U Srbiji se uglavnom nezakonito love ptice pevačice iz porodice zeba koje su zaštićene kao prirodne retkosti. – Šeici iz Saudijske Arabije najčešći kupci sokolaSoko uzgajan u veštačkim uslovima (Foto G. Sekulić)
U domaćinstvu Ištvana Farkaša u Kanjiži nadležni inspektori su pre nekoliko dana otkrili i oduzeli 20 ptica vrste čižak koja je zaštićena kao prirodna retkost. Pošto Farkaš nije imao dozvolu za uzgajanje, ptice su mu oduzete i prebačene u Zoološki vrt Palić, do okončanja postupka, a protiv Farkaša će biti podneta krivična prijava.
Inače, čižak je ptica pevačica iz porodice zeba i veoma je popularna kod odgajivača. Retko se gnezdi u Srbiji. Prema procenama stručnjaka, u proleće i leto gnezdi se svega nekoliko desetina parova.
Štiglići zaplenjeni u Beloj Crkvi
Kako nam je rekla Tatjana Babić, šef Odseka u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara Ministarstva zaštite životne sredine, u Srbiji se uglavnom nezakonito love ptice pevačice iz porodice zeba koje su zaštićene kao prirodne retkosti.
– Cene „najobičnijih” zeba, takozvanih australijskih, kojih ima i najviše, kreću se do tri evra, a izuzetno retke zebe, koje su odgajane u posebnim uslovima, mogu da koštaju i nekoliko stotina evra – kaže za naš list Slobodan Kulić, predsednik Društva za uzgoj ptica pevačica.
Osim zeba, i sokolovi su na ceni, posebno kod bogatih šeika, koji ih koriste za lov. Obični primerci koštaju oko 1.000 evra, a retke vrste i po nekoliko hiljada evra. Iako se u javnosti može čuti i podatak da ove retke ptice mogu da koštaju i po 50.000 evra, Kulić to demantuje, dodajući da čak ni kupci iz Saudijske Arabije ne izdvajaju toliki novac za jednog sokola.
Sokolovi su inače, u našoj zemlji stavljeni pod zaštitu prvog stepena Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Ova zaštita podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja, hvatanja, ubijanja, ozleđivanja, kao i preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi mogle ugroziti njihov opstanak u prirodi.
Ove ptice nalaze se na spisku CITES konvencije, (Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih divljih biljnih i životinjskih vrsta), što znači da je uvoz, izvoz i reeksport ovih vrsta moguć jedino uz odgovarajuće CITES dozvole ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
Na meti krijumčara su i egzotične biljne i životinjske vrste koje najčešće završavaju u nekoj stranoj zemlji.
Babić ističe da je republička inspekcija za zaštitu životne sredine više puta podnosila prijave protiv lica koja su nelegalno pokušavala da iz zemlje izvezu šumske kornjače. Takođe su podnošene prijave protiv lica kod kojih su, bez ikakve dokumentacije o poreklu, zatečene iguane, pitoni, škorpije…
Po Krivičnom zakonu, za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja životinja, naročito ako su u pitanju životinje koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, predviđene su novčane kazne ili kazne zatvora.
Krivičnim zakonikom je, takođe, predviđeno da se onaj ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zaštićenu biljku ili životinju, ili učini krivično delo kupovine zaštićenih vrsta bez dozvole za uvoz nadležnog ministarstva, kazni zatvorom od tri meseca do tri godine.
Novčanom kaznom od 150.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako sakuplja i stavlja u promet zaštićene biljne i životinjske vrste i njihove delove bez dozvole nadležnog ministarstva ili ukoliko vrši uvoz i izvoz zaštićenih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole ministarstva, odnosno suprotno utvrđenim uslovima u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
N. Kovačević
[objavljeno: 01/08/2008.]
Politika
