Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 227 48
Your mum is killing animals!... Najaktivnija svetskih organizacija za zaštitu životinja, PETA, u svojoj najnovijoj kampanji se obraća najmlađem uzrastu tj. deci, sa originalnom porukom: "Tvoja mama ubija životinje!" www.furisdead.com/momfur.html Jedna od najaktivnijih svetskih organizacija za zastitu zivotinja, PETA, u svojoj najnovijoj kampanji se obraca najmladjem uzrastu tj. deci, sa originalnom porukom: "Tvoja mama ubija zivotinje!" U okviru kampanje iz stampe je izasla specijalna strip sveska sa istim nazivom. Na oko ...
Com Content 310 48
Ljudska pohlepa ubija životinje... Barselona - Aktivisti svetski poznate organizacije za zaštitu prava životinja PETA, uz podršku kolega iz organizacije Anima Naturalis, pozirali su nagi, a jedan od učesnika drži transparent na kojem piše: Koliko treba da ih umre zbog jedne bunde.  Barselona - Aktivisti svetski poznate organizacije za zaštitu prava životinja PETA, uz podršku kolega iz organizacije Anima Naturalis, pozirali su nagi, a jedan od učesnika drži transparent na kojem piše: Koliko treba da ih umre zbog jedne bunde?...
Com Content 1626 48
Novo otkriće: Psi oponašaju svoje vlasnike ... Ispitivanje koje je rađeno na Bečkom univerzitetu na Katedri za kognitivnu biologiju, dokazalo je da psi imitiraju vlasnike. Deset odraslih pasa raznih rasa i njihovi vlasnici učestvovali su u eksperimentu. Svi psi prethodno su naučeni da otvore klizna vrata šapom ili glavom. Zatim su psi gledali svoje vlasnike kako otvaraju vrata rukom ili glavom. Kasnije, vlasnici su se morali spustiti na pod i glavom odgurati klizna vrata. Kasnije su pse razdvojili u dve grupe, na one koji su bili nagrađeni...
Com Content 319 48
Intervju sa Čarlsom Petersonom... Kao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust. Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Agg...
Com Content 126 48
Tommy Lee poručuje ‘Tetovaža, a ne Krzno' (Ink, Not Mink) u novoj Petinoj reklami... Zločesti dečko roken rola, Tommy Lee, iako ima novi album i novi šou na NBC televiziji nije previše zauzet da podigne glas u humane svrhe: prava životinja. ’’Osećajte se udobno u sopstvenoj koži i pustite životinje da zadrže svoju sopstvenu!’’ poručuje Lee u novoj Petinoj reklami, u kojoj on ne nosi nista sem svojih dobro poznatih tetovaža a pored njega se nalazi slogan ‘Ink, Not Mink’. Zločesti dečko roken rola, Tommy Lee, iako ima novi album i novi šou na N...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Your mum is killing animals!

Detaljnije »