Lov i Ribolov
LOVAČKA MAFIJA : KRIVOLOV UZIMA DANAK U SRBIJI (7)

Ptice padaju po nalogu bosova

Italijanski lovci dnevno ubijali u Srbiji i po hiljadu ptica, a onim manje veštim na obaraču domaće lovokradice pomagale su da ispune beskrupuloznu „normu“. Veliki maheri italijanskim lovcima organizovali su i orgije. MUP izbegava da se bavi masakrom više od dva miliona divljih i zakonom zaštićenih ptica
 


U Srbiji je od 1995. do 2001. godine u krivolovu pobijeno, a zatim prokrijumčareno u Italiju više od dva miliona divljih, ali zakonom zaštićenih ptica. Ovaj „biznis“, težak desetinu miliona evra, odvijao se posredstvom srpskih firmi registrovanih za lovni turizam - „Lube Ju“, vlasništvo Ivana Borovca iz Sombora, i „Erik - Mir“, vlasništvo Mire Milićević iz Kruševca. U najveći masakr ptičjih vrsta ikada zabeležen u Evropi bili su uključeni i italijanski državljani Lučijano Belentani, Enriko, Frančesko i Đuzepe Rampazo i Vitorio Tamboli. Svi akteri ovog nezapamćenog zločina priznali su navode optužnice i pravosnažno su osuđeni u Italiji, međutim u Srbiji se još čeka na sudski epilog.
- Po krivičnoj prijavi Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, pred opštinskim sudom u Somboru pune dve godine je vođena istraga o aferi „balkanske ptice“. Iako smo, zahvaljujući saradnji sa italijanskom šumskom policijom, sudu u Somboru dostavili obilje dokumenata i dokaznog materijala, opštinski javni tužilac Bogdan Jovanović po treći odbija da podigne optužnicu i opet zahteva proširenje istrage. Izgleda da se pokretanje krivičnog postupka protiv organizatora ovog zločina sabotira sa svih strana samo da na površinu ne bi isplivala imena čitave armije onih koji su svesrdno pomagali i omogućili da se godinama neometano odvija krijumčarenje ptica. A u to su umešani mnogi, od čelnika lovačkih udruženja do funkcionera u resornim ministarstvima i državnim službama. Pa nisu valjda ovih sedmoro osuđenih u Italiji svojeručno pobili tolike ptice i sami ih prošvercovali. Za njih je u Srbiji radila uigrana lovačka mafija, a to je na kraju potvrdila i italijanska tajna policija - izjavila je Aleksandra Tadić, predsednik Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije (DZDPJP).

Lažnog grofa kovali u zvezde


Ona je ispričala da je posle 19. septembra 2004. godine, kada su hrvatski carinici na granici sa Srbijom zaplenili kamion sa novih 10.000 mrtvih ptica, italijanska policija utvrdila da je vlasnik ovog tovara Italijan Pijetr Arvedi di Emilei, poznatiji kao „Grof“. Mada je italijanska policija duže vreme tragala za ovim kriminalcem i lažnim grofom, njega je, kako kaže Tadićeva, tadašnji srpski državni aparat predstavljao kao „plemića i bogatog investitora u lovišta i lovni turizam u Srbiji“. Doduše, preko njegove agencije za lovni turizam godišnje je u Srbiju dolazilo na hiljade italijanskih lovaca, ali su sadržaji pojedinih „turističkih aranžmana“ uključivali i kriminal najgore vrste i bili su vešto prikrivani od javnosti. Pošto je utvrđeno da „Grof“ nije jedini Italijan upetljan u mutne poslove „lovačke mafije“, italijanska policija je oformila tim agenata i ubacila ih među svoje lovne turiste.

LOVOKRADICE ZGRNULE MILIONE EVRA


Prema procenama DZDPJ, u Srbiji se godišnje uhvati ili ubije više od 500.000 ptica pevačica, najčešće iz porodica zeba, drozdova, grmuša, vrabaca, senica, ševa i drugih. Prodaju se i krijumčare, a cene su od pet do 150 evra po komadu, u zavisnosti da li su žive ili mrtve. Najveće tržište za mrtve ptice je u Italiji.
Od ptica grabljivica na meti lovokradica su najčešće sokolovi, orlovi, jastrebovi, eje i lunje. Godišnje se na tržišta Bliskog istoka i zapadne Evrope prokrijumčari oko 1.000 živih ptica, a prodaju se po cenama od 500 do 50.000 evra po komadu.
U Srbiji se godišnje pobije između 500.000 i milion barskih ptica - patki, gusaka, čaplji, gnjuraca, kormorana i barskih koka. Na crno se prodaju po cenama od 10 do 100 evra po komadu, a najveće tržište je Italija.

PAŠTETA OD SLAVUJEVIH JEZIKA

Afera „balkanske ptice“ bila je i ostala najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji Evrope. Zločin je obelodanjen posle operacije izvedene u noći između 16. i 17. novembra 2001. godine, kada je na granici sa Slovenijom italijanska policajca zaplenila hladnjaču sa više od 120.000 ptica pobijenih u Srbiji. Većinu od 84 vrste činile su zakonom zaštićene ptice iz roda pevačica: slavuji, senice, ševe, laste, vrapci, štiglici, voljići, drozdovi, treptaljke, zelenarke i druge. Samo ovaj tovar vredeo je više od milion evra. Inače, na trpezama bogatih Italijana najveći specijalitet je pašteta od slavujevih jezika. Za 50 grama ove „poslastice“ potrebno je ubiti 500 slavuja.
- Izveštaj tajne policije je bio frapantan. Još pre dolaska u Srbiju lovci mogu da biraju „oblik“ svojih aktivnosti. Najviše se traže „aranžmani“ koji, sem po lovištima, uključuju i lov po nacionalnim parkovima i drugim zakonom zaštićenim dobrima. U takvoj vrsti lova ne postoje nikakva ograničenja. Neometano se ubijaju sve vrste ptica, a one zakonom zaštićene predstavljaju i najveću „atrakciju“. Takođe, nema ni ograničenja u količini ulova, pa je često u danu ubijano i do 1.000 ptica po lovcu. Za one manje vešte na obaraču, koji ne uspeju da upucaju ptica koliko bi želeli, to pa narudžbini odrađuju domaće lovokradice. Male ptice pevačice, pošto ih je teško ubiti puškom, hvataju se žive, obično mrežama, a zatim se ubijaju zavrtanjem šije. Nekim pticama su lomljena krila pa su tako obogaljene bacane u vazduh ili puštane da trče pred nišanima italijanskih „turista“. U nedostatku druge mete redovno se puca na domaću živinu i golubove. Za one „ekstravagantnije“, sa posebnim kulinarskim afinitetima, nabavljaju se primerci od odgajivača egzotičnih ptica. Pored lova, za ove „lovne turiste“ organizuju se i posebne noćne zabave - uz neograničenu količinu alkohola, droge i prostitutki. Utvrđeno je da se, pored lokalnih prodavačica ljubavi, često angažuju i strane državljanke, a bilo je i slučajeva da su prostitutke dovođene čak i sa Karipskih ostrva. Tako se „turistički“ masakr preko dana noću završava orgijama. Posle nekoliko dana divljanja, zadovoljni „lovni turisti“ vraćaju se kućama, ali bez lovine, jer je ne mogu legalno uneti u Italiju. Pobijene ptice čuvaju se u zamrzivačima, dok „turističke agencije“ ne organizuju krijumčarenje iz Srbije u Italiju - kazala je Aleksandra Tadić.

Umesto podrške - pretnje


Ona je istakla da je Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije odmah po dobijanju izveštaja italijanske tajne policije počelo da se obraća svim nadležnim državnim institucijama i da nudi dokaze o delovanju „lovačke mafije“ u Srbiji. Međutim, umesto podrške, usledile su anonimne pretnje. Tadićeva kaže da su joj milion puta pretili da će završiti u plastičnoj kesi ili da će joj baciti bombu u kancelariju. Čak joj je, kako tvrdi, pretio i jedan sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu.
- Početkom 2002. godine išli smo na sastanak sa ljudima iz Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, ali su nam rekli da se oni time neće baviti. Isti odgovor, ali u pisanoj formi dobio je i sud u Somboru, kada je počela istraga o aferi „balkanske ptice“ - naglasila je Tadićeva.
Predsednica DZDPJ kaže da u Srbiji više nema nijedne ptičje vrste čija je populacija u porastu, da svega nekoliko održava broj na istom nivou, dok je kod ostalih stravičan pad u poslednjih deset godina. Tadićeva opominje da Srbiji preti da veoma brzo ostane bez mnogih ptičjih vrsta ukoliko se kriminalcima i korumpiranim državnim službenicima omogući da se i dalje bave svojim „aktivnostima“, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nastavi da se prema prirodnim dobrima ponaša kao prema svojoj privatnoj svojini.  

Autor:
Borislav Dodoš

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 242 48
Kanadski lovci otpočeli lov na foke... Kanadski lovci započeli su ovogodišnji lov na mladunce foka - ustreljivanjem i batinanjem do smrti. Ove godine je planirano da se ubije do 325.000 foka koje se okupljaju na ledu na istočnoj obali Kanade. Zvanični stav Kanadskih vlasti je da lov značajno pomaže lokalnu ekonomiju i održava populaciju foka u okvirima od 6 miliona.Kanadski lovci započeli su ovogodišnji lov na mladunce foka - ustreljivanjem i batinanjem do smrti. Ove godine je planirano da se ubije do 325.000 foka koje se okupljaju ...
Com Content 600 48
Tri krokodila za jednu tašnu... Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih...
Com Content 179 48
Kapaciteti jedne klanice... Iako su tehnološke mogućnosti znatno veće, dnevno se kolje oko 500 tovljenika i oko 50 junadi. Novi prerađivački kapaciteti bazirani na najsavremenijoj tehnologiji omogućavaju da svakodnevno iz ove klanice izađe 30 tona suhomesnatih proizvoda. Po proceni Republičkog ministarstva za poljoprivredu, četiri srpske klanice kvalifikovale su se za izvoz mesa i mesnih prerađevina na tržište Evropske unije. Jedna od tih klanica, verovatno najmodernija u Vojvodini, što u proizvodnji, što u maloprodaji,...
Com Content 1718 48
Vučica Alfa u sigurnom skloništu... U Dnevniku RTS-a, 21. novembra 2008. godine, objavljena je priča o prijateljstvu monaha Amvrosija i vučice Alfe, koja je u mnogim pričama i komentarima doživljena i opisana kao božja volja ili čudo prirode.Za nešto više od godinu dana zajedničkog života u manastiru Kovilje, monah Amvrosije i vučica Alfa prešli su put od kratkog početnog nepoverenja do velikog prijateljstva i odanosti.A onda je, u avgustu 2008. godine, po odluci Eparhije žičke, Alfa morala da šumovite golijske visove zameni vojvo...
Com Content 515 48
Ugrožene barske kornjače na Ludaškom jezeru... Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera. Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formira...

Komentari   

# mladen 19-02-2008 16:08
ovo je sramota za buducnost ove vec opustosene zemlje

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kanadski lovci otpočeli lov na foke

Detaljnije »