Napuštene životinje

Psi 1


Ponedeljak, 5. Septembar, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD- Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.

Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica. Prema podacima Komisije, ove godine je podneto 804 zahteva za naknadu štete, a postignuto je 388 vansudskih poravnanja zato što se veliki broj prijava odnosi na incidente koji su se dogodili prethodnih godina.

"Ti podaci ukazuju na to da je manji broj ujeda nevlasničkih pasa u Beogradu i da su se mere Grada u rešavanju tog problema pokazale kao efikasne", rečeno je agenciji Beta, uz konstataciju da će to uskoro biti potvrđeno rezultatima nadzora u gradskim opštinama.

Objašnjavajući proceduru koju građani moraju proći do dobijanja novca za ujed psa, predstavnici Komisije su naveli da je za naplatu štete neophodan izveštaj lekara specijaliste iz Pasterove ambulante ili Infektivne klinike u Beogradu.

Kako je rečeno, novac se isplaćuje u roku od mesec dana, ako nema žalbi na takvu odluku. Komisija za naknadu štete od ujeda pasa lutalica ima tri člana - lekara, predstavnika Gradskog pravobranilaštva i veterinara.

Prema podacima Veterine Beograd koja se bavi hvatanjem i zbrinjavanjem napušenih pasa, u Beogradu ima oko 15.000 nevlasničkih pasa, najviše na Paliluli (oko 1.800), a psi lutalice najviše napadaju u naselju Mirijevo, u opštini Zvezdara.

Direktor organizacije za zaštitu i brigu o životinjama ORKA Elvir Burazerović izjavio je da ima saznanja o pokušajima zloupotrebe naplate štete od ujeda pasa širom Srbije, ali da nema konkretne informacije o zlostavljanju životinja u tu svrhu.

"ORKA je čula za slučajeve u kojima su pojedinci, najčešće pripadnici socijalno ugroženog stanovništva, pravili vestačke vilice kuvanjem lobanja uginulih pasa ili su se mehanički povređivali i odlazili kod lekara koji nisu ni sumnjali na to da se radi o zloupotrebi", rekao je on.

Burazerović je ocenio da se postojeći program rešavanja problema pasa lutalica loše sprovodi i da nije dovoljno samo otvarati azile za takve pse.

"Ljudi u takvim slučajevima odluče da uzmu stvar u svoje ruke, što potvrđuje i činjenica da se broj trovanja pasa u proteklom periodu povećao za 70 odsto, a zlostavljanje za 35 odsto", kazao je Burazerović.

Počinje kažnjavanje vlasnika nečipovanih pasa

Kako je najavljeno, komunalna policija će od septembra novčano kaznjavati vlasnike nečipovanih pasa, a u poslednje tri godine obavljeno je ukupno 9.506 sterilizacija.

Istraživanje Sekretarijata za stambene i komunalne poslove pokazalo je da je glavni problem neodgovorno vlasništvo i da je 80 odsto pasa lutalica imalo vlasnika ili da su njihovi potomci, pa su vlasnici pozvani da se ponašaju odgovorno i da ne puštaju pse na ulicu.

Grad dobija još dva azila za pse

Prema rečima predstavnika Veterine Beograd, u gradu postoje azili Rakovica 1 sa kapacitetom 210 mesta, Rakovica 2 sa 833 mesta, Kovilovo sa 250 mesta, gde se uglavnom trajno smeštaju psi za koje su utvrdi da su nekog ujeli i prihvatilište - karantin Ovča sa kapacitetom od oko 80 pasa.

"U ovoj godini grade se još dva nova azila, na opštini Palilula i na opštini Zemun - PIK Zemun, čiji je kapacitet 1.246 pasa i 39 štenaca", rekli su u Veterini Beograd.

U toj ustanovi naglašavaju da azili nisu trajno rešenje i da je zbog toga Grad u maju pokrenuo kampanju "Najbolji prijatelj" čiji je cilj isticanje odgovornog vlasništva i promocija udomljavanja napuštenih pasa.

Poreklo vesti: Kurir

------------------------------------------------------------------------------

Veoma je važno da se znatno smanje iznosi odšteta za ujede pasa, koji su bili i preko 100.000 dinara. Ovakve enormne iznose su uveliko koristili nesavesni građani, i na taj način sebi rešavali egzistenciju u zemlji u kojoj je skoro trećina stanovništva bez posla, ili ima primanja nedovoljna za osnovne potrebe. Zato je bar polovina, a moguće i više prijava bila lažna, pri čemu su "oštećeni" sami sebi nanosili povrede.

Kada je počelo sa strožom kontrolom svake prijave u Negotinu, na primer, ustanovljeno je da je broj novih prijava odmah opao za polovinu.  Iste mere trebalo bi sprovesti u svim opštinama, a građani koji su socijalni slučajevi, trebalo bi da traže mogućnosti za preživljavanje na drugi način, a ne optužujući životinje, koje potom svojim životom plaćaju tešku situaciju u kojoj se nalaze građani u ovoj neuređenoj državi.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1756 48
Kako zimi da pomognete napuštenim mačkama... Kada se pominju napuštene životinje a naročito zimi, obično se pre svega misli na pse. Međutim, neopravdano se zaboravljaju mnogobrojne napuštene mačke, koje su u proseku osetljivije na hladnoću nego psi, i malo se može naći saveta o tome kako im pomoći. Najčešće ima znatno više napuštenih mačaka nego pasa u svim zemljama, ali one su manje vidljive i po prirodi tiše i skrivenije nego psi.Sva udruženja su zatrpana pozivima za pomoć napuštenim životinjama u svim godišnjim dobima, a naročito zimi. ...
Com Content 1543 48
Šimpanze na smrt reaguju kao ljudi... Retki video snimci snimljeni u jednom rezervatu u Škotskoj svedoče da šimpanze na smrt bližnjih reaguju kao ljudi. Istraživači su uspeli da snime tri jedinke kako neguju i teše četvrtu pre nego što je uginula, rekao je Džejms Anderson sa katedre za psihologiju škotskog Univerziteta Sterling. Kako se navodi u studiji koja je danas objavljena u časopisu "Current Biology", šimpanze su takođe proveravale da li je Pensi, sa kojom su živele više od 20 godina, zaista uginula. Njena kćerka je...
Com Content 67 48
Reagovanja:Balkanske''jade'' (slaninijada, kobasicijada, gusanijada)- ili životinjski jadi?... Udruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašaraUdruženje Sloboda za životinje traži zabranu običaja krvavih manifestacija klanja životinja i njenih medijskih podrški! Svake godine u zimskim mesecima primitivan običaj svinjokolja u Srbiji i Crnoj Gori dobija oblik vašara. U medijima se svakodnevno susrećemo sa senzacionalis...
Com Content 1709 48
Polja zasuta bojnim otrovima... Trovanje pesticidima pet zaštićenih orlova u ataru bačkog sela Vajska, otkriva koliko su nezaštićeni ljudi. Aktivna toksična spustanca u „furadanu“ je karbofuran, proizveden u vojnim laboratorijama kao nervni bojni otrov. On, kao i zloglasni soman, sarin i tabun, izaziva haos u funkcionisanju nervnog sitema i brzu smrt. Zbog izuzetne toksičnosti ovo sredstvo je zabranjeno u EU, Kanadi i SAD, ali u Srbiji se još uvek može naći u slobodnoj prodaji.   Boris SUBAŠIĆ | 24. maj 2012. Trovanje pest...
Com Content 173 48
Zabavne zivotinje... Kada se analiziraju tekstovi koji se povodom nekih manifestacija kao što su Gusanijada, Slaninijada, Trka magaraca i ostale, objavljuju u našim štampanim medijima, dolazi se do zaključka kako se ljudi rado podsmevaju svojim slabijim stanovnicima planete Zemlje. Štaviše, takvi tekstovi vrcaju od naleta inspiracije.Kada se analiziraju tekstovi koji se povodom nekih manifestacija kao što su Gusanijada, Slaninijada, Trka magaraca i ostale, objavljuju u našim štampanim medijima, dolazi se do zaključk...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kako zimi da pomognete napuštenim mačkama

Detaljnije »