Lov i Ribolov
Da je ubijanje, pardon, odstrel životinja u lovu dobar izvor zarade za neke ljubitelje prirode govore i razne afere koje se s vremena na vreme otkrivaju. Kada je januara 2004. godine prilikom zaplene oko deset tona zamrznute divljači u Italiji priveden jedan italijanski i dva državljanina SCG, afera „balkanske ptice” je ponovo oživela i pokazala zakulisane aktivnosti u našim šumama. Iz informacije italijanskih vlasti se ipak nije moglo saznati da li je u pitanju krivolov ili kršenje zabrane izvoza mesa koju je Evropska unija postavila SCG zbog straha od zagađenosti radijacijom.

Začuđujuće neobično brzo je reagovalo Republičko ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine koje je odbacilo svaku mogućnost da je u ovu novu aferu umešan bilo ko od upravljača ili korisnika lovnih područja ili preduzeća koje se bave izvozom divljači. U tekstu koji je objavljen u novosadskom listu Dnevnik od 11. februara tvrdi se da je “Ministarstvo sprovelo internu istragu i da nema reči o nekontrolisanom lovu, niti lovu trajno zaštićenih vrsta već se radi o ilegalnom izvozu određenog proizvoda . Prema raspoloživim podacima korisnici lovišta, preduzeća i Lovački savez nisu izvozili meso divljači u Italiju. Tokom januara samo su “Vojvodinašume“ izvezle manji kontingent mesa divljači u Makedoniju.”

Dakle, interna istraga… Mada nije jasno koliki je napor uložen i kolika je veličina takve vrste istrage, svima nama treba da je jasno da sve to rade neki ljudi koji nemaju veze sa lovom i šumama. Da bi otklonio bilo kakvu sumnju u ovu temeljnu istragu sve je u daljem tekstu potvrdio i kraći intervju sa predsednikom Lovačkog saveza Vojvodine Milošem Beukovićem. On, dakle “potvrđuje da ovde nema reči o organizovanom krivolovu već samo o nelegalnom izvozu divljači. On kaže da se radi o legalno ulovljenoj divljači koju je neko pokušao da prošvercuje preko granice. Po njegovim rečima, ovakvi incidenti su direktna posledica propadanja lovnog turizma u Srbiji i pomenute zabrane izvoza mesa u zemlje Evropske unije. Inostrani lovci koji dolaze da love kod nas najčešće žele i da ponesu sa sobom ulov, što zbog zabrane nije moguće. Zbog te zabrane već godinama trpi i lovni turizam koji je pre desetak godina kod nas bio veoma perspektivna delatnost.”

Eto u kojem grmu leži zec, što bi rekli lovci. Pa što bismo mi zabranjivali finim, bogatim lovcima da odnose svoj ulov svojim kućama preko granice kada to rade i naši lovci ovde i to je sasvim normalna stvar. U daljem tekstu se navode veličanstveni podaci o nekadašnjem obimu lovnog turizma u nas i plemenitoj želji da se on uvećava na radost stranih i domaćih lovaca: “Strani lovci su pre poslednjih ratova na našim prostorima lovili i do polovine ulovljenih srna, jarebica, a da su imali zapaženu ulogu u odstrelu zečeva i fazana. Do 1990. godine iz Austrije i Italije je dolazilo i do 10.000 lovaca. To je, naravno, donosilo dobar profit državi i lovno-turističkim organizacijama koje su mogle da razvijaju prateću infrastrukturu.”

Ali, ipak, navodi se dalje u tekstu: “Glavni problem kod lovnog turizma predstavlja ta zabrana izvoza mesa. Taj problem bi trebalo da reše ministarstva za poljoprivredu, za ekologiju, za trgovinu i turizam i za ekonomske odnose s inostranstvom. S druge strane, valja povećati ponudu divljači, uspostaviti red u turističkom prometu i ukinuti administrativne prepreke kao što su vizni režim i razne takse. Uz ovakve poteze možemo računati na profit od najviše dva miliona evra uz godišnju posetu do 3.000 stranih lovaca.”

I pored svih muka pri ubijanju životinja, kao i prehranjivanju preko zime, lovci čine sve što mogu, a to je: “Sve što mi kao Lovački savez, možemo da učinimo jeste da korigujemo cenovnik odstrela divljači tako da se naplaćuje samo pucanje, dok meso ostaje na našem tržištu – kaže Beuković.”

Stvarno strašno kako smo, eto, negostoljubivi prema svim tim lovcima. Nije dovoljno što za male pare mogu da rade šta hoće po šumama već im svakako moramo dati mogućnost da odnesu ulovljenu divljač da bi lepo napunili svoje duboke zamrzivače. A na tome možemo i da zaradimo, tj. ne baš svako, ali lovci svakako. Pa valjda će se malo žrtvovati naše drage životinje da bismo se pokazali kao dobri domaćini i ljubitelji dobrog zalogaja.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 499 48
Planeta pred „ekološkom kreditnom krizom“... Planeta se kreće ka „ekološkoj kreditnoj krizi“, pošto potražnja za prirodnim resursima premašuje njihove zalihe gotovo za trećinu, saopštile su juče organizacije za zaštitu okoline. Izveštaj pod nazivom Planeta života sastavili su Svetski fond za zaštitu divljine (WWF), Zoološko društvo Londona i mreža Globalni otisak, prenosi Bi-Bi-Si. U izveštaju Planete života procenjuje se da ljudi godišnje potroše za 30 odsto više izvora na Zemlji nego što oni mogu da se obnove, što dovodi do uništav...
Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 1814 48
Održana akcija - Ja nisam tele! A ti?... Dragi ljubitelji životinja, u subotu (08.04) kod česme u Knez Mihajlovoj u 11h održana još jedne u nizu akcija za životinje. Ovaj put smo ljudima pružili priliku da degustiraju biljna mleka i sireve, edukovali smo ih pomoću flajera i brošura „Biljna mleka“ i kroz neformalne razgovore pokušali da im skrenemo pažnju na prirodne procese kod sisara, kao i bespotrebnu patnju kroz koju oni prolaze kako bi ljudi konzumirali mlečne produkte. Dragi ljubitelji životinja, U subotu (08.04) kod česme u K...
Com Content 154 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (2. deo)... Leonardo Da Vinči (1452-1519), italijanski slikar, univerzalni genije: " Zaista je čovek kralj svih životinja, jer njegova okrutnost prevazilazi njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajući grobovi! "Nelly Moia, profesorka engleskog iz Luksemburga, zaštitnica životinja i autor knjiga " Danas, pošto je zaštita životinja 'in', danas oni, po starom oprobanom maniru, ...
Com Content 302 48
Otpad ugrožava i ljude i životinje... Zrenjanin - Krajem decembra ispred ulaza u gradsku deponiju i u nepo- srednoj blizini azila za zaštitu životinja nikla je divlja deponija , tako se za nekoliko dana stvorila velika količina smeća i otpada pored puta, gde je pre toga dominirao pejzaž sa uređenim zelenilom i prostorom na koji su smeštane napuštene životinje i psi lutalice.  Staze na gradskoj deponiji raskvašene pa kamioni ne mogu da ulaze na predviđeni prostor i istovaruju smeće.Zrenjanin - Krajem decembra ispred ul...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Planeta pred „ekološkom kreditnom krizom“

Detaljnije »