U pokolju nije stradalo nijedno jagnje: Farma ovaca Bogdana Dobrijevića
Nezabeležen pokolj na farmi u blizini Bača
SLOBODAN MIRIĆ | 04. 03. 2011. - 00:02h
BAČ - Čopor pasa lutalica zaklao je 38 ovaca na farmi Bogdana Dobrijevića, svega kilometar od naselja Mali Bač. Desetak ovaca je ranjeno dubokim ugrizima i nekima od njih život je ugrožen. Celo stado je pod stresom, a zanimljivo je da su majke spasle jagnjad jer od dvadesetak jaganjaca nijedno nije stradalo.
Šteta se procenjuje na oko 15.000 evra jer se radi o najkvalitetnijim rasama ovaca. Masakr se dogodio u sredu u sred dana, kada je farmu ograđenu žicom na tri sata napustio čobanin Predrag Dukić. Kad se vratio imao je šta da vidi. Više od pola ovaca u jednom od boksova ležalo je u krvi, a pobesnela tri psa su jurišali na one koje su još bile žive. Kada je povikao na pse, oni su zarežali i na Dukića koji je a dohvatio motku i počeo da udara po ogradi. Tek tada su psi preskočili ogradu i pobegli u polje. Iza sebe su ostavili pravi masakr.
- Preživele ovce su bile u šoku, potpuno izgubljene, ali su bile pribrane da ispod svojih runa sakriju mladunčad - kaže Dukić, profesionalni čobanin koji je zapazio da su psi mešanci srednje veličine i žućkaste boje.
Dukić brine o celom stadu od 380 ovaca razmeštenih u nekoliko štala. Od ovog stada živi šestočlana porodica Dobrijević, Bogdan sa suprugom i četvoro dece, a drugu imovinu nemaju. Od štete koja mu je napravljena teško će se oporaviti jer, kaže, cene su niske, hrana skupa.
- Polje je puno pasa lutalica koji napadaju i stoku i ljude, ali ovako nešto se nije desilo nikada u ovom kraju. Dolazila je policija, neki inspektori, pravili zapisnike, ali niko mi nije rekao šta ja treba da radim, ko će mi nadoknaditi štetu - kaže kroz plač Bogdan Dobrijević.
Njegove ovce su u štalama sa otvorenim vratima tako da mogu kad hoće da izađu napolje u tor ograđen žicom visine oko 1,2 metra.
- Niko nije došao da izrazi solidarnost, nema nikoga od toliko službenika koji su zaduženi za poljoprivredu – kaže očajni paor koji je bez ostao bez zarade najmanje dve godine. Ovce nisu osigurane zbog ionako velikih troškova i male dobiti.
Direktor Veterinarske stanivce u Baču Dragan Vulin rekao je da su psi lutalice veliki nerešen problem.
- Ovih dana obavlja se obavezna sistematska vakcinacija pasa protiv besnila koja košta 500 dinara. To je velikom broju građana mnogo i zato otvaraju vrata kapija i isteruju pse koji nalaze spas u polju gde nalaze hranu na neuređenim mrciništima – kaže Vulin.
Zbog toga je opasno pešačiti dalje od naselja, a ni u naseljima nije bezbedno.
- Donosimo zakone koje ne možemo sprovesti, idemo ispred uslova koje imamo. Nemamo hvatače pasa, nemamo prihvatilišta, nemamo dovoljno hrane za pse, i eto problema koji se ovaj put obio o glavu jednom vrednom stročaru i čestitom domaćinu. Da li će mu neko pomoći? Iskreno da vam kažem, to je sada neobavezna stvar, puka dobra volje nekog ministra ili ministarstva. A ako se bude tužio sa državom to će biti proces na dugom štapu - zaključio je Vulin.
Troškovi obdukcije i spaljivanja
Bogdan Dobrijević će osim direktne štete imati još niz troškova koje će sam snositi. Tako je juče čekao ekipu Veterinarskog instituta iz Novog Sada koja treba da uradi obdukciju i utvrdi uzrok uginuća. Posle svega, Dobrijević je dužan da nađe neku kafileriju i plati troškove prevoza tela životinja i njihovo spaljivanje.
Izvor vesti: Blic
*****************
Po poslednjim vestima, među ubijenim ovcama je i petnaestak gravidnih, a desetak jagnjadi-siročadi starih tek po nekoliko dana, ne mogu opstati bez prihranjivanja na cuclu...
Dobili smo još dve fotografije sa ove farme ovaca, koje potiču sa portala "Srbijalov":
Jagnje leži pored mrtve majke...
Izmasakrirana ovca...
Slični napadi pasa po dvorištima dešavaju se širom Srbije. Nešto slično se desilo u oktobru prošle godine na periferiji Velike Plane, kada su psi upali u ograđen prostor sa kozama, ovcama i živinom. Tom prilikom, nestalo je sedam kokošaka, pet ubijeno i dve teško povređene, zatim, povređene su tri koze, pet jaradi i dve ovce. Iako koze i jarad nisu zadobili smrtonosne povrede, životinje su uginjavale jedna po jedna zbog velikog stresa (koze inače teško podnose bol i stres). Postavljaču ovog teksta nedostaju konačni podaci da li su na kraju uginule sve koze i jarad. Dve ovce su lakše psihički podnele napad.
Ova koza je uginula nekoliko sati nakon napada pasa
Izujedano jare
Isto jare: nedostaje veliki komad kože, duboka rana
Ubijena kokoška
(Fotografije koze, jareta i kokoške, vlasništvo su postavljača ovog teksta.)
****************************
Ni za ovo što se desilo u Baču, niti u Velikoj Plani, nisu krivi psi nego nesavesni i neodgovorni vlasnici koji su ih lišili staranja, tj. izbacili iz dvorišta. Pse na ulicama gradova uglavnom hrane ljubitelji životinja koji žive u zgradama, a na periferijama manjih gradova i u selima, gde većina stanovništva živi po kućama, napušteni psi su gladni jer ih ljudi ne hrane, pa su prinuđeni sami da se snalaze: tada upadaju u dvorišta i napadaju živinu, kuniće, ovce, koze, a gde ima srna u zarobljeništvu – i njih.
Psi su po divlje životinje opasniji od vukova: vukovi ulove onoliko plena koliko im treba za preživljavanje, ali psi dosađuju, jure i ubijaju više nego što mogu pojesti. Ali, bilo da su napadnute domaće ili divlje životinje, isključivi krivci su ljudi, a ne psi!
Sela su prepuna pasa, pa i lovačkih (po selima, na primer, Šumadije ima veoma mnogo lovaca, skoro u svakom domaćinstvu je neko lovac, ili čak više njih!), a odatle ljudi odnose pse u gradove, gde ih ostavljaju po ulicama. Postavljač ovog telsta zna za više primera da su čak čipovani lovački seoski psi nađeni na ulicama Beograda, a sam vlasnik je veterinarima, u akciji redovne vakcinacije, prethodno prijavio da je pas - nestao ili uginuo! Postoji i odnošenje i izbacivanje pasa u suprotnom pravcu, iz gradova u sela – da bi se onemogućilo njihovo vraćanje vlasniku, ili pak izbacivanje čitavih okota, neretko zajedno sa majkom, duž puteva, gde često stradaju pod točkovima...
Osim toga, po seoskim dvorištima takođe u Šumadiji (ali i drugim delovima Srbije), ima mnogo poludivljih pasa koji su potomci nekastriranih jedinki, i dalje se množe - ali nemoguće ih je uhvatiti jer često neko od članova domaćinstva tuče psa, a kada jednom udarite psa, on će to zapamtiti i počeće da beži od ljudi, a ako je na lancu ili u boksu – postaće agresivan i napadaće čak i članove domaćinstva. Veterinari znaju za ne tako retke slučajeve pasa, posebno velikih (rotvajleri, šarplaninci, nemački ovčari, pa i mešanci), kojima vlasnici ne mogu prići, pa ostaju trajno zatvoreni u boksu...
Treće, uobičajena stvar je da po selima Šumadije, Vojvodine i drugih poljoprivrednih krajeva Srbije, vezuju pse po njivama da čuvaju useve (često bez adekvatnog zaklona od sunca i kiše) i takve pse ne prijavljuju veterinarima u akcijama čipovanja i vakcinacije, a kada psi "obave posao" - odreše ih i puste, pa za sledeću godinu nabave nove... i tako svake godine.
A mi stalno ponovo i ponovo ponavljamo da se moraju striktno sprovesti zakoni: čipovanje svih pasa i kažnjavanje vlasnika koji to odbiju, a potom kažnjavanje vlasnika čiji psi se nađu na ulici ili drugde, zatim, edukacija o potrebi kastracije pasa i sufinansiranje takve akcije, kao i izgradnja azila u svakoj opštini i udomljavanje životinja odatle. Ako se sve to ne obavlja istovremeno, problem napuštenih pasa je nemoguće trajno rešiti.
Ali zapravo najveći problem je nedostatak volje većine stanovništva Srbije da se menja nabolje. Izreke tipa „Brigo moja pređi na drugoga“, kao i stav da je uvek „neko drugi kriv“ (ovaj put psi), deo su vekovne tradicije koja je pustila veoma duboke korene u psihi brojnih generacija, i ljudi nastavljaju da žive nesvesni sebe i svoje okoline – po automatizmu „akcija-reakcija“, kao roboti, i pri tome gaje bolesno uverenje „samo sam ja u pravu“, zbog čega čak neće ni da saslušaju činjenice o pravom stanju stvari prilikom pokušaja da ih se edukuje. Ovo za posledicu ima veoma loše međuljudske odnose, ali i katastrofalno uništavanje prirode i patnju životinja... i tome nema kraja dok god se sami ljudi ne promene.
