Kampanje

 

Vreme je za ODLUKU! U narednih 30 dana biće odlučena sudbina nekoliko desetina hiljada životinja koje svake godine idu put gasnih komora, kako bi se njihovim krznom zakitio polusvet. SADA imamo šansu da spasimo njihove živote, SADA imamo šansu da zajedno zadamo konačni udarac čudovištu zvanom krznarska industrija, SADA imamo šansu da u Srbiji zauvek ućutkamo zlo. Zakon je na našoj strani. U Srbiji imamo zakon o zabrani uzgoja životinja zbog krzna. Odbranimo ga!

Izađimo na ulice u što većem broju 24. novembra i pokažimo da ŽIVOTINJE NISU ODEĆA!

 

plakat za srbiju bez krzna crveni 1b

 

Vreme: 24.11.2018 od 13 – 14:30h
Lokacija: Knez Mihailova, kod česme, Beograd

Pozivamo vas da podržite Član 7. Stav 1., Tačku 37 Zakona o dobrobiti životinja i Član 89. Zakona, kojim je predviđena zabrana uzgoja, reprodukcije, uvoza, izvoza i lišavanja života životinje isključivo zarad proizvodnje kože i krzna. Zabrana predviđena Zakonom stupa na snagu 01. januara 2019. godine.

Zakon je donet 2009. godine pri čemu je Članom 89., proizvođačima krzna i uzgajivačima krznašica dat tranzicioni period od 10 godina tokom koga je bio predviđen prelazak na druge, održivije sisteme i tipove proizvodnje.

Zbog čega podržavamo Zakon? Zbog etike, zbog ekologije, zbog ekonomije, zbog uslova rada na farmama i zdravlja zaposlenih.

 

Da li ste znali?

 

Veliki broj modnih kuća u poslednjih nekoliko godina izbacuje prirodno krzno iz upotrebe menjajući ga veštačkim. Neke od njih su istupajući u javnosti sa saopštenjem da ubuduće neće koristiti krzno životinja pored očiglednih etičkih razloga navodile i ekološke, ali i pominjale apsurd ubijanja životinja zbog krzna, danas, kada je alternativa u vidu veštačkog krzna podjednako kvalitetna i na izgled i dodir identična. Danas je moguće napraviti toliko autentično veštačko krzno, da se samo mikroskopskim posmatranjem može uočiti razlika u odnosu na životinjsko.

plakat vestacko krzno 1b

 

Holandski Parlament 2008. godine pozvao je na zabranu uzgoja i ubijanja činčila i lisica na nivou čitave Evropske Unije, jer se krzno ovih životinja može proizvesti isključivo po ceni ogromne patnje.

Međunarodne studije ukazale su da su poremećaji ponašanja životinja na ovakvim farmama izuzetno česta pojava.

stop krzno 1b

 

plakat marsh za zabranu krzna 1b

 

Patnje životinja zbog krzna

 

Činčile su noćne životinje koje žive u zajednicama od preko 100 jedinki. Brze su i mogu skakati i do jednog metra visine. Posebno specifično za ove životinje jeste kupanje u pesku. Činčile su monogamne životinje koje čitav život provode sa jednim partnerom/jednom partnerkom.

Međutim, na farmama su ove životinje zatvorene u malim kavezima (standardne dimentije kaveza su 50x52x67cm) što im onemogućava skakanje i brzo kretanje. Ženkama se oko vrata stavljaju ogrlice koje im ne dozvoljavaju da prolaze iz jednog kaveza u drugi, dok mužjaci nemaju takve orglice - na taj način ove životinje se, iako u prirodu monogamne, na farmama pare sa više partnera. Posude za kupanje u pesku na farmama nisu dostupne životinjama, a briga i kontrola životinja sprovodi se po danu. Time se ozbiljno narušava dobrobit ovih životinja i prema nekim izvorima, poput Evropske komisije, smatra se da je dobrobit činčila na farmama nedostižna, odnosno, da ove životinje nisu uopšte prilagođene uslovima života u zatočeništvu.

cincile u kavezu 1b

 

Činčile se komercijalno gaje radi proizvodnje krzna u nekoliko evropskih zemalja i u Južnoj Americi (Brazil i Argentina). Sistemi kaveza kakvi postoje na farmama činčila sprečavaju ove životinje da ispolje svoje prirodno ponašanje - kao što su trčanje i skakanje, što uzrokuje enormne probleme za njihovo zdravlje i sveukupnu dobrobit.

Stereotipije i pojava žvakanja krzna nisu neuobičajene na farmama na kojima se uzgajaju činčile. Nažalost, dosta ljudi nije u stanju da prepozna poremećaje ponašanja, jer ne zna kako se ove životinje ponašaju u prirodnim staništima.
Zbog nepravilne ishrane činčila, visoka je stopa dntalnih poremećaja, fungalnih infekcija kao i smrtnosti novorođenčadi.
Kako bi se kvalitet krzna očuvao, ove životinje se ubijaju vodenom elektrokucijom od glave do repa, gušenjem u gasnim komorama ili lomljenjem vratove.

cincile u kavezu 2b

 

Činjenice o krznu

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u narednih 30 godina na svetu će biti 9,7 milijardi ljudi, dok će do 2100. godine na svetu biti čak 11,2 milijardi ljudi. Naši potomci će doživeti taj svet. Naši potomci će doživeti povećanje broja gladnih i sriomašnih. Naši potomci će biti žrtve našeg nemara, ukoliko se ne aktiviramo sada. Godine pred nama su poslednje godine u kojima možemo da utičemo na budućnost onih koji će ugledati svet.

Za proizvodnju samo jednog kilograma krzna, potrebno je čak 560kg hrane. Pritom, taj podatak se odnosi na krzno malih životinja, kao što su činčila, veverice, zec, domaća mačka...

Količina utrošene hrane i drugih resursa u proizvodnji krzna raste srazmerno veličini životinja od kojih se uzima krzno.

Pored hrane, u proizvodnji krzna iscrpljuju se i drugi resursi: voda, zemljište, nafta...

Osim zemljišta i vode koji se utroše direktno u procesu same proizvodnje, dolazi i do indirektnog utroška ovih resursa. Kako? U proceduri štavljenja kože i krzna koristi se i do 300 različitih hemikalija, prema podacima Evropske komisije. U pitanju su hemijska jedinjenja koja kontamniraju zeljište i javne vodovode. Na taj način dolazi do indirektnog utroška ovih resursa, jer se stvaraju ogromne površine neobradivog zemljišta i kontaminirane vode. Evropska unija je iskazala najveću zabrinutost za uticaj isparenja ovih jedinjenja u vazduh, te se zagađenost vazduha navodi kao vodeći problem u industriji proizvodnje krzna.

Takođe, naftna polja se crpe za potrebe ove industrije. Podatak Svetske banke je da se za proizvodnju jedne jakne od prirodnog krzna potroši 83L nafte, dok je za proizvodnju jakne od veštačkih materijala potroši 1,3 litara ovog resursa.

Dalje, biološki otpad životinja sadrži visoku koncentraciju nitrogena i fosfora. Gasovi u životinjskom otpadu, kao i spaljivanje tela životinja, utiču na stepen zagađenosti vazduha. Evropska komisija je utvrdila da je zagađenje vazduha vodeća ekološka briga u procesu štavljenja kože i krzna. Prema izveštajima Evropske komisije, u proceduri štavljenja krzna i kože koristi se i do 300 različitih hemikalija. Otpadne materije zagađuju zemljište i vodu, ali neke od njih imaju izuzetno loš uticaj na zdravlje ljudi te su prepoznate kao kancerogene materije i/ili jaki alergeni.

farma krzno 1b

 

    Pozdrav,
    Stevanović Jelena
    Fur free campaigner
    Sloboda za životinje
    kontakt telefon : 0600501295

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 608 48
Beograd: 400 ujeda pasa mesečno... Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima mnogo, a napadi na građane prestonice skoro su svakodnevni. Koliko je problem veliki, pokazuje i podatak Klinike za infektivne i tropske bolesti da se mesečno za pomoć ovoj ustanovi obrati preko 400 ljudi.  31. avgust 2009. | 16:53 | Izvor: B92 Beograd se već duže suočava sa čoporima pasa lutalica. Prema podacima nadležnih, 400 ljudi se mesečno u Beogradu obrati za pomoć nakon ujeda pasa.Pasa lutalica u poslednje vreme u Beogradu ima ...
Com Content 304 48
U Kaliforniji uveden čitav niz novih zakona... Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak za mačije toalete sa jasnim upozorenjem da upotrebljeni pesak ne bacaju u WC šolje, oluke ili jarke.Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak ...
Com Content 549 48
Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno... Dve godine protesta od strane PETA-e učinilo je svoje - Dona Karan javno se zaklela da u svojim kolekcijama više neće koristiti krzno. Njujorška dizajnerka je već godinama na crnim top-listama boraca za prava životinja, koji su joj, između ostalog, upadali na revije, protestovali na javnim događanjima na kojima se pojavljivala i čak oblepili Njujork "anti-Karan" plakatima. Prošle nedelje su joj poslali video-snimak na kom je mučki prikazano nasilje i užas koji leži iza industrije krzn...
Com Content 212 48
Ubijanje balkanskih ptica... U italijanskoj luci Bari otkrivena je još jedna pošiljka ptica ubijenih u našim lovištima. Ovo se sve dešava iz prostog razloga što grlice i prepelice u našoj zemlji nisu trajno zaštićene vrste već su lovne. Afera koja ne jenjava U italijanskoj luci Bari otkrivena je još jedna pošiljka ptica ubijenih u našim lovištima. Ovo se sve dešava iz prostog razloga što grlice i prepelice u našoj zemlji nisu trajno zaštićene vrste već su lovne. Italijanska agencija ANSA početkom septembra 2003. godine...
Com Content 1467 48
Najezda bubamara!... Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo. Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta. Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara 26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92 Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Paza...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Beograd: 400 ujeda pasa mesečno

Detaljnije »