Lov i Ribolov
Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju da delfini okruže ribu a zatim iskoristivši njihovu pomoć ih na najokrutniji način masakriraju.
U japanskom ribarskom selu Taiji (Tai-dži) meštani se svake godine okupe i na najsuroviji način ubiju na stotine i hiljade delfina. Pošto namame delfine u male pećinske zalive, ribari svu pažnju usmeravaju ka ženkama sa mladuncima.Okružuju ih i izoluju a zatim ih  ubijaju tako što im prerežu grla noževima ili u njih zabadaju koplja. Nažalost, delfini ne umiru odmah, nego se muče i po nekoliko minuta pre nego što uginu. Voda se pretvara u crvenu boju, boju njihove krvi a atmosferu ispunjavaju njihovi krici. Svirepi pokolj, najviši na svetskoj lestvici pokolja medju delfinima, traje šest meseci u toku svake godine (od semptembra do marta). U tom periodu se ulovi i ubije 20.000 delfina i kitova. Šokantnija od toga je sama industrija zabave koja zarobljava delfine i koja je saučesnik u ubistvu. Ribari, naravno, imaju opravdanje - po njima, to je "kontrolisano" uništavanje "štetočina", jer delfini navodno jedu isuviše ribe.

Na drugom kraju zemlje, smeštena između Islanda i Škotske, nalazi se grupica od oko tridesetak ostrva. Poznatiji kao Farska ostrva, pripadaju Kraljevini Danskoj, ali su delimično nezavisni. Populacija od 46.000 ljudi koja naseljava polovinu ostrva izdržava se profesionalnim ribarenjem. Pažnja međunarodne javnosti usredsređena je ka Farskim ostrvima u poslednjih nekoliko godina.Običaj je,gotovo tradicija da se jedanput godišnje svi porodično okupe,od najstarijeg  do najmlađeg člana kako bi ravnopravno uzeli učešća u tom krvavom pokolju.Masovno ubijanje kitova i delfina je okrutno, bespotrebno i nemoralno jer se većina mesa ne koristi u ishrani, već se bespotrebno baca. Naučnici sa Farskih ostrva tvrde da je smanjenje populacije kitova u toj oblasti zanemarljivo, te da broj kitova koji oni usmrte nema nikakav uticaj na populaciju kitova na svetskom nivou. Činjenice, međutim, govore suprotno: u periodu od 1970-1979, godišnje je ubijano u proseku 960 kitova; 1981. godine ubijeno je 2973 kitova, a taj broj raste svake godine. 1988 godine 544 delfina dodato je na listu za odstrel i ubijeno u jednom danu.

Ubijanje delfina i kitova je zločin protiv prirode i zdravog razuma i sa tim se mora prestati.
Da li čovek svoju nadmoć mora baš uvek da pokazuje na ovakav način?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 100 48
Kućni ljubimci umesto bolničkih kreveta... Britanski list Sandej tajms na naslovnoj strani javlja da britanski Nacionalni zdravstveni servis ozbiljno razmatra ideju da hronično obolelima, umesto da dolaze stalno u bolnicu na lečenje, finansijski omogući posedovanje kućnog ljubimca, poput psa ili mačke. Britanski list Sandej tajms na naslovnoj strani javlja da britanski Nacionalni zdravstveni servis ozbiljno razmatra ideju da hronično obolelima, umesto da dolaze stalno u bolnicu na lečenje, finansijski omogući posedovanje kućnog ljubimca,...
Com Content 1696 48
Šta je Zeleni ponedeljak?... Zeleni ponedeljak je kampanja koju je pokrenulo udruženja Sloboda za životinje kako bi pomoglo ljudima da poboljšaju svoje zdravlje i zdravlje životne sredine prelaskom na ishranu namirnicama veganskog ili biljnoga porekla jedan dan u nedelji. Slične kampanje se već sprovode u mnogim gradovima u svetu. Ovom kampanjom težimo unapređenju standarda kulture ishrane građana Srbije kroz održivo življenje, a time se uključujemo u veliku zajednicu svetskih država i gradova koji čine isto. Zeleni pone...
Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 349 48
Naučnici ukrstili čoveka i ovcu!... Američki naučnici napravili su prvi hibrid čoveka i ovce. Ova životinja ima telo ovce, a sadrži 15% ljudskih ćelija i 85% životinjskih, prenosi list „Mejl on sandej”. Ovca je stvorena kako bi se njeni organi koristili za transplantaciju obolelim ljudima.Američki naučnici napravili su prvi hibrid čoveka i ovce. Ova životinja ima telo ovce, a sadrži 15% ljudskih ćelija i 85% životinjskih, prenosi list „Mejl on sandej”. Ovca je stvorena kako bi se njeni organi koristili za transplantaci...
Com Content 106 48
Novi lepooki stanovnici Novog Beograda... U park Tehničke škole "Novi Beograd" stigla su dva nova lepooka stanovnika. Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvoipomesečna laneta, Sare i Marka u park Tehničke škole "Novi Beograd", zastupajući njihova prava na neophodnu negu i brigu od strane ljudi. Lanad je dobio na čuvanje domar škole Ljubiša Marijanović a obavezu da brine o njihovoj dobrobiti i zdravstvenoj zaštiti Udruženje «Sloboda za životinje». Udruženje Sloboda za životinje omogućilo je smeštaj dva dvo...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kućni ljubimci umesto bolničkih kreveta

Detaljnije »