Lov i Ribolov
Da je ubijanje, pardon, odstrel životinja u lovu dobar izvor zarade za neke ljubitelje prirode govore i razne afere koje se s vremena na vreme otkrivaju. Kada je januara 2004. godine prilikom zaplene oko deset tona zamrznute divljači u Italiji priveden jedan italijanski i dva državljanina SCG, afera „balkanske ptice” je ponovo oživela i pokazala zakulisane aktivnosti u našim šumama. Iz informacije italijanskih vlasti se ipak nije moglo saznati da li je u pitanju krivolov ili kršenje zabrane izvoza mesa koju je Evropska unija postavila SCG zbog straha od zagađenosti radijacijom.

Začuđujuće neobično brzo je reagovalo Republičko ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine koje je odbacilo svaku mogućnost da je u ovu novu aferu umešan bilo ko od upravljača ili korisnika lovnih područja ili preduzeća koje se bave izvozom divljači. U tekstu koji je objavljen u novosadskom listu Dnevnik od 11. februara tvrdi se da je “Ministarstvo sprovelo internu istragu i da nema reči o nekontrolisanom lovu, niti lovu trajno zaštićenih vrsta već se radi o ilegalnom izvozu određenog proizvoda . Prema raspoloživim podacima korisnici lovišta, preduzeća i Lovački savez nisu izvozili meso divljači u Italiju. Tokom januara samo su “Vojvodinašume“ izvezle manji kontingent mesa divljači u Makedoniju.”

Dakle, interna istraga… Mada nije jasno koliki je napor uložen i kolika je veličina takve vrste istrage, svima nama treba da je jasno da sve to rade neki ljudi koji nemaju veze sa lovom i šumama. Da bi otklonio bilo kakvu sumnju u ovu temeljnu istragu sve je u daljem tekstu potvrdio i kraći intervju sa predsednikom Lovačkog saveza Vojvodine Milošem Beukovićem. On, dakle “potvrđuje da ovde nema reči o organizovanom krivolovu već samo o nelegalnom izvozu divljači. On kaže da se radi o legalno ulovljenoj divljači koju je neko pokušao da prošvercuje preko granice. Po njegovim rečima, ovakvi incidenti su direktna posledica propadanja lovnog turizma u Srbiji i pomenute zabrane izvoza mesa u zemlje Evropske unije. Inostrani lovci koji dolaze da love kod nas najčešće žele i da ponesu sa sobom ulov, što zbog zabrane nije moguće. Zbog te zabrane već godinama trpi i lovni turizam koji je pre desetak godina kod nas bio veoma perspektivna delatnost.”

Eto u kojem grmu leži zec, što bi rekli lovci. Pa što bismo mi zabranjivali finim, bogatim lovcima da odnose svoj ulov svojim kućama preko granice kada to rade i naši lovci ovde i to je sasvim normalna stvar. U daljem tekstu se navode veličanstveni podaci o nekadašnjem obimu lovnog turizma u nas i plemenitoj želji da se on uvećava na radost stranih i domaćih lovaca: “Strani lovci su pre poslednjih ratova na našim prostorima lovili i do polovine ulovljenih srna, jarebica, a da su imali zapaženu ulogu u odstrelu zečeva i fazana. Do 1990. godine iz Austrije i Italije je dolazilo i do 10.000 lovaca. To je, naravno, donosilo dobar profit državi i lovno-turističkim organizacijama koje su mogle da razvijaju prateću infrastrukturu.”

Ali, ipak, navodi se dalje u tekstu: “Glavni problem kod lovnog turizma predstavlja ta zabrana izvoza mesa. Taj problem bi trebalo da reše ministarstva za poljoprivredu, za ekologiju, za trgovinu i turizam i za ekonomske odnose s inostranstvom. S druge strane, valja povećati ponudu divljači, uspostaviti red u turističkom prometu i ukinuti administrativne prepreke kao što su vizni režim i razne takse. Uz ovakve poteze možemo računati na profit od najviše dva miliona evra uz godišnju posetu do 3.000 stranih lovaca.”

I pored svih muka pri ubijanju životinja, kao i prehranjivanju preko zime, lovci čine sve što mogu, a to je: “Sve što mi kao Lovački savez, možemo da učinimo jeste da korigujemo cenovnik odstrela divljači tako da se naplaćuje samo pucanje, dok meso ostaje na našem tržištu – kaže Beuković.”

Stvarno strašno kako smo, eto, negostoljubivi prema svim tim lovcima. Nije dovoljno što za male pare mogu da rade šta hoće po šumama već im svakako moramo dati mogućnost da odnesu ulovljenu divljač da bi lepo napunili svoje duboke zamrzivače. A na tome možemo i da zaradimo, tj. ne baš svako, ali lovci svakako. Pa valjda će se malo žrtvovati naše drage životinje da bismo se pokazali kao dobri domaćini i ljubitelji dobrog zalogaja.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 263 48
Spasena 181 šumska kornjača... Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. Inspektor za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne  sredine, Uprava za zaštitu životne sredine i stručnjak Zavoda za zaštitu  prirode Srbije preuzeli su kornjače koje je državljanin Srbije pokušao da  prokrijumčari u Mađarsku i dalje u Nemačku.(Izvor: B92)  Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. ...
Com Content 384 48
Pravi se spomenik Lajki... 17. avgust 2007.U Moskvi će 3. novembra ove godine biti otkriven spomenik keruši Lajki, prvom živom biću koje je lansirano u kosmos. Lajkin spomenik biće svečano otkriven na pedesetu godišnjicu lansiranja u okviru kompleksa stadiona "Dinama", koji pripada institutu koji je pripremao let od istorijskog značaja za istoriju kosmonautike. "Bez takvih letova ni Jurij Gagarin 12. aprila 1961. godine ne bi mogao da poleti u kosmos", rekao je načelnik Naučno-istraživačkog centra Mih...
Com Content 516 48
Zahtevamo HITNO privremeno izmeštanje ugroženih medveda u Bugarsku i potpisivanje ugovora o izgradnji prihvatilišta u Srbiji... Zahtevamo od oba ministarstva HITNO izmeštanje ugroženih medveda iz okoline Paraćina i Požarevca u prihvatilište za jugoistočnu Evropu koje se nalazi u Bugarskoj, kao i potpisivanje veoma povoljnog ugovora koji je ponuđen našoj državi od strane udruženja “Četiri šape” (Vier Pfoten) o izgradnji odgovarajućeg prihvatilišta za mrke medvede u Srbiji, jer smo posle potpisivanja međunarodnih konvencija obavezni i da ih sprovedemo.Lovna inspekcija i nadležni organi sudstva odradili su sve što je trebal...
Com Content 112 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (7. deo)... Luize Rinzer (*1911), književnica:''Anonimnost žrtvovanih životinja čini nas gluvim za njihove krike.'' ''Danas ne vidimo više ništa od tegobnog života i umiranja stoke zaklanje.To se odvija automatski. Do malopre još životinja, u sledećemtrenutku već raskomadano meso - naša hrana. Kanibalizam na naš način.''Henri Dejvid Toro, (1817-1862), pisac, SAD:''Uopšte ne sumnjam da je sudbina ljudskog roda da tokom svog postepenog razvoja ostavi iza sebe jedenje životinja, isto kao što su divlji primitiv...
Com Content 602 48
Putovanje u plastični vrtlog... Grupa ekologa i naučnika sprema se na jedrenje prema opskurnom delu Pacifičkog okeana kako bi istražili ogromnu gomilu otpada poznatu kao 'Plastični vrtlog'. Ogromna gomila - neki naučnici procenjuju da je dvostruko veća od Teksasa - nakupljala se u zadnjih 60 godina dok su ljudi iz Azije i SAD-a uredno bacali neželjene predmete u okean. Raznobojna plastika od klompi do plastičnih kesa lagano se razgrađuje u manje čestice pod uticajem sunčevih zraka, a okeanske struje odvukle su ih u spiralnu go...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Spasena 181 šumska kornjača

Detaljnije »