Lov i Ribolov

Ubijeni Vuk 2
Ovako se lovci u Srbiji hvale...

Razapeti Vuk
i ovako...

Nekada su ljudi živeli u pećinama i posmatrali iz njih opasni svet pun zveri. Danas zveri žive u malim uništenim ekosistemima i u kavezima, posmatrajući opasan svet pun ljudi.

Nekada su se ljudi pitali možemo li živeti sa zverima, a sada pitanje glasi: možemo li (pre)živeti bez njih?

Dokazano je da, bez velikih predatora, čitavi ekosistemi propadaju za kratko vreme, bilo da su na kopnu ili u vodi. Na kopnu su to medvedi, vukovi, velike mačke, ptice grabljivice i druge vrste, a u vodi su to velike ribe i mekušci na vrhu lanca ishrane, kao i neke vrste morskih sisara (delfini, kitovi, foke i drugi), koji među prvima bivaju istrebljeni od strane ribara, ili indirektno izlovljavanjem njihovog plena.

Predatori imaju veoma važnu ulogu u regulaciji brojnosti ostalih vrsta životinja i pri tome imaju ulogu čistača prirode, tako što love bolesne i povređene jedinke. Predatori takođe poboljšavaju genetiku ostalih vrsta time što omogućavaju najvitalnijim primercima biljojeda da ostave svoje potomstvo jer najvitalnije, najzdravije i najbrže jedinke uspeju da prežive. Nasuprot tome, lovci vrše negativnu selekciju ubijajući upravo najbolje primerke koji bi trebalo da nastave vrstu.
 
Upravo lovci tamane predatore nazivajući ih „štetočinama“. Međutim, ne samo da oni sami ne mogu preuzeti njihovu regulativnu ulogu u prirodi, nego selektivnim lovom vrsta koje nazivaju „štetnima“ remete vrlo osetljivu prirodnu ravnotežu među vrstama i potom dolazi do oboljevanja jednih vrsta i njihovog izumiranja, ili do prenamnožavanja drugih koje zatim izazivaju dalje opasne posledice po životnu sredinu: na primer, eksplozije brojnosti glodara kada su potamanjene lisice, sove i ptice grabljivice, i množenje gubara koji uništavaju čitave šume – zato što su lovci poubijali ptice (balkanska mafija koja krijumčari veliki broj vrsta ptica u Italiju, pa i onih koje su kod nas na rubu istrebljenja). U oba slučaja, ljudi pribegavaju otrovima u poljoprivredi i šumarstvu kada je ravnoteža među vrstama već uveliko narušena i zatim izazivaju još gore štete jer zagađuju životnu sredinu, vodu, vazduh i hranu, i ubijaju dodatne primerke i vrste životinja koje dolaze u kontakt sa opasnim otrovima... Tom začaranom lancu nema kraja do potpunog uništenja prirode, a lanac uništenja kreće – od lovaca.

Ovome dodajemo da su lovci po svom psihičkom sklopu opasni po šire društvo (veliki broj ubistava i u Srbiji, i u drugim zemljama izvrši se lovačkim naoružanjem), da u šumama ostaju olovne čaure koje dodatno zagađuju zemljište i vodu, da se lovački psi gube u lovištima ili ih lovci namerno odbace pa predstavljaju opasnost po divlje životinje, koje istrajno uznemiravaju i love. Takođe, lovci su često upravo isti nasilnici koji zlostavljaju svoje supruge i decu, a sopstvenoj deci daju vrlo loš primer i od njih stvaraju loše i po svoju sredinu opasne  ljude. Ako ovome dodamo da je u Srbiji lovačkim naoružanjem naoružano preko 100.000 ljudi (sasvim sigurno i mnogo više), i da ovde dolaze mnogobrojni stranci iz zemalja u kojima je lov strogo regulisan (kao što je to u Italiji) – onda zaista imamo razloga za veliku zabrinutost!

Najveći problem je u tome što naši korumpirani političari i funkcioneri (a često i policajci pa i načelnici policije i sudije) ne rade ono na šta ih zakoni obavezuju i za šta su plaćeni od novca poreskih obveznika, i to zato što su i sami lovci i time prikrivaju svoja krivična dela...

Dodajemo da su u EU dela zlostavljanja životinja i narušavanja i uništavanja životne sredine proglašena krivičnim delima, a ako su naši zvaničnici zaista ozbiljno zainteresovani da budemo kandidati za ulazak u EU – onda bi MORALI ozbiljno da se pozabave problemima sa lovcima i štetom koju oni pričinjavaju prirodi i svima nama!

Prilažemo fotografije raščerečenih, razapetih i na kolac nabijenih mrtvih životinja, snimljenih u dvorištu jednog lovca na poznatoj lokaciji. U svom dvorištu je razapeo ubijene lisice, lasice, šakale i – ptice grabljivice, koje bi trebalo da je zabranjeno ubijati! Pored toga, samo taj lovac je u dvorištu na kanap nanizao oko 150 lisičjih lobanja! Sudeći po tome, lovci stalno vrše masakr lisica u Srbiji, kao i ostalih vrsta.

S’ obzirom na to da su u poslednje vreme učestale prijave ranjenih i ubijenih sova i ptica grabljivica, osnovano zaključujemo da lovci sistematski istrebljuju predatore – i ptice, i sisare, i to potpuno nekažnjeno i bez ikakve kontrole!

Pročitajte i izveštaj o tome kako se veličina svih vrsta životinja koje ljudi love - na kopnu i u vodi - smanjuje, zbog negativne selekcije.

Kada zvaničnici konačno shvate koje su posledice štetnog uticaja lovaca po kompletan živi svet – biće kasno da se oni stave pod strogu kontrolu, jer više neće biti ŠTA da se zaštiti...

***

Ovako se jedan lovac "hvali" u sopstvenom dvorištu...

Lisica
Lisica okačena na kuku - da li je ovo zaslužila?

Lasica I Lisica
Obešena kuna zlatica i lisica

Sakal
Šakal nabijen na kolac - koliki sadista neko mora biti da bi radio ovakve stvari?

Misar
Obešeni mišar - nekažnjeno tamanjenje ptica grabljivica koje su na papiru (u zakonima koje niko ne poštuje u Srbiji) proglašene zaštićenim vrstama...
 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 220 48
E-magazine... E-magazine su online novine sa temama iz oblasti zaštite čovekove okoline. Pored toga, ima dosta korisnih saveta o zdravoj ishrani, kao i kvalitetnih vegetarijanskih recepata.www.emagazine.com/january-february_2002/0102feat1.htmlE-magazine su online novine sa temama iz oblasti zaštite čovekove okoline. Na ovoj odabranoj adresi naći ćete zanimljiv članak o povezanosti problema gladi u svetu sa jedenjem mesa, kao i sve većim zagađenjem planete na kojoj živimo, takođe i neke neverovatne informacije...
Com Content 384 48
Pravi se spomenik Lajki... 17. avgust 2007.U Moskvi će 3. novembra ove godine biti otkriven spomenik keruši Lajki, prvom živom biću koje je lansirano u kosmos. Lajkin spomenik biće svečano otkriven na pedesetu godišnjicu lansiranja u okviru kompleksa stadiona "Dinama", koji pripada institutu koji je pripremao let od istorijskog značaja za istoriju kosmonautike. "Bez takvih letova ni Jurij Gagarin 12. aprila 1961. godine ne bi mogao da poleti u kosmos", rekao je načelnik Naučno-istraživačkog centra Mih...
Com Content 457 48
Pitanja o lovu i o nezakonitim aktivnostima lovaca... PITANJE: Poštovana gospodo, biću kratak sa pitanjima i molbom da mi pomognete da stanem kriminalu na put, a priča je sledeća. Kako da zaustavim lovce koji love životinje u mojoj šumi? Pobili su sve, bukvalno sve zečeve, lisice, srne i divlje svinje, fazane, nema veze koji je dan, ponedeljak, utorak; oni love i pucaju. Žalio sam se opštini Barajevo, ali ništa. Zvao sam policiju, opet ništa, oni i dalje ubijaju jadne životinje. Imam svoju šumu od dva hektara u kojima sam napravio hranilice za njih...
Com Content 398 48
Raste broj ugroženih vrsta biljaka i životinja... IZVOR: Blic online | 22.09.2007 - 14:40Nedavno objavljena lista ugroženih životinjskih i biljnih vrsta IUCN za 2007. godinu pokazala je da pokušaji da se uspori nestanak pojedinih biljaka i životinja sa lica planete nisu urodili plodom, prenosi BBC Serbian.   Veliki majmuni, poput zapadnoafričkih gorila ili orangutana sa Sumatre, i dalje su pod pretnjom. Na listi se nalazi ukupno 16.306 vrsta kojima preti istrebljenje - broj je u poslednjih 12 meseci porastao, pošto se u podacima od p...
Com Content 1782 48
Pozivamo Vas na Tribinu "Vegetarijanstvo" u okviru ciklusa tribina "Moral i životinje"... Sreda 11. mart 2015. od 19.30Zadužbina Ilije M. KolarcaGovore: Nikola Medić (direktor Nacionalne kompanije za obnovljive izvore energije Velike Britanije),  Snežana Milovanović (predsednica udruženja Sloboda za životinje), Andrea Berber (Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta) Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta i Zadužbina Ilije Kolarca Vas pozivaju na tribinu o vegetarijanstvu. Glavno pitanje koje će se postaviti na tribini jeste da li vegaterijansto predstavlja moralnu ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

E-magazine

Detaljnije »