i seno deteline, što ne bi koštalo više od 100 do 200 dinara dnevno po konju.
Odrasli lipicaner sposoban za rasplod, po Komasovićevim rečima, vredi od 5.000 do 10.000 evra. Genetski materijal uzgoja na Novom naselju je neprocenjiv, a tržišna vrednost samih grla procenjuje se na 400.000 do 800.000 evra, kad bi stado bilo zdravo i dobro uhranjeno. S obzirom na njihovo stanje, o njihovoj vrednosti se ne može ni govoriti. Pojedina grla rođena u Srbiji prodavana su seljacima za zapregu po ceni od 100 do 200 evra.

 Za rehabilitaciju čitavog uzgoja bilo bi neophodno uložiti oko 15.000 evra za šest meseci. Ja sam o tim konjima brinuo poslednjih šesnaest godina. U njih sam uložio sve što sam imao kako bih sačuvao njihov genetski materijal. Sada niti imam sredstva niti mogućnosti da ih spasem. Ako je Srbiji i Hrvatskoj stalo do toga da reše to pitanje, moraće brzo da reaguju, jer je pitanje dana kada će svi krepati od gladi – kaže Komasović.
Spas za konje Komasović vidi jedino u sudskom postupku. U pismu upućenom Sanaderu i Čobankoviću Komasović je ponudio da mu Hrvatska dâ punomoć kako bi pomoću suda isposlovao da se konjima pomogne.
"Jedina preostala institucija jeste sud, a da bih se pojavio pred njim, potrebna mi je punomoć od vlasnika, a to ste vi. Ako ja nisam podoban, imenujte bilo koga da uz moju pomoć spasemo uzgoj od nestanka i da ga vratimo u Hrvatsku", napisao je Komasović u pismu hrvatskim zvaničnicima.
 Mihajlo Komasović je izveo konje iz ergele u Lipiku oktobra 1991. i sklonio ih od granata i raznih vojski koje su vršljale okolinom Pakraca. Vlada SFRJ donela je tada rešenje kojim se ergela u vlasništvu pakračke opštine prebacuje u objekte vojne ustanove Karađorđevo u Vojvodini. Komasović je 88 konja kamionima prevezao u Bosnu i Hercegovinu, gde je pet konja umrlo, a jedan se rodio. Sa 84 grla Komasović je došao u Karađorđevo. Zbog problema u toj ustanovi, nekoliko godina kasnije konji su prebačeni u selo Bešenovo, da bi se krajem 1997. našli u Bukinčevoj ergeli na Novom naselju. "Bukinac mi se učinio kao čovek koji voli životinje i koji bi mi mogao pomoći da se staram o njima", kaže Komasović. Dogovor između njega i Bukinca bio je da se zajedno brinu o konjima i pokušaju da očuvaju genetski potencijal grla iz Lipika. Na umu su, kaže Komasović, imali i zaradu koja je izostala zbog potpunog zapuštanja konja.
Sporenja između Hrvatske i Srbije oko lipicanera traju već deset godina. Tada je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede osnovalo Povjerenštvo za povrat lipicanaca, čiji je stav da Hrvatskoj treba da bude vraćeno 88 konja – tačno onoliko koliko je odvezeno u BiH pa u Srbiju. Umesto primeraka koji su u međuvremenu uginuli, hrvatski zvaničnici smatraju da je potrebno vratiti njihove potomke.
Todor Bukinac, vlasnik ergele na Novom naselju, pristao je pre nekoliko godina da vrati konje pod uslovom da mu se isplati 300.000 evra uloženih u uzgoj. Hrvatska nije odgovorila na tu ponudu.
 
Još jednom Vas molimo da pre odlaska naših zvaničnih službi u ministarstvima na odmor nešto preduzmete.

Foto galerija - groblje lipicanera >>

Stanje na Bukinčevoj ergeli 2007, i još jedna galerija fotografija iz iste godine >>


=========================================
 
Pismo poslato i Upravi za Veterinu: 
Direktoru:  Miroslav Marinković,  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Odeljenje za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Budimir Plavšić: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Odeljenje za medjunarodni promet i saradnju Siniša Kotur Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Odeljenje veterinarske inspekcije   Sanja Celebicanin Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Beograd,30. 07. 2007. godine

=======================================


Udruženje za zaštitu i prava životinja ,
Sloboda za životinje
Predsednica, Snežana Milovanović

tel: 064/168-55-75,
web: www.sloboda-za-zivotinje.org
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

LAWDEM – Pravnici za demokratiju,
Centar za unapredjenje i zaštitu prava životinja, Direktorka centra, Ljiljana Gledić-Filipović

tel: 011/32-45-697, 011/32-45-960
web: www.lawdem.org
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 82 48
Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Dr Ivani Dulić – Marković za nauku i zaštitu životne sredine Dr Aleksandru Popoviću... Ministarstvo poljoprivrede tvrdi: ”Mnogi teško obnovljivi resursi u našoj zemlji su ugroženi, a među njima je i divljač, kojoj je u poslednjih desetak godina drastično smanjena brojnost i kvalitet, toliko da su pojedini krajevi gotovo ostali bez jelena, srna, zečeva, jarebica i drugih vrsta divljači.“. Pitanje je ko je odgovoran za drastično smanjenje brojnosti i kvaliteta teško obnovljivih resursa?   1.Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova2.Otvoreno pismo ministr...
Com Content 225 48
Vegetarianbaby / Notmilk... Preporučljivo je napuštanje mesne hrane, kao i mleka. Pomoć i razlog za ovako važnu životnu odluku naćićete na sledećim adresama...www.vegetarianbaby.comwww.notmilk.comDakle, najnovije ekološke vesti iz sveta ne zvuče nimalo dobro, ali se na našim medijima još uvek skoro uopšte ne prenose. Po veoma ozbiljnoj studiji uglednog naučnog magazina "Nature", od posledica globalnog zagrevanja će već 2050. godine izumreti skoro 30% poznatih nam životinjskih vrsta. Druga zanimljiva vest je da se u Japanu ...
Com Content 491 48
Prvi, drugi i četvrti oktobar - Svetski dani posvećeni vegetarijanstvu i životinjama... 01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane, 02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i 04. 10. – Svetski dan zaštite životinjaStočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektoraUzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana. 01. 10. - S...
Com Content 1823 48
Pozivamo Vas na predavanje "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?"... Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 2018. godine, sa početkom u 14.00 časova u sali M4 na II spratu Radisson Collection Hotel, Old Mill u Beogradu. Sa zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje udruženja Sloboda za životinje pod nazivom "Kako da pomognemo životinjama u Srbiji?" u okviru multikongresa Serbian Visions u nedelju 25. novembra 201...
Com Content 1751 48
Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja u Srbiji – zvanične pravosudne statistike... Kada su u pitanju kazne izrečene za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, treba imati na umu da je od 2006. godine pa do izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine za osnovni oblik ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) mogla da se izrekne novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za teži oblik (član 269. stav 2.) novčana kazna ili kaznazatvora do 3 godine, dok najteži oblik ovog krivičnog dela tada još uvek nije postojao.Nakon izmena i dopuna Krivičnog z...

Komentari   

# nena 20-12-2008 16:18
mislim kako samo mogu to raditi jadnim životnjama ...
trebalo bisad njih tako mučit ..

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Dr Ivani Dulić – Marković za nauku i zaštitu životne sredine Dr Aleksandru Popoviću

Detaljnije »