Napuštene životinje

Psi 1


Ponedeljak, 5. Septembar, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD- Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.

Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica. Prema podacima Komisije, ove godine je podneto 804 zahteva za naknadu štete, a postignuto je 388 vansudskih poravnanja zato što se veliki broj prijava odnosi na incidente koji su se dogodili prethodnih godina.

"Ti podaci ukazuju na to da je manji broj ujeda nevlasničkih pasa u Beogradu i da su se mere Grada u rešavanju tog problema pokazale kao efikasne", rečeno je agenciji Beta, uz konstataciju da će to uskoro biti potvrđeno rezultatima nadzora u gradskim opštinama.

Objašnjavajući proceduru koju građani moraju proći do dobijanja novca za ujed psa, predstavnici Komisije su naveli da je za naplatu štete neophodan izveštaj lekara specijaliste iz Pasterove ambulante ili Infektivne klinike u Beogradu.

Kako je rečeno, novac se isplaćuje u roku od mesec dana, ako nema žalbi na takvu odluku. Komisija za naknadu štete od ujeda pasa lutalica ima tri člana - lekara, predstavnika Gradskog pravobranilaštva i veterinara.

Prema podacima Veterine Beograd koja se bavi hvatanjem i zbrinjavanjem napušenih pasa, u Beogradu ima oko 15.000 nevlasničkih pasa, najviše na Paliluli (oko 1.800), a psi lutalice najviše napadaju u naselju Mirijevo, u opštini Zvezdara.

Direktor organizacije za zaštitu i brigu o životinjama ORKA Elvir Burazerović izjavio je da ima saznanja o pokušajima zloupotrebe naplate štete od ujeda pasa širom Srbije, ali da nema konkretne informacije o zlostavljanju životinja u tu svrhu.

"ORKA je čula za slučajeve u kojima su pojedinci, najčešće pripadnici socijalno ugroženog stanovništva, pravili vestačke vilice kuvanjem lobanja uginulih pasa ili su se mehanički povređivali i odlazili kod lekara koji nisu ni sumnjali na to da se radi o zloupotrebi", rekao je on.

Burazerović je ocenio da se postojeći program rešavanja problema pasa lutalica loše sprovodi i da nije dovoljno samo otvarati azile za takve pse.

"Ljudi u takvim slučajevima odluče da uzmu stvar u svoje ruke, što potvrđuje i činjenica da se broj trovanja pasa u proteklom periodu povećao za 70 odsto, a zlostavljanje za 35 odsto", kazao je Burazerović.

Počinje kažnjavanje vlasnika nečipovanih pasa

Kako je najavljeno, komunalna policija će od septembra novčano kaznjavati vlasnike nečipovanih pasa, a u poslednje tri godine obavljeno je ukupno 9.506 sterilizacija.

Istraživanje Sekretarijata za stambene i komunalne poslove pokazalo je da je glavni problem neodgovorno vlasništvo i da je 80 odsto pasa lutalica imalo vlasnika ili da su njihovi potomci, pa su vlasnici pozvani da se ponašaju odgovorno i da ne puštaju pse na ulicu.

Grad dobija još dva azila za pse

Prema rečima predstavnika Veterine Beograd, u gradu postoje azili Rakovica 1 sa kapacitetom 210 mesta, Rakovica 2 sa 833 mesta, Kovilovo sa 250 mesta, gde se uglavnom trajno smeštaju psi za koje su utvrdi da su nekog ujeli i prihvatilište - karantin Ovča sa kapacitetom od oko 80 pasa.

"U ovoj godini grade se još dva nova azila, na opštini Palilula i na opštini Zemun - PIK Zemun, čiji je kapacitet 1.246 pasa i 39 štenaca", rekli su u Veterini Beograd.

U toj ustanovi naglašavaju da azili nisu trajno rešenje i da je zbog toga Grad u maju pokrenuo kampanju "Najbolji prijatelj" čiji je cilj isticanje odgovornog vlasništva i promocija udomljavanja napuštenih pasa.

Poreklo vesti: Kurir

------------------------------------------------------------------------------

Veoma je važno da se znatno smanje iznosi odšteta za ujede pasa, koji su bili i preko 100.000 dinara. Ovakve enormne iznose su uveliko koristili nesavesni građani, i na taj način sebi rešavali egzistenciju u zemlji u kojoj je skoro trećina stanovništva bez posla, ili ima primanja nedovoljna za osnovne potrebe. Zato je bar polovina, a moguće i više prijava bila lažna, pri čemu su "oštećeni" sami sebi nanosili povrede.

Kada je počelo sa strožom kontrolom svake prijave u Negotinu, na primer, ustanovljeno je da je broj novih prijava odmah opao za polovinu.  Iste mere trebalo bi sprovesti u svim opštinama, a građani koji su socijalni slučajevi, trebalo bi da traže mogućnosti za preživljavanje na drugi način, a ne optužujući životinje, koje potom svojim životom plaćaju tešku situaciju u kojoj se nalaze građani u ovoj neuređenoj državi.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 4 48
Saradnici Udruženja... Ako podržavate naše ciljeve i želite pomagati naše Udruženje i učestvovati u našim akcijama i kampanjama onda je vreme da postanete naš saradnik! Ako podržavate naše ciljeve i želite pomagati naše Udruženje i učestvovati u našim akcijama i kampanjama onda je vreme da postanete naš saradnik! Pred vama su brojne mogućnosti - možete nam pomagati u obogaćivanju i održavanju sajta tako što ćete nam slati vaše priloge, tekstove i slike, ili ako ste dizajner pun ideja, znanja i iskustva možete pra...
Com Content 1707 48
Životinje i biljke su sve manje - ista sudbina očekuje i ljude... Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambeno...
Com Content 1615 48
Medvedica Jurka dospela u Nemačku... Početak Jurkine tragedije započinje njenim rođenjem pre 15 godina u Sloveniji. Poznato je da je i u to vreme lovački lobi namerno hranio medvede da bi se privikli na blizinu čoveka, da bi ih turisti mogli fotografisati pri hranjenju i da ih lovci-turisti iz inostranstva ne bi morali tražiti po šumama. Posao je bio toliko lukrativan, npr. slovenački lovački savez dobijao je godišnje, prema službenom lovačkom cenovniku, za odstreljenih 80-180 medveda na stotine hiljada evra godišnje, tako da nije ...
Com Content 533 48
Zimovanje kune zlatice... U šumama Evrope i Azije, sve do zapadnih delova Sibira na istoku, naKavkazu i mnogim mediteranskim ostrvima, živi kuna zlatica. Najviševoli stoletne šume u kojima je guste krošnje skrivaju od grabljivaca,ali se na ostrvima, na kojima opasnih životinja nema, nastanila i utravnatim područjima. Kuna zlatica je mesožder, veličine veće domaćemačke. Krzno joj je braon, dok je stomak prekriven sivkastom dlakom.Već u septembru izrasta joj duža i gušća svilenkasta zimska dlaka, atamno krzno prekrije joj ...
Com Content 492 48
Okapi prvi put snimljen u divljini... Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jednorogu. Skrivenim kamerama ZSL-a i Kongoanskog instituta za zaštitu prirode (ICCN) tri primerka okapija snimljena su u šumama nacionalnog parka Virunga u DR Kongu.Londonsko zoološko društvo objavilo je da je po prvi put u divljini snimljen okapi, afrička životinja toliko retka da se nekad verovalo da se zapravo radi o mitskom jedn...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Saradnici Udruženja

Detaljnije »