Lov i Ribolov
U Srbiji se uglavnom nezakonito love ptice pevačice iz porodice zeba koje su zaštićene kao prirodne retkosti. – Šeici iz Saudijske Arabije najčešći kupci sokola


  



Soko uzgajan u veštačkim uslovima (Foto G. Sekulić)

U domaćinstvu Ištvana Farkaša u Kanjiži nadležni inspektori su pre nekoliko dana otkrili i oduzeli 20 ptica vrste čižak koja je zaštićena kao prirodna retkost. Pošto Farkaš nije imao dozvolu za uzgajanje, ptice su mu oduzete i prebačene u Zoološki vrt Palić, do okončanja postupka, a protiv Farkaša će biti podneta krivična prijava.

Inače, čižak je ptica pevačica iz porodice zeba i veoma je popularna kod odgajivača. Retko se gnezdi u Srbiji. Prema procenama stručnjaka, u proleće i leto gnezdi se svega nekoliko desetina parova.


Štiglići zaplenjeni u Beloj Crkvi

Kako nam je rekla Tatjana Babić, šef Odseka u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara Ministarstva zaštite životne sredine, u Srbiji se uglavnom nezakonito love ptice pevačice iz porodice zeba koje su zaštićene kao prirodne retkosti.

– Cene „najobičnijih” zeba, takozvanih australijskih, kojih ima i najviše, kreću se do tri evra, a izuzetno retke zebe, koje su odgajane u posebnim uslovima, mogu da koštaju i nekoliko stotina evra – kaže za naš list Slobodan Kulić, predsednik Društva za uzgoj ptica pevačica.

Osim zeba, i sokolovi su na ceni, posebno kod bogatih šeika, koji ih koriste za lov. Obični primerci koštaju oko 1.000 evra, a retke vrste i po nekoliko hiljada evra. Iako se u javnosti može čuti i podatak da ove retke ptice mogu da koštaju i po 50.000 evra, Kulić to demantuje, dodajući da čak ni kupci iz Saudijske Arabije ne izdvajaju toliki novac za jednog sokola.

Sokolovi su inače, u našoj zemlji stavljeni pod zaštitu prvog stepena Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Ova zaštita podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja, hvatanja, ubijanja, ozleđivanja, kao i preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi mogle ugroziti njihov opstanak u prirodi.

Ove ptice nalaze se na spisku CITES konvencije, (Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih divljih biljnih i životinjskih vrsta), što znači da je uvoz, izvoz i reeksport ovih vrsta moguć jedino uz odgovarajuće CITES dozvole ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Na meti krijumčara su i egzotične biljne i životinjske vrste koje najčešće završavaju u nekoj stranoj zemlji.

Babić ističe da je republička inspekcija za zaštitu životne sredine više puta podnosila prijave protiv lica koja su nelegalno pokušavala da iz zemlje izvezu šumske kornjače. Takođe su podnošene prijave protiv lica kod kojih su, bez ikakve dokumentacije o poreklu, zatečene iguane, pitoni, škorpije…

Po Krivičnom zakonu, za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja životinja, naročito ako su u pitanju životinje koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, predviđene su novčane kazne ili kazne zatvora.

Krivičnim zakonikom je, takođe, predviđeno da se onaj ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zaštićenu biljku ili životinju, ili učini krivično delo kupovine zaštićenih vrsta bez dozvole za uvoz nadležnog ministarstva, kazni zatvorom od tri meseca do tri godine.

Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako sakuplja i stavlja u promet zaštićene biljne i životinjske vrste i njihove delove bez dozvole nadležnog ministarstva ili ukoliko vrši uvoz i izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

N. Kovačević
[objavljeno: 01/08/2008.]

Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 297 48
Savez potrošača utvrdio: 83% piletine sadrži bakterije... Jedno američko udruženje potrošača kaže da bi više od 83 odsto pilećeg mesa prodatog u američkim prodavnicama moglo da sadrži bakteriju od koje ljudi mogu da obole. Organizacija «Savez potrošača» testirala je 525 uzoraka pilećeg mesa iz različitih prodavnica hrane širom Sjedinjenih Država. Rezultati su pokazali da je 83 odsto piletine pokazalo prisustvo salmonele ili kampilobaktera.Jedno američko udruženje potrošača kaže da bi više od 83 odsto pilećeg mesa prodatog u američkim prodav...
Com Content 52 48
Japanska vlada truje sopstvene stanovnike... Meso delfina prodaje se u radnjama širom Japana. Jedan deo ukupne količine je pravilno deklarisan kao meso delfina, ali se često dešava da se pogrešno etiketira kao meso kita. Ono što nikada ne piše na etiketi su nivoi žive, metil-žive, kadmijuma, DDT-a i PCBs-a. Skoro sve meso koje se nalazi u prodaji u Japanu zatrovano je jednim ili sa više ovih zagađivača.Meso delfina prodaje se u radnjama širom Japana. Jedan deo ukupne količine je pravilno deklarisan kao meso delfina, ali se često dešava da ...
Com Content 1624 48
Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!... Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana. U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može...
Com Content 191 48
Osam lovačkih laži... ...lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel. Argumenti za ukidanje lovaLOVCI NAM NISU POTREBNI !1. Lovačka lažLovci čuvaju šume i polja od šteta divljačiPOGREŠNO !Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se živo...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...

Komentari   

# Toto 09-08-2008 10:03
Kako je lep soko. Pustite ptice da slobodno lete!
+1 # Milan 18-04-2009 01:13
Tako je to kad članke u novinama pišu i zaštitom životinja se bave oni koji nemaju pojima o pticama. U isti koš se stavljaju i uzgajivači i ptice faune evrope sa egzotama. da nije tužno bilo bi smešno.
# madjo 18-06-2009 12:45
sto nepisete malo kako nam sokolovi unistise golubove.
ja kad ih uhvatim ja cu da ih sve pobijem jer su meni vazniji golubovi
# gavran032 07-10-2009 14:35
kakve veze ima legalan izvoz bilo cega sa krijumcarima.na jgori su ovi sto su kao zastitari.oni svercuju.a u tzv nadleznim ministarstvima rade sve neki retardi i maltretiraju postene gradjane

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Savez potrošača utvrdio: 83% piletine sadrži bakterije

Detaljnije »