Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1555 48
UN: Jedite manje mesa, spasite planetu... Svet mora da se prebaci na većinski vegetarijansku ishranu kako bi imao šanse da izdrži klimatske promene, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi "Telegraf". Grupa međunarodnih naučnika saopštila je da je najveći uzrok emisije štetnih gasova proizvodnja hrane i korišćenje fosilnih goriva. Međutim, dok se upotreba uglja i nafte može postepeno zameniti obnovljivim energetskim izvorima, poput vetra i sunčeve energije, svet će uvek morati da jede. Kako svetska populacij...
Com Content 397 48
Rekordno topljenje leda na Arktiku... IZVOR: Blic online | 23.09.2007 - 00:26Led koji prekriva površinu mora na Arktiku sve je tanji i pokriva manju površinu nego ikad ranije, oborivši rekord postavljen pre dve godine za čak 22 odsto, prenela je u subotu većina svetskih listova.Mediji prenose zaključke američkih naučnika da je reč o dosad najalarmantnijem znaku globalnog otopljavanja, koje se odvija mnogo većom brzinom nego što su naučnici predviđali. Prenosi se takođe da će papa Bendeikt XVI, u svom prvom obraćanju UN, iz...
Com Content 1728 48
Tri lava iz Srbije prebačena u afričko prihvatilište... Krajem septembra ove godine, organizacija „Četiri šape“, u saradnji sa predstavništvom CITES-a u Srbiji, organizovala je prebacivanje tri lava iz Srbije u južnoafričko prihvatilište za velike mačke.Dva četvorogodišnja lava, Ivan i Cornel, i trogodišnja lavica Lepa, rođeni su u beogradskom zoološkom vrtu i potom prodati ili ustupljeni privatnom licu u Novom Pazaru, pre nego što je 2010. godine u Srbiji stupio na snagu zakon po kome je zabranjeno posedovanje opasnih divljih životinja. Tamo su ovi ...
Com Content 1502 48
Svirepo ubio štene naočigled komšija... Policija u Mladenovcu podnela je krivičnu prijavu protiv Dragoslava Š. zbog sumnje da je prekjuče oko 12 sati svirepo udarcima sekirom ubio svog psa u Dositejevoj ulici. Osumnjičeni je psa prethodno mučio i vukao po ulici na očigled komšija. - Kroz prozor sam video komšiju kako vuče psa po ulici i to sajlom kojom se hvataju svinje. Kad mu je to dosadilo, mešanca od otprilike osam meseci, odvukao je u žbun, a zatim počeo da ga udara tupim delom sekire. Prizor je bio jeziv. Brutalno se iživl...
Com Content 464 48
Manje mesa, duži život... Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izveštaju.Naime, istraživači nemačkog Centra za istraživanja raka (DKFZ) su u razmaku od dve decenije posmatrali 2.000 osoba koje uopšte nisu jele ili su jele manje nego prosečne količine mesa...  28. jul 2008. | 11:20 | Izvor: FoNetBerlin -- Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izv...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

UN: Jedite manje mesa, spasite planetu

Detaljnije »