U opštini Kula psi lutalice prošle godine ujeli 180 ljudi, kojima će za odštetu biti isplaćeno duplo više para nego što košta azil za pse, koji je, inače, opštinska vlast odbila da gradi u Sivcu.
KULA – Psi lutalice su na teritoriji opštine Kula samo prošle godine ujeli 180 građana, kojima će na ime odštete iz lokalnog budžeta biti isplaćeno ukupno deset miliona dinara! Za te pare mogla su biti izgrađena dva prihvatilišta za napuštene životinje, ali opštinska vlast prošle godine nije prihvatila predlog udruženja za zaštitu životinja „Sivac“ da se u tom mestu izgradi azil za pse.
(Napomena postavljača teksta: Pominje se izgradnja „prihvatilišta“, a taj pojam ima drugačiji smisao od pojma „azil“: u prihvatilištu su psi privremeno, i zna se šta se sa njima u Srbiji radi posle nekog vremena...)
U Zavodu za izgradnju u Kuli, kojem je povereno zbrinjavanje napuštenih pasa, kažu da je lutalica toliko, da veruju kako ih u ovu opštinu ubacuju iz susednih opština Odžaci, Sombor i Bačka Topola.
Skupo zbrinjavanje lutalica
Direktor Zavoda za izgradnju Branislav Vujović kaže da je izgradnja azila u Sivcu odbijena jer je u planu da se prihvatilište za pse ove godine gradi u Kuli, na površini od 1,1 hektara, za šta je u opštinskom budžetu predviđeno pet miliona dinara.
- U Veterinarskoj stanici u Kuli imamo azil za svega 20 napuštenih pasa, koji ne radi otkako je prošle godine usvojen Zakon o dobrobiti životinja. Po tom zakonu uhvaćeni psi lutalice ne smeju da budu ubijeni, nego se moraju okupati, vakcinisati, sterilisati i čipovati. Ta opservacija po jednom psu košta 11.000 dinara. Lutalice zbog toga ne hvatamo, jer bismo, zbog nedostatka smeštaja, morali ponovo da ih pustimo na ulicu. Dobili smo evropski zakon o zaštiti životinja, za koji nismo spremni – kaže Branislav Vujović.
(Napomene i demanti postavljača ovog teksta: To nije „azil“, nego šinteraj, i to su obični skučeni žičani kavezi odignuti od tla, u šupi od metalnih ploča, koje ne pružaju toplotnu izolaciju ni zimi, ni leti! A Zakon o dobrobiti životinja nije usvojen prošle, nego pretprošle godine. Takođe je netačno da se po Zakonu o dobrobiti životinja igde pominje obavezno „kupanje“ pasa koji se smeštaju u azile.)
On ističe da građani masovno naplaćuju odštetu za povrede od napada pasa lutalica.
- Uz pomoć advokata, traže nadoknade od 250.000 do 300.000 dinara, a zadovoljavaju se time da im u vansudskom poravnanju isplatimo 50-60.000 dinara. Uz lekarska uverenja, odštete dobijaju i za jedva vidljive ogrebotine. Imamo saznanja i da se mnogi namerno povređuju metalnim čeljustima sličnim psećim, koje sami izrađuju da bi dobili odštetu – navodi Vujović.
Veterinar Radovan Berić, član udruženjaza zaštitu životinja „Sivac“, kaže da je ključno rešenje za uklanjanje pasa sa ulica sterilizacija, koja bi sprečila njihovo nekontrolisano razmnožavanje. On u svojoj privatnoj ambulanti u Sivcu obavlja besplatnu sterilizaciju u saradnji sa Društvom za zaštitu životinja i prirode „Đurđevo“.
Predsednica tog udruženja, antropolog Monika Brukner, koja je najpoznatiji zaštitnik životinja u Vojvodini, ponudila je kulskoj opštini projekat izgradnje azila u Sivcu.
Spaljuju pse kod ciglane
- Mesna zajednica Sivac obezbedila je lokaciju za izgradnju azila, ali od toga nije bilo ništa. Čuli smo da je Zavod za izgradnju uklanjanje pasa lutalica u Sivcu poverio Romima, i da se ove životinje brutalno ubijaju i spaljuju u blizini ciglane prema Kljajićevu, što je objašnjenje za nepodnošljiv smrad koji otuda dolazi – kaže Miroslava Trivunov iz udruženja za zaštitu životinja „Sivac“.
Branislav Vujović je demantovao da Zavod za izgradnju finasira uklanjanje pasa lutalica u Sivcu, ali je kazao da Romi, ako se time bave samoinicijativno, rade u interesu svih.
(Pazite na ovu drskost, da direktor jednog javnog preduzeća, koji treba da sprovodi zakone ove države, kaže ovako nešto, i time otvoreno podržava kršenje zakona i nasilje prema životinjama!!! Isti taj direktor je naredio i masovno ubijanje mladunaca vrana gačaca u Kuli – a po Zakonu o prirodi kazna za svakog ubijenog gačca bi trebalo da bude 30.000 dinara, i naredio je seču i sakaćenje retkog velikog drveća u prethodno najlepšoj ulici Kuli koja je inače najmanje pošumljena opština u Vojvodini, i to drveće je na taj način sasvim sigurno osuđeno na umiranje.)
Traumatični ujedi
Koliko su ujedi pasa u Kuli traumatični, svedoči izveštaj neuropsihijatra – sudskog veštaka, čiji je nalaz poslužio za naplatu jedne od brojnih odšteta.
- Povišena anksioznost, unutrašnja napetost, strah kad čuje lavež psa, a pogotovo kada ga vidi. Osoba ima vegetativne smetnje i insomniju, povremene košmare, sniženu frustracionu intoleranciju, ponekad je dekoncentrisana, ulaže dodatni napor u poslu koji obavlja – opisao je veštak psihostatus osobe stare 30 godina koju je ujeo pas.
Autor teksta: Z. Rajić
Tekst je prekucan iz Press-a od 23. 02. 2011, a u plavoj boji su dodati komentari na delove teksta.
********
Postavljač ovog teksta ima verodostojne podatke o tome da se zdravstvenoj službi u Kuli najčešće javljaju osobe ujedene od vlasničkih pasa – u dvorištima suseda, i čak i od strane sopstvenih pasa, i to u slučajevima kada je dotični član domaćinstva tukao psa koji se od tada plaši te osobe, i desi se da nađe priliku ili bude isprovociran da ujede onoga od koga je bio maltretiran. Često se lekarima i na previjanje javljaju i ljudi sa beznačajnim ogrebotinama sumnjivog porekla, i pripisuju ih psima – iz već poznatih razloga: da bi na taj način našli izvor prihoda u jednoj od brojnih opština u kojima nema posla za normalan život. Neki građani namerno provociraju ulične pse da bi ih ujeli. I opet, po raširenom običaju u ovoj zemlji – ispaštaju životinje... Svi ti nedovoljno provereni slučajevi pripisuju se uličnim psima, koji su zapravo – i začudo, s’ obzirom na to među kakvim ljudima žive – veoma mirni. Slično je i u drugim gradovima Srbije.
Sve opštinske vlasti bi trebalo da se ugledaju na ono što se radi u Leskovcu: po izveštajima iz medija, od kada su tamo počeli da sprovode stroge kontrole svakog prijavljenog ujeda psa, i to tako da „ujedena“ osoba prvo ide u policiju da da izjavu a i lekari pažljivije pregledaju rane a ne rutinski, broj prijava ujeda uličnih pasa se prepolovio!
A najsvrsishodnije je da se u svim opštinama ukinu odštete za ujede pasa ili da se ostave samo za vrlo očigledne slučajeve ili ako su napadnuta deca, i da se svi ti milioni dinara usmere na izgradnju azila i kastraciju pasa. To bi dalo dugoročne i sigurne rezultate, uz obavezno čipovanje svih vlasničkih pasa i kažnjavanje vlasnika koji odbiju čipovanje. Bez ovih mera sve je uzaludno i besmisleno, jer ne rešava problem brojnosti napuštenih pasa.
"Opasni" ulični kulski pas
Još jedan "opasan" ulični kulski pas
