Lov i Ribolov
Krokodili S

Delatnost koja još nije osetila svetsku ekonomsku krizu

Autor: CDC/DM | 12.07.2009. - 00:01

Ima je Ivana Tramp, ima je Kejt Mos, a Viktorija Bekam ih ima čak nekoliko: reč je o „Ermesovim“ tašnama, model „birkin“. nazvanom po glumici Džejn Birkin. Onaj ko hoće da kupi ovaj model mora mesecima da bude na listi čekanja. Najluksuznija „birkin“ tašna od krokodilske kože, ukrašena dijamantima izuzetno je skupa. Na jednoj aukciji 2005. postigla je cenu od 47.000 evra.

„Potražnja je ogromna“, kaže šef „Ermesa“ Patrik Tomas. Ovo preduzeće proizvede 300 torbi od krokodilske kože godišnje, a skupu kožu kupuje u blizini australijskog grada Darvina: na jednoj od najvećih farmi krokodila na svetu, na kojoj se gaji oko 50.000 ovih reptila. Kada napune dve godine i dostignu dužinu od oko dva metra, krokodili se omamljuju elektrošokovima i ubijaju hicem u potiljak. Koža sa njihovog stomaka se obrađuje i izvozi. Farma svake godine isporuči 12.000 ovakvih koža evropskim modnim kućama koje izrađuju luksuzne artikle.
 
Ove godine na svetskom tržištu će biti prodato ukupno 1,5 miliona krokodila, a 1997. ovaj broj je još bio manji od milion. Na ovom tržištu se kriza ne oseća. Najveći proizvođači su iz SAD i Australije.

Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.

Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih krokodila prave se kaiševi za satove, novčanici i cipele, dok se od većih primeraka prave tašne, futrole za laptop kompjutere i kožne jakne.
 
Za neku od tašni „Ermesa“ ili „Luja Vitona“ život su morala da polože do tri velika krokodila, jer štavionice obrađuju samo najbolje delove kože sa stomaka. Za naročito plemenit materijal važi koža specijalne vrste australijskog krokodila: svaki primerak ima šare koje se po individualnosti mogu uporediti sa ljudskim otiscima prstiju. Samo jedan jedni ugriz „drugara“ sa farme kožu može da učini bezvrednom. Mužjaci krokodila pri tom ogorčeno brane svoju teritoriju i skloni su agresivnosti, ali za to je na farmama pronađeno rešenje po imenu „krauding“: na površini veličine fudbalskog igrališta drže se stotine krokodila, a povišeni nivo stresa u ovakvim situacijama potiskuje njihov teritorijalni instinkt. „Kod krokodila ovo funkcioniše slično kao i kod živine“, kaže upravnik jedne od velikih farmi.

Nasuprot tome, krokodili od kojih se prave „Ermesove“ tašne gaje se u pojedinačnim kavezima. Da li to predstavlja zlostavljanje životinja? Pristalice ovog „novog trenda u industriji“ iznose argument da mozak krokodila nije veći od zrna graška i da se ove životinje u prirodi često danima ne miču s mesta, dok aktivisti društava za zaštitu životinja ipak upozoravaju da kavez ne sme biti tako tesan da životinja u njemu ne može da se okrene, jer je to onda definitivno mučenje.

„Ermes“ uverava da se u odgajivačnicama poštuju najviši standardi.

Organizacija za zaštitu životinja „Peta“ nedavno ih je oštro kritikovala zbog uzgoja krokodila za proizvodnju tašni, dok su druge organizacije sličnog tipa suzdržanije, s obzirom na to da masovno uzgajanje na farmama, u krajnjoj liniji, štiti krokodile od izumiranja. Sedamdesetih godina mnoge vrste krokodila su, naime, zbog komercijalnog lova skoro istrebljene. Zbog toga je i započelo formiranje prvih farmi, koje danas mnogi smatraju jednim od najvećih uspeha u zaštiti divljih vrsta od istrebljenja. Druga je priča koliko urbane lovce na „birkin“ tašne sve to uopšte interesuje.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1759 48
Novi Zakon o prekršajima - Oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja... Od 1. marta 2014. godine počinje da važi novi Zakon o prekršajima, u kome se član 66 odnosi na oduzimanje životinja i zabranu držanja životinja.Oduzimanje životinja od vlasnika ili držaoca koji je oglašen odgovornim za prekršaj iz oblasti zaštite dobrobiti životinjaizriče se radi sprečavanja učinioca prekršaja da ponovi prekršaj, odnosno na drugi način da nastavi da ugrožava dobrobit životinja.   Od 1. marta 2014. godine počinje da važi novi Zakon o prekršajima, kojeg u celosti možete p...
Com Content 1703 48
Pokrenuta nova kampanja - Zeleni ponedeljak ... Zeleni ponedeljak je kampanja koju je pokrenulo udruženja Sloboda za životinje kako bi pomoglo građanima da poboljšaju svoje zdravlje i zdravlje životne sredine prelaskom na ishranu namirnicama biljnog porekla jedan dan u nedelji. Kako bi informisali građane o značaju akcije Zeleni ponedeljak i olakšali uvođenje vegetarijanske ishrane u njihov stil života, aktivisti udruženja Sloboda za životinje su organizovali štand na Trgu Nikole Pašića u trajanju od 10h do 18h, na kome su delili letke...
Com Content 549 48
Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno... Dve godine protesta od strane PETA-e učinilo je svoje - Dona Karan javno se zaklela da u svojim kolekcijama više neće koristiti krzno. Njujorška dizajnerka je već godinama na crnim top-listama boraca za prava životinja, koji su joj, između ostalog, upadali na revije, protestovali na javnim događanjima na kojima se pojavljivala i čak oblepili Njujork "anti-Karan" plakatima. Prošle nedelje su joj poslali video-snimak na kom je mučki prikazano nasilje i užas koji leži iza industrije krzn...
Com Content 1570 48
Uginulo više od tri tone ribe u Tamišu... Oko tri tone ribe (po nekim procenama i preko 3,5 tone) uginulo je u Tamišu kod Pančeva, najverovatnije zbog nedostatka kiseonika, ali za sada nije poznat tačan uzrok manjka kiseonika u vodi, navode u sekretarijatu za zaštitu životne sredine u Pančevu. "Ovo je najveća ekološka katastrofa ove vrste u Pančevu, ali ne znamo tačan uzrok. Očekujemo analize vode i uginule ribe, koje rade Republički hidrometeorološki zavod i Veterinarski institut", rekao je gradski većnik za ekologiju u Panč...
Com Content 1553 48
Vučici promenio ćud... UPORNOST, pažnja i ljubav učinili su svoje. Slaviša Stojanović, penzionisani poručnik saobraćajne policije iz Malče kraj Niša, uspeo je da demantuje onu narodnu da vuk dlaku menja, ali ćud nikada! U svom dvorištu već četiri godine odgaja pravu pravcatu pripitomljenu - vučicu. Izvor: Novosti Autor:M. Ristović, 30.05.2010 20:51:34     Slaviša sa kćerkom mazi vučicu UPORNOST, pažnja i ljubav učinili su svoje. Slaviša Stojanović, penzionisani poručnik saobraćajne policije ...

Komentari   

# Jelena 12-09-2009 12:55
Ova priča je užasna i nikada neću razumeti brutalna ubijanja životinja zbog mode... Ali, KAKVE OVO VEZE IMA SA LOVOM?? Krokodili su uzgajani na tim farmama, niko ih nije ulovio u prirodi.
+1 # Kathy 16-09-2009 19:25
Ima veze sa ubijanjem.
+1 # kamiondzija 23-09-2009 11:50
Krokodile love i u prirodi. A kakve veze ima da li su sa farme ili iz neke mocvare!!!??? Zivotinja je zivotinja ma gde ona rasla,i treba ih cuvati!A kako bi bilo da tebe neko "uzgaja&qu ot; na nekoj farmi za...kozu? Sve bih lovce skinuo do gole koze pa bi ih poterao da oni postanu lovina. A i ove sto vole prirodnu kozu i krzno takodje.

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Novi Zakon o prekršajima - Oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja

Detaljnije »