Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 383 48
Preživari i globalno zagrevanje... Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Uloga severnih jelena u globalnom otopljavanju OSLO, 23. avgusta 2007. (Beta-AFP) - Severni jeleni takođe doprinose zagrevanju planete ispuštajući gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, saopštio je jedan norveški naučnik.Odrasli preživar godišnje proizvede gasove koj...
Com Content 166 48
Lisica... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.  Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti, I vila se šumska putanja u oku. Iz žbunja je vetar kosmati i kruti Raznosio sitne sačme kišu zvonku. Kao žunje, nad njom magla...
Com Content 1586 48
Codex alimentarius – zavera najbogatijih kompanija... Dok mi koji vodimo računa o svom zdravlju pokušavamo da se hranimo i da živimo što zdravije, ni ne slutimo šta nam se potajno sprema: u svim zemljama postaće nemoguće naći organsku i zdravu hranu, prirodne lekovite preparate i prirodne dodatke hrani, zato što će ih ogromne multinacionalne kompanije zabraniti zarad sopstvenog profita. Ni Srbija nije izuzetak, i te širom sveta prihvaćene regulative već su počele da se primenjuju i kod nas (Pravilnik o dijetetskim proizvodima), po kome će, ako se u...
Com Content 1675 48
Održan Protest - Za Srbiju bez krzna 2011... Povodom obeležavanja Nedelje borbe protiv krzna, Udruženja Sloboda za životinje iz Beograda i Udruga Prijatelji životinja iz Zagreba, uz pomoć aktivista udruženja Feniks, Ljudi za životinje iz Beograda kao i zaštitnika životinja iz Novog Sada i uz prirsustvo stotinak gradjana, članova, aktivista,  prijatelja i ljubitelja životinja organizovali su u petak, 18.11.2011 Internacinalni Protestu protiv krzna pod nazivom: ZA SRBIJU BEZ KRZNA 2011, koji je bio održan na Trgu Republike od 11 do 12h....
Com Content 582 48
Papagaj spasitelj... Američki Crveni krst je papagaju Williju uručio nagradu Animal Lifesaver, jer je na vreme upozorio svoju gazdaricu koja je čuvala dete da je devojčica u opasnosti i tako joj spasio život.  Papagaj koji je upozorio svoju vlasnicu da se dete koje je čuvala guši primio je nagradu američkog Crvenog krsta.  Američki Crveni krst je papagaju Williju uručio nagradu Animal Lifesaver, jer je na vreme upozorio svoju gazdaricu koja je čuvala dete da je devojčica u opasnosti i tako joj spasio život...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Preživari i globalno zagrevanje

Detaljnije »