Lov i Ribolov
Jelen S.
Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?

13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery news

Lov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.

Naučna studija, objavljena u ovonedeljnom izdanju univerzitetskog biltena Proceedings of the National Academy of Sciences, prvi je naučni rad koji upoređuje stepen promena kod životinjskih vrsta koje čovek lovi, zatim promena koje nastaju prirodnim putem - kao posledica poplava, bolesti ili suše, i na kraju promena koje su nastale kao posledica delovanja coveka, zbog zagađenja i nestanka staništa.

Jedno od objašnjenja za uočene promene kod životinja koje su na meti lovaca je da oni najčešće ciljaju na jedinke određene starosti i veličine, time ih uklanjajuci iz populacije koja produžava samu vrstu.

"Ironija je u tome što mnogi lovački i ribolovački propisi ohrabruju lovce i ribolovce da ciljaju na veće jedinke" kaze glavni autor studije Darimont za Discovery News.

"Na primer, ribe manje od određene veličine se često moraju vraćati natrag u vodu, pa tako određeni propisi mogu zapravo stvoriti nove evolutivne uslove koji dovode do brzih promena koje smo uočili" dodaje Darimont, viši saradnik u odeljenju za studije o životnoj okolini ( Department of Environmental Studies ) na Univerzitetu Kalifornija u gradu Santa Cruz.

On i njegovi saradnici su analizirali 40 "ljudskih predatorskih sistema" koji obuhvataju 29 životinjskih vrsta uključujući ribe, kopitare pa čak i biljke.

Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu.

Darimont kaze da vrsta Bighorn ovce iz oblasti Alberta, u Kanadi, predstavlja tipičan primer, pošto je za samo trideset godina došlo do njihovog smanjenja od 20% u veličini tela i rogova. On dodaje da je kao posledica ribolova, bakalar sa istočne obale Atlantika pomerio vreme prvog mrešćenja sa oko 6 godina na oko 5 godina za jako kratak period, u poslednjih samo 20 godina!"

U praktično svim posmatranim slučajevima, lov od strane ljudi - a naročito masovno izlovljavanje ribe poput onoga sa ogromnim mrezama koje se vuku po dnu mora, pretiče prirodne procese za preko 300%. Pitanje do koga se dolazi je: da li lovci trajno oblikuju populaciju životinja i da li uočene promene odslikavaju privremene demografske promene ili genetsku evoluciju?

Po svemu sudeći, vrlo moguće je da se radi o oba.

"Neki od uočenih promena ponašanja verovatno predstavljaju skrivene genetske promene koje se prenose na naredne generacije," objasnjava Darimont. "Kod izlovljavanja mrežama koje ribu hvataju za škrge, na primer, evolucija moze favorizovati manje ribe koje prolaze kroz mrežu. Te manje jedinke imaju više šansi da prežive, da se razmnožavaju, i da prenesu svoje gene fizički manjem nasledstvu."

"Nasuprot tome, neke od promena najverovatnije ne obuhvataju i genetske promene, što je proces koji nazivamo plasticitetom," dodaje on. "Na primer, prevremeno razmnožavanje se može desiti i kao posledica izobilja hrane koje deli manja populacija riba."

Jeff Hutchings, profesor biologije na Dalhousie Univerzitetu u Novoj Škotskoj rekao je za Discovery News da je naučnicima već izvesno vreme poznato da žetva kao sezonska pojava može uticati na ispoljavanje odredjenih osobina. On je, međutim, iznenađen velikim stepenom razlika izmedju promena uzrokovanih lovom i promena koje su izazvane drugim razlozima. "Razlike su neverovatne," kaze on.

Uprkos očiglednoj šteti koja se nanosi ekosistemima, Darimont kaže da ljudi i dalje mogu preokrenuti stvari na pravi put.

"U kontekstu lova koji ljudi sprovode, ukoliko je cilj da se minimiziraju ili eliminišu efekti koje uzrokuje žetva, ključna stvar je da se značajno smanji stepen eksploatacije zemljišta kao i da se za ulov biraju jedinke iste veličine i starosti, odnosno, manji i mlađi (plen), baš kao što to čine prirodni predatori" zaključuje on.

Punjeni Covek

Tekst je preuzet sa sajta Životinjskog carstva.

Hunting 1
Masakr

Hunting 2
I onda se još neko čudi što su deca počela da muče i ubijaju po školama ?!?

Hunting 3
Od ubijanja životinja do ubijanja ljudi je jedan korak.

BearHunting
Dokle god bude lova, biće i ratova. Čovek danas nema potrebe da ubija životinje da bi se prehranio, a ubijanje iz obesti i zabave je ZLOČIN!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 593 48
Veterinarska kontrola i operacije medveda u parku Belica... Godišnja veterinarska kontrola medveda u parku Belica (Belitsa) u Bugarskoj održani su u maju mesecu, kao što je to uobičajeno svake godine. Za doktora Luza (Loose) i profesora Aminkova to je više od rutinske posete. Tokom četiri dana, najmanje polovina medveda iz prihvatilišta bivaju podvrgnuti osnovnim intervencijama koje su posledica njihove dugogodišnje brutalne prošlosti. Godišnja veterinarska kontrola medveda u parku Belica (Belitsa) u Bugarskoj održani su u maju mesecu, kao što je to...
Com Content 304 48
U Kaliforniji uveden čitav niz novih zakona... Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak za mačije toalete sa jasnim upozorenjem da upotrebljeni pesak ne bacaju u WC šolje, oluke ili jarke.Neki od njih zvuče, u najmanju ruku – neobično, pa bi se moglo postaviti pitanje – zar kalifornijski zakonodavci nemaju preča posla?  Milioni vlasnika mačaka od sada će kupovati specijalni pesak ...
Com Content 101 48
Korejski naučnici klonirali psa... Snupija, prvog kloniranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avganistanskog lovačkog psa Taija. Snupija, prvog kloni-ranog psa na svetu, stvorili su južnokorejski naučnici iz Seula, koristeći ćelije koze uzete sa uha trogodišnjeg avgani-stanskog lovačkog psa Taija. Ćelije su nakon toga smeštene u neoplođenu jajnu ćeliju ženke labradora. Naredni korak je bio izazivanje transformacije jajne ćelije u embrion pomoću električne...
Com Content 1661 48
ISTINA o kragujevačkom šinteraju...... Postoje različite, oprečne informacije o kragujevačkom "prihvatilištu" za napuštene pse. S jedne strane, oni u javnost plasiraju pozitivne informacije i imaju akcije udomljavanja pasa, a sa druge strane, ne dopuštaju volonterima ni da uđu u prihvatilište, a pogotovo da u njemu volontiraju, i u njega donose pse i iz okolnih opština - Smederevske Palanke i Velike Plane, na primer. Lokalnim vlastima Velike Plane za tu "uslugu" naplaćuju po 13.500 za svakog uhvaćenog psa!     Postoje različit...
Com Content 108 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (3. deo)... Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikadane bih radi čovečjeg tela oduzeo život nekom jagnjetu. Što je neko živobiće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zaštitu odljudske okrutnosti.''Mahatma Gandi, (1869-1048), vođa indijskog pokreta za nezavisnost, Nobelova nagrada 1913:''Najdublje osećam, da će duhovmi razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prest...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Veterinarska kontrola i operacije medveda u parku Belica

Detaljnije »