Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 149 48
Osam prehrambenih laži 5-8... Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbrojne kuvarske knjige sa odličnim vegetarijanskim jelima. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao u sirovi, nezačinjeni komad mesa tome se ne mora reći da mrtve životinje nemaju nikakav ukus.5. Prehrambena lažNe jesti meso, znači jesti samo zrnevlje! POGREŠNO!Da "vegetarijanstvo" ne može jednostavno da se izjednači sa jed...
Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...
Com Content 330 48
Upozorenje o Globalnom zagrevanju povodom 20. marta Svetskog Dana bez mesa... Udruženje “Sloboda za životinje” će opravdati svoje ime samo ako se zauzima za prirodu, za životinje, za našu Zemlju. Poznato je da je u decembru 2006. godine u javnosti objavljen izveštaj OUN-ove organizacije FAO koji upečatljivo pokazuje da gajenje stoke predstavlja jedan od dva do tri najznačajnija uzročnika najvećih problema povezanih sa zaštitom čovekove okoline. Nasa molba na početku :Ako hoćete da podržite molbe u ovom Saopštenju-u, pošaljite ga dalje : članovima svoje porodic...
Com Content 451 48
Opšta pitanja o Udruženju... PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruženje? ODGOVOR: Učlanjenje je jednostavno. Kada otvorite stranicu našeg sajta, u gornjem desnom uglu kliknite na reč ''Članstvo'' i otvoriće vam se stranica za učlanjenje.  Popunjavanjem formulara i upoznavanjem sa statutom i ciljevima udruženja koje se ostvaruju aktivnim radom sa članovima udruženja stiču se uslovi za pridruženog i kasnije punopravnog člana udruženja. Učlanjenje PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruže...
Com Content 304 48
U Kaliforniji uveden čitav niz novih zakona... Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak za mačije toalete sa jasnim upozorenjem da upotrebljeni pesak ne bacaju u WC šolje, oluke ili jarke.Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Osam prehrambenih laži 5-8

Detaljnije »