Lov i Ribolov
LOVAČKA MAFIJA : KRIVOLOV UZIMA DANAK U SRBIJI (7)

Ptice padaju po nalogu bosova

Italijanski lovci dnevno ubijali u Srbiji i po hiljadu ptica, a onim manje veštim na obaraču domaće lovokradice pomagale su da ispune beskrupuloznu „normu“. Veliki maheri italijanskim lovcima organizovali su i orgije. MUP izbegava da se bavi masakrom više od dva miliona divljih i zakonom zaštićenih ptica
 


U Srbiji je od 1995. do 2001. godine u krivolovu pobijeno, a zatim prokrijumčareno u Italiju više od dva miliona divljih, ali zakonom zaštićenih ptica. Ovaj „biznis“, težak desetinu miliona evra, odvijao se posredstvom srpskih firmi registrovanih za lovni turizam - „Lube Ju“, vlasništvo Ivana Borovca iz Sombora, i „Erik - Mir“, vlasništvo Mire Milićević iz Kruševca. U najveći masakr ptičjih vrsta ikada zabeležen u Evropi bili su uključeni i italijanski državljani Lučijano Belentani, Enriko, Frančesko i Đuzepe Rampazo i Vitorio Tamboli. Svi akteri ovog nezapamćenog zločina priznali su navode optužnice i pravosnažno su osuđeni u Italiji, međutim u Srbiji se još čeka na sudski epilog.
- Po krivičnoj prijavi Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, pred opštinskim sudom u Somboru pune dve godine je vođena istraga o aferi „balkanske ptice“. Iako smo, zahvaljujući saradnji sa italijanskom šumskom policijom, sudu u Somboru dostavili obilje dokumenata i dokaznog materijala, opštinski javni tužilac Bogdan Jovanović po treći odbija da podigne optužnicu i opet zahteva proširenje istrage. Izgleda da se pokretanje krivičnog postupka protiv organizatora ovog zločina sabotira sa svih strana samo da na površinu ne bi isplivala imena čitave armije onih koji su svesrdno pomagali i omogućili da se godinama neometano odvija krijumčarenje ptica. A u to su umešani mnogi, od čelnika lovačkih udruženja do funkcionera u resornim ministarstvima i državnim službama. Pa nisu valjda ovih sedmoro osuđenih u Italiji svojeručno pobili tolike ptice i sami ih prošvercovali. Za njih je u Srbiji radila uigrana lovačka mafija, a to je na kraju potvrdila i italijanska tajna policija - izjavila je Aleksandra Tadić, predsednik Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije (DZDPJP).

Lažnog grofa kovali u zvezde


Ona je ispričala da je posle 19. septembra 2004. godine, kada su hrvatski carinici na granici sa Srbijom zaplenili kamion sa novih 10.000 mrtvih ptica, italijanska policija utvrdila da je vlasnik ovog tovara Italijan Pijetr Arvedi di Emilei, poznatiji kao „Grof“. Mada je italijanska policija duže vreme tragala za ovim kriminalcem i lažnim grofom, njega je, kako kaže Tadićeva, tadašnji srpski državni aparat predstavljao kao „plemića i bogatog investitora u lovišta i lovni turizam u Srbiji“. Doduše, preko njegove agencije za lovni turizam godišnje je u Srbiju dolazilo na hiljade italijanskih lovaca, ali su sadržaji pojedinih „turističkih aranžmana“ uključivali i kriminal najgore vrste i bili su vešto prikrivani od javnosti. Pošto je utvrđeno da „Grof“ nije jedini Italijan upetljan u mutne poslove „lovačke mafije“, italijanska policija je oformila tim agenata i ubacila ih među svoje lovne turiste.

LOVOKRADICE ZGRNULE MILIONE EVRA


Prema procenama DZDPJ, u Srbiji se godišnje uhvati ili ubije više od 500.000 ptica pevačica, najčešće iz porodica zeba, drozdova, grmuša, vrabaca, senica, ševa i drugih. Prodaju se i krijumčare, a cene su od pet do 150 evra po komadu, u zavisnosti da li su žive ili mrtve. Najveće tržište za mrtve ptice je u Italiji.
Od ptica grabljivica na meti lovokradica su najčešće sokolovi, orlovi, jastrebovi, eje i lunje. Godišnje se na tržišta Bliskog istoka i zapadne Evrope prokrijumčari oko 1.000 živih ptica, a prodaju se po cenama od 500 do 50.000 evra po komadu.
U Srbiji se godišnje pobije između 500.000 i milion barskih ptica - patki, gusaka, čaplji, gnjuraca, kormorana i barskih koka. Na crno se prodaju po cenama od 10 do 100 evra po komadu, a najveće tržište je Italija.

PAŠTETA OD SLAVUJEVIH JEZIKA

Afera „balkanske ptice“ bila je i ostala najveći zabeleženi masakr divljih ptica u istoriji Evrope. Zločin je obelodanjen posle operacije izvedene u noći između 16. i 17. novembra 2001. godine, kada je na granici sa Slovenijom italijanska policajca zaplenila hladnjaču sa više od 120.000 ptica pobijenih u Srbiji. Većinu od 84 vrste činile su zakonom zaštićene ptice iz roda pevačica: slavuji, senice, ševe, laste, vrapci, štiglici, voljići, drozdovi, treptaljke, zelenarke i druge. Samo ovaj tovar vredeo je više od milion evra. Inače, na trpezama bogatih Italijana najveći specijalitet je pašteta od slavujevih jezika. Za 50 grama ove „poslastice“ potrebno je ubiti 500 slavuja.
- Izveštaj tajne policije je bio frapantan. Još pre dolaska u Srbiju lovci mogu da biraju „oblik“ svojih aktivnosti. Najviše se traže „aranžmani“ koji, sem po lovištima, uključuju i lov po nacionalnim parkovima i drugim zakonom zaštićenim dobrima. U takvoj vrsti lova ne postoje nikakva ograničenja. Neometano se ubijaju sve vrste ptica, a one zakonom zaštićene predstavljaju i najveću „atrakciju“. Takođe, nema ni ograničenja u količini ulova, pa je često u danu ubijano i do 1.000 ptica po lovcu. Za one manje vešte na obaraču, koji ne uspeju da upucaju ptica koliko bi želeli, to pa narudžbini odrađuju domaće lovokradice. Male ptice pevačice, pošto ih je teško ubiti puškom, hvataju se žive, obično mrežama, a zatim se ubijaju zavrtanjem šije. Nekim pticama su lomljena krila pa su tako obogaljene bacane u vazduh ili puštane da trče pred nišanima italijanskih „turista“. U nedostatku druge mete redovno se puca na domaću živinu i golubove. Za one „ekstravagantnije“, sa posebnim kulinarskim afinitetima, nabavljaju se primerci od odgajivača egzotičnih ptica. Pored lova, za ove „lovne turiste“ organizuju se i posebne noćne zabave - uz neograničenu količinu alkohola, droge i prostitutki. Utvrđeno je da se, pored lokalnih prodavačica ljubavi, često angažuju i strane državljanke, a bilo je i slučajeva da su prostitutke dovođene čak i sa Karipskih ostrva. Tako se „turistički“ masakr preko dana noću završava orgijama. Posle nekoliko dana divljanja, zadovoljni „lovni turisti“ vraćaju se kućama, ali bez lovine, jer je ne mogu legalno uneti u Italiju. Pobijene ptice čuvaju se u zamrzivačima, dok „turističke agencije“ ne organizuju krijumčarenje iz Srbije u Italiju - kazala je Aleksandra Tadić.

Umesto podrške - pretnje


Ona je istakla da je Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije odmah po dobijanju izveštaja italijanske tajne policije počelo da se obraća svim nadležnim državnim institucijama i da nudi dokaze o delovanju „lovačke mafije“ u Srbiji. Međutim, umesto podrške, usledile su anonimne pretnje. Tadićeva kaže da su joj milion puta pretili da će završiti u plastičnoj kesi ili da će joj baciti bombu u kancelariju. Čak joj je, kako tvrdi, pretio i jedan sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu.
- Početkom 2002. godine išli smo na sastanak sa ljudima iz Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, ali su nam rekli da se oni time neće baviti. Isti odgovor, ali u pisanoj formi dobio je i sud u Somboru, kada je počela istraga o aferi „balkanske ptice“ - naglasila je Tadićeva.
Predsednica DZDPJ kaže da u Srbiji više nema nijedne ptičje vrste čija je populacija u porastu, da svega nekoliko održava broj na istom nivou, dok je kod ostalih stravičan pad u poslednjih deset godina. Tadićeva opominje da Srbiji preti da veoma brzo ostane bez mnogih ptičjih vrsta ukoliko se kriminalcima i korumpiranim državnim službenicima omogući da se i dalje bave svojim „aktivnostima“, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nastavi da se prema prirodnim dobrima ponaša kao prema svojoj privatnoj svojini.  

Autor:
Borislav Dodoš

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1507 48
Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje... Švajcarci su na referendumu glasali protiv obaveze svakog kantona da uvede advokata zaduženog da na sudu brani zlostavljane životinje. Protiv ovog predloga izjasnilo se 70,5 odsto učesnika referenduma, dok mu je podršku pružilo 29,5 odsto. Inicijativu je pokrenula švajcarska organizacija za zaštitu životinja koja je želela da funkcija advokata za životinje po službenoj dužnosti, pored Ciriškog kantona, gde postoji od 1992. godine, bude proširena i na sve ostale kantone.     ...
Com Content 1532 48
Prve cirkuske predstave bez zverinja... Zbog novog zakona o dobrobiti životinja nedavno usvojenog u Skupštini Srbije, strogo je zabranjeno izlaganje divljih i ostalih životinja, pa je stoga i u cirkusu zabranjeno njihovo prikazivanje i učestvovanje u tačkama. Da se ovaj Zakon poštuje govori i činjenica da je po prvi put u Novom Sadu jednom cirkusu, odnosno cirkusu "Korona" uprava za veterinu zabranila da koriste životinje u svojoj predstavi. Tragom ove vesti juče smo posetili cirkus "Korona", koji od prošlog ...
Com Content 1472 48
Sramota u Kopenhagenu: Skup završio bez dogovora... Britanski list "Indipendent on sandej" ocenio je na naslovnoj strani kao "istorijski neuspeh" ishod samita o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Delegati na Konferenciji za spas Zemlje u Kopenhagenu postigli su kompromisno rešenje prema kojem su novi sporazum o klimatskim promenama “primili na znanje”, a odluku o prihvatanju sporazuma odgodili za iduću godinu. “Konferencija je primila na znanje Kopenhaški sporazum”, stoji u konačnoj odluci konferencije. SPAS ZEMLJE Sramota u Kopenhagenu: S...
Com Content 331 48
Amor je spašen i nalazi se bezbedan u novom domu!... Posle mučnih višednevnih preganjanja sa klaničarem uspeli smo da Amora spasemo od odlaska u klanicu. Zahvaljujući brzom i nesebičnom angažovanju  članova udruženja „Sloboda za zivotinje“ kao i drugih prijatelja životinja koji su se odazvali apelu i pomogli da se Amor otkupi od klaničara, organizovali smo njegov transport  i smeštaj u novi dom u Subotici. Njemu je  sada obezbeđen dug i srećan život među prijateljima, do duboke starosti.Posle mučnih višednevnih preganjanja sa ...
Com Content 454 48
Pitanja o udomljavanju životinja... PITANJE: Našli smo psa/mačku/štenad/mačiće. Možete li ih smestiti u azil ili ih negde udomiti? PITANJE: Potrebna je pomoć oko udomljavanja kuca, jedna ženka manjeg rasta i jedan žuti mužjak malo većeg rasta, mešanci, lutalice ali umiljate. Prete im šinterima. Hitno moramo da ih sklonimo i zato vas molim da odgovorite na moju molbu. ODGOVOR: Mi nemamo svoj azil. Sve životinje koje uspemo udomiti, smestimo isključivo zahvaljujući ličnoj snalažljivosti. Pokušajte objaviti oglas o potrebnom udoml...

Komentari   

# mladen 19-02-2008 16:08
ovo je sramota za buducnost ove vec opustosene zemlje

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje

Detaljnije »