Kampanje

 

Vreme je za ODLUKU! U narednih 30 dana biće odlučena sudbina nekoliko desetina hiljada životinja koje svake godine idu put gasnih komora, kako bi se njihovim krznom zakitio polusvet. SADA imamo šansu da spasimo njihove živote, SADA imamo šansu da zajedno zadamo konačni udarac čudovištu zvanom krznarska industrija, SADA imamo šansu da u Srbiji zauvek ućutkamo zlo. Zakon je na našoj strani. U Srbiji imamo zakon o zabrani uzgoja životinja zbog krzna. Odbranimo ga!

Izađimo na ulice u što većem broju 24. novembra i pokažimo da ŽIVOTINJE NISU ODEĆA!

 

plakat za srbiju bez krzna crveni 1b

 

Vreme: 24.11.2018 od 13 – 14:30h
Lokacija: Knez Mihailova, kod česme, Beograd

Pozivamo vas da podržite Član 7. Stav 1., Tačku 37 Zakona o dobrobiti životinja i Član 89. Zakona, kojim je predviđena zabrana uzgoja, reprodukcije, uvoza, izvoza i lišavanja života životinje isključivo zarad proizvodnje kože i krzna. Zabrana predviđena Zakonom stupa na snagu 01. januara 2019. godine.

Zakon je donet 2009. godine pri čemu je Članom 89., proizvođačima krzna i uzgajivačima krznašica dat tranzicioni period od 10 godina tokom koga je bio predviđen prelazak na druge, održivije sisteme i tipove proizvodnje.

Zbog čega podržavamo Zakon? Zbog etike, zbog ekologije, zbog ekonomije, zbog uslova rada na farmama i zdravlja zaposlenih.

 

Da li ste znali?

 

Veliki broj modnih kuća u poslednjih nekoliko godina izbacuje prirodno krzno iz upotrebe menjajući ga veštačkim. Neke od njih su istupajući u javnosti sa saopštenjem da ubuduće neće koristiti krzno životinja pored očiglednih etičkih razloga navodile i ekološke, ali i pominjale apsurd ubijanja životinja zbog krzna, danas, kada je alternativa u vidu veštačkog krzna podjednako kvalitetna i na izgled i dodir identična. Danas je moguće napraviti toliko autentično veštačko krzno, da se samo mikroskopskim posmatranjem može uočiti razlika u odnosu na životinjsko.

plakat vestacko krzno 1b

 

Holandski Parlament 2008. godine pozvao je na zabranu uzgoja i ubijanja činčila i lisica na nivou čitave Evropske Unije, jer se krzno ovih životinja može proizvesti isključivo po ceni ogromne patnje.

Međunarodne studije ukazale su da su poremećaji ponašanja životinja na ovakvim farmama izuzetno česta pojava.

stop krzno 1b

 

plakat marsh za zabranu krzna 1b

 

Patnje životinja zbog krzna

 

Činčile su noćne životinje koje žive u zajednicama od preko 100 jedinki. Brze su i mogu skakati i do jednog metra visine. Posebno specifično za ove životinje jeste kupanje u pesku. Činčile su monogamne životinje koje čitav život provode sa jednim partnerom/jednom partnerkom.

Međutim, na farmama su ove životinje zatvorene u malim kavezima (standardne dimentije kaveza su 50x52x67cm) što im onemogućava skakanje i brzo kretanje. Ženkama se oko vrata stavljaju ogrlice koje im ne dozvoljavaju da prolaze iz jednog kaveza u drugi, dok mužjaci nemaju takve orglice - na taj način ove životinje se, iako u prirodu monogamne, na farmama pare sa više partnera. Posude za kupanje u pesku na farmama nisu dostupne životinjama, a briga i kontrola životinja sprovodi se po danu. Time se ozbiljno narušava dobrobit ovih životinja i prema nekim izvorima, poput Evropske komisije, smatra se da je dobrobit činčila na farmama nedostižna, odnosno, da ove životinje nisu uopšte prilagođene uslovima života u zatočeništvu.

cincile u kavezu 1b

 

Činčile se komercijalno gaje radi proizvodnje krzna u nekoliko evropskih zemalja i u Južnoj Americi (Brazil i Argentina). Sistemi kaveza kakvi postoje na farmama činčila sprečavaju ove životinje da ispolje svoje prirodno ponašanje - kao što su trčanje i skakanje, što uzrokuje enormne probleme za njihovo zdravlje i sveukupnu dobrobit.

Stereotipije i pojava žvakanja krzna nisu neuobičajene na farmama na kojima se uzgajaju činčile. Nažalost, dosta ljudi nije u stanju da prepozna poremećaje ponašanja, jer ne zna kako se ove životinje ponašaju u prirodnim staništima.
Zbog nepravilne ishrane činčila, visoka je stopa dntalnih poremećaja, fungalnih infekcija kao i smrtnosti novorođenčadi.
Kako bi se kvalitet krzna očuvao, ove životinje se ubijaju vodenom elektrokucijom od glave do repa, gušenjem u gasnim komorama ili lomljenjem vratove.

cincile u kavezu 2b

 

Činjenice o krznu

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u narednih 30 godina na svetu će biti 9,7 milijardi ljudi, dok će do 2100. godine na svetu biti čak 11,2 milijardi ljudi. Naši potomci će doživeti taj svet. Naši potomci će doživeti povećanje broja gladnih i sriomašnih. Naši potomci će biti žrtve našeg nemara, ukoliko se ne aktiviramo sada. Godine pred nama su poslednje godine u kojima možemo da utičemo na budućnost onih koji će ugledati svet.

Za proizvodnju samo jednog kilograma krzna, potrebno je čak 560kg hrane. Pritom, taj podatak se odnosi na krzno malih životinja, kao što su činčila, veverice, zec, domaća mačka...

Količina utrošene hrane i drugih resursa u proizvodnji krzna raste srazmerno veličini životinja od kojih se uzima krzno.

Pored hrane, u proizvodnji krzna iscrpljuju se i drugi resursi: voda, zemljište, nafta...

Osim zemljišta i vode koji se utroše direktno u procesu same proizvodnje, dolazi i do indirektnog utroška ovih resursa. Kako? U proceduri štavljenja kože i krzna koristi se i do 300 različitih hemikalija, prema podacima Evropske komisije. U pitanju su hemijska jedinjenja koja kontamniraju zeljište i javne vodovode. Na taj način dolazi do indirektnog utroška ovih resursa, jer se stvaraju ogromne površine neobradivog zemljišta i kontaminirane vode. Evropska unija je iskazala najveću zabrinutost za uticaj isparenja ovih jedinjenja u vazduh, te se zagađenost vazduha navodi kao vodeći problem u industriji proizvodnje krzna.

Takođe, naftna polja se crpe za potrebe ove industrije. Podatak Svetske banke je da se za proizvodnju jedne jakne od prirodnog krzna potroši 83L nafte, dok je za proizvodnju jakne od veštačkih materijala potroši 1,3 litara ovog resursa.

Dalje, biološki otpad životinja sadrži visoku koncentraciju nitrogena i fosfora. Gasovi u životinjskom otpadu, kao i spaljivanje tela životinja, utiču na stepen zagađenosti vazduha. Evropska komisija je utvrdila da je zagađenje vazduha vodeća ekološka briga u procesu štavljenja kože i krzna. Prema izveštajima Evropske komisije, u proceduri štavljenja krzna i kože koristi se i do 300 različitih hemikalija. Otpadne materije zagađuju zemljište i vodu, ali neke od njih imaju izuzetno loš uticaj na zdravlje ljudi te su prepoznate kao kancerogene materije i/ili jaki alergeni.

farma krzno 1b

 

    Pozdrav,
    Stevanović Jelena
    Fur free campaigner
    Sloboda za životinje
    kontakt telefon : 0600501295

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 321 48
Večna Treblinka: Naše postupanje prema životinjama i holokaust...  Knjiga nas upoznaje s opštim korenima nacističkog genocida i porobljavanja i pokolja neljudskih životinja u savremenom društvu do najsitnijeg detalja, istovremeno nam predočavajući obilne dokaze o duboko uznemiravajućoj vezi između iskorišćavanja životinja u Sjedinjenim Državama i Hitlerovog konačnog rešenja. Iako su otkrića Večne Treblinke uznemirujuća za čitanje, nena je poruka - poruka nade.Knjiga koja ruši sve tabue. Knjiga koja izaziva kontroverzije širom sveta.Nakon engleskog, italij...
Com Content 218 48
Esej o pravima životinja (Ross Mackintosh)... U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša.Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. ...
Com Content 456 48
Pitanja u vezi velikog broja pasa ''lutalica'' na ulicama... PITANJE: Interesuje me kako može da se reši problem 6-7 lutalica, pasa koji lutaju našim krajem i od kojih ne mogu ni odrasli da prođu slobodno, a pogotovo ne deca. Psi su stacionirani najviše kod Roma koji ih hrane. U pitanju je Kačarevo, Radnička ulica, deo posle fiskulturne. Obratili smo se i mesnoj zajednici i lokalnom veterinaru, nije ništa preduzeto nego se broj lutalica samo povećava. Posebno su agresivni ujutru do 10 sati i uveče. ODGOVOR: Ovakvi i slični problemi ne mogu se rešiti bez ...
Com Content 176 48
Vrati mi moju bundu!... Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce...Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene kr...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta

Detaljnije »