Lov i Ribolov
Nažalost u našoj zemlji je uporedo sa ratnim razaranjima i ekonomskim propadanjem došlo do omasovljenja lova i do njegovog gotovo neverovatnog komercijalizovanja.

Gotovo se sva lovačka društva kod nas bave lovnim turizmom, tako da se omogoćava da hiljade lovaca iz zemalja kod kojih je zakonodavsto mnogo strožije, organizovano dolaze kod nas, čineći prave masakre među životinjskim svetom. Gotovo 60% životinja ne ugine odmah već se muče danima ako ih po krvavom tragu ne pronađu. Najtragičnije je u svemu tome što se čak omogućava da se tako uništavaju retke vrste i najbolji primerci određenih vrsta, i sve to se svodi na poene koji se nešto više naplate. Citat opisa „Karađorđeva“jednog od preko 300 lovišta kod nas:

“U svojoj lovnoj istoriji lovište "Karađorđevo" je ostvarilo vrhunske trofejne rezultate kod muflona sa 242 poena - svetskog prvaka, jazavca sa 24 poena - svetskog prvaka, jelena lopatara sa 210 poena, američkog jelena sa 419 poena - jugoslovenskog prvaka, ritskog jelena sa 232 poena i vepra sa 137 poena. Ovi rezultati svrstali su lovište "Karađorđevo" u najbolja lovišta u našoj zemlji.“

Tako se ugrožava vitalnost vrsta, kidaju lanci ishrane i eko sistem dolazi u potpuni haos.

Da li je to moralno i etički za jednu civilizaciju koja se smatra iznad svih ostalih vrsta – da se najbolji primerci jedne vrste gone i ubijaju? Zar nebi bilo bolje da su ti isti primerci tako ocenjeni živi u lovištima a da se turistima omogući da ih vide i uživaju u njihovoj lepoti i radosti življenja, kao što je to u mnogim nacionalnim parkovima širom sveta?.

Važeći zakoni o lovstvu nažalost to omogućavaju. Kako se kod nas nije definisala pravna zaštita životinja, za razliku od mnogih zemalja koje tu zaštitu imaju i u Ustavu i u posebnim zakonima, širom su otvorena vrata za mogućnosti pojava kao što su „Afera Balkanskih ptica“. Izuzetno organizovana i jaka lovačka društva čiju zaleđinu čuvaju poluge vlasti, imaju svoju argumentaciju pri čemu se (više nego komično) prestavljaju kao zaštitari. Svojim jakim vezama onemogućavaju rad malog broja neprofitnih društava koja entuzijazmom i ljubavlju prema životinjama pokušavaju nešto da učine.

Zbog toga se naše društvo zalaže za pretvaranje lovišta u nacionalne parkove u kojima neće biti lova i u kojima će se brojnost životinja regulisati prirodnim putem, sopstvenim mehanizmima. Mnoga ekološka istraživanja su potvrdila postojanje tih mehanizama koji isključuju potrebu za lovom. Svima je jasno da savremeni čovek nema moralnog opravdanja za ovakva ubijanja, koja se vrlo često odvijaju sa sigurnih čeka ili među zatvorenim životinjama u okviru lovišta.

Snežana Milovanović

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 183 48
Priroda i zagrevanje... Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode v...
Com Content 1697 48
Zašto zeleni?...   Ako se hranite jedan dan nedeljno isključivo na biljnoj ishrani možete smanjiti rizik od oboljenja od bolesti kao što su rak, dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova i gojaznosti. Takođe Vam pomaže da smanjite Vaš 'ugljenični otisak' ili Vašu stopu emisije štetnih gasova i da sačuvate zemljine dragocene resurse sveže vode i fosilnih goriva. Unošenje više vlakana i antioksidansa iz voća i povrća sa nižim unosom zasićenih masnoća i masnoća uopšte, doprinosi poboljšanju zdravlja i imuniteta...
Com Content 529 48
Ledena ptica... Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Stanovnik ledenog severa: burnjak Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hl...
Com Content 1662 48
Izašao je novi 6-7 dvobroj časopisa "Sloboda za životinje"... Pozdravljamo vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruženja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesantnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo: Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštitimo, kako da damo svoj glas da se očuva? Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični sta...
Com Content 210 48
Priča o lovu... Jesenje jutro. Iz šutljive magle sunce je polako izvlačilo žuto-crvene boje lišća umornog od hladne, vlažne noći. Stisnuta između korijenja golemih hrastova i sivih debala bukava, uvukla se mala livada.Jesenje jutro. Iz šutljive magle sunce je polako izvlačilo žuto-crvene boje lišća umornog od hladne, vlažne noći. Stisnuta između korijenja golemih hrastova i sivih debala bukava, uvukla se mala livada. Skakutajući po grančicama šipkovog grma, dozivale su se živahne sjenice. Rubom čistine paslo je...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Priroda i zagrevanje

Detaljnije »