Lov i Ribolov
Argumenti za ukidanje lova
LOVCI NAM NISU POTREBNI !


1. Lovačka laž
Lovci čuvaju šume i polja od šteta divljači

POGREŠNO !

Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel.

"Često su lične i materijalne štete, što su ih lovci prouzrokovali, veće nego štete od divljih životinja u poljoprivredi.''
( Mathieu Roger, 1987. )

Kao što dokazuje standardno delo ''O besmislu lova'' zoologa Karla Konsinija sa Rimskog Univerziteta, štete od ugriza (glodanja) u najviše slučajeva su minimalne i najčešće pogađaju znatno manje od 2% biljnog, odnosno drvnog fonda. Osim toga se branjevine i sadnice mlade šume mogu zaštititi od ugriza (glodanja) npr. zaštitnim ogradama ili mrežama.

" Štete od brstenja'' u šumama i poljima, nastaju zato jer se danas više ne ostavlja hrana životinjama:- Pre je prilikom žetve na poljima padalo mnogo žita na tlo ili je ostajalo u tlu krompira. Tako je uvek bilo nečega i za životinje na poljima.
- Danas uz moderne mašine ne preostaje ništa - životinjama se oduzima svako zrno.
- Pre su životinje mogle pasti na livadama.
- Danas su i livade pretežno poorane ili pokošene - čak ni pricama ne ostaje skoro ništa.
- Pre su se polja i livade obrađivale prirodno.
- Danas su polja i livade zatrovane sredstvima za prskanje, veštačkim đubrivom kao i stajskim đubrivom.
Moderna je poljoprivreda divljim životinjama uzela izvore hrane. Lovac ''reguliše'' neravnotežu: Ako divlje životinje uđu u polja tražeći hranu, bivaju odstreljene. Životni prostor životinja u zadnjim decenijama se sve više sužavao - uzročnik je čovek. Oduzimanje životnog prostora je krađa! Moraju li se regulisati životinje kojima je oduzet životni prostor ili se mora regulisati krivac, čovek?



2. Lovačka laž
Lovci su zamena za izumrle ''grabljivce''

POGREŠNO !

Novija istraživanja pokazuju da takozvani grabljivci nisu odgovorni za regulaciju tj. brojčanu kontrolu životinja koje su njihov plen. Grabljivci love pre svega, stare, bolesne i slabe životinje, odnosno žderu lešine i tako doprinose zdravijoj populaciji divljači. Lovac koji puca na velikoj udaljenosti, samo u najređim slučajevima može da proceni da li je životinja bolesna ili stara. Međuti, pošto je lovcima pre svega stalo do raskošnih životinja, trofeja, lov praktikovan od ljudi naprotiv, po svim pravilima dovodi do pogrešne protivprirodne selekcije. Jedan lovac kaže: ''Lov takođe znači ne ubijati samo slabe i bolesne, već i ''prekobrojne'' potpuno zdrave životinje'' (ko bi još jeo ubogaljene i bolesne ?). ( Divljač i pas, 13/2001 )



3. Lovačka laž
Lov je u službi zaštite prirode

POGREŠNO !

Lov znači poremećaj prirodne ravnoteže eko-sistema. On može dovesti do smanjenja ili istrebljenja životinjskih vrsta. Lovci su korisnici prirode ali nisu zaštitnici. Oni u svakom slučaju neguju one vrste životinja koje su im zanimljive kao ulov. Uostalom u međuvremenu sami lovci opovrgavaju ovu tvrdnju:

''Lov u službi zaštite prirode'' ili ''Lovci kao istinski zaštitnici prirode'' i tako dalje - sve dobro i lepo. ''Međutim uprkos tome aktivisti društva za zaštitu prirode nas ne prihvataju. Zašto više ne stanemo iza smisla i svrhe naše lovačke prakse?... Lov upravo na prvom mestu nije nega već u pravom smislu reči plenidba, a mi zaista i hoćemo da plenimo. Nije pokvareno osećati radost kada pođe za rukom odstreliti neku divljač. Ne. Svakako da sme pričinjavati radost kada primerak divljači skonča bezbolno posle jednog čistog hica.''...
(Divljač i pas, 13/2001)

U Švajcarskom kantonu Ženeva 1975. god. stanovnici su se referendumom odlučili za opštu zabranu lova sisara i ptica. U sledećim godinama spektakularno se povećao broj vodenih ptica, koje prezimljuju na obalama Ženevskog jezera i Rone, to je bez sumnje posledica izostalih poremećaja uzrokovanih lovom. Pre referenduma zastupnici lova su tvrdili da poljskom zecu u Ženevskom kantonu, bez lova preti istrebljenje od grabežljivaca. Dogodilo se suprotno. U međuvremenu, Ženevski kanton se raduje zdravoj populaciji poljskih zečeva sposobnoj za razmnožavanje, najvećoj populaciji poljskih zečeva u Švajcarskoj. Bojazan poljoprivrednika da će im zabrana lova doneti veće štete na poljoprivrednim kulturama, nije se obistinila.

Brojne vrste na koje je još uvek dozvoljen lov (poljski zec, kuna zlatica, šumska šljuka, jarebica) nalaze se na saveznoj ili zemaljskoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Lov nije uvek jedini razlog ugroženosti, ali odstrel ugroženih vrsta svakako ne pridonosi njihovom održavanju.

Razvojem tehnologije oružja, štete od lova postale su ogromne: Od 17. veka su lov i uništavanje prirodnih životnih prostora od ljudi odgovorni za 57% istrebljenih vrsta ptica i za 62% istrebljenih vrsta sisara.



4. Lovačka laž
Bez lova divlje životinje će se namnožiti

POGREŠNO !

Ekološke studije na poljima, dokazale su da životinje raspolažu sa unutarnjim mehanizmom za regulaciju brojnosti vrste. Regulacija brojnog stanja životinja ne vrši se lovom, kao na pr. u prostranom italijanskom nacionalnom parku ili u Švajcarskom kantonu Ženeva, nisu se do sada mogla utvrditi prekomerna brojna stanja divljači. U skoro svim ostalim zemljama sveta, lov je zabranjen u zaštićenim područjima prirode, a da se do sada u njima nije poremetila prirodna ravnoteža.



5. Lovačka laž
Lovci ubijaju bezbolno

POGREŠNO !

Često su životinje samo ustreljene. Potraga traje, ukoliko do nje dođe, satima i danima. Do smrtnog hica, ustreljene se životinje satima i danima vuku kroz šumu sa raskomadanim telom, sa iznutricom koja visi, slomljenim kostima, bežeći od lovaca. Takođe su lovačkom sačmom bezbrojne životinje, naručito divlje ptice, istina pogođene, ali ne umiru odmah jer im nisu pogođeni vitalni organi. Često skončaju od svojih ozleda tek satima ili danima kasnije. Svaka četvrta patka živi sa ozledom od hica.

Kod sandučastih zamki koje navodno ''love bez ozleda'' u momentu kad se sanduk zatvara s jakim praskom, ulovljena životinja dospeva u paniku, kreće se žestoko i često se na taj način teško povređuje. Tako ''komad'' (lovački žargon) leži krvav, mučen strahovitim bolovima, neretko gladan i žedan satima, često i danima u malecnom sanduku i čeka okrutnu smrt.



6. Lovačka laž
Lovci štite stanovništvo od besnila

POGREŠNO !

U Evropi se ide u pravi istrebljivački pohod na lisice: sačmom, zamkama, puštanjem plina u brlog i otrovnim mamcima, i to tokom čitave godine. Ali svim tim merama nije bilo zaustavljeno širenje bolesti. Lov na lisice zbog ubrzane promene mesta preživelih životinja, dovodi čak do širenja besnila. Švajcarski kanton Valis je pomoću akcija od 1981. godine bez besnila. Te su akcije koštale Valis 106.800 franaka godišnje, dok je susedni kanton Bern, po površini samo malo veći, potrošio 818.148 franaka za ubijanje lisica i za vakcinaciju životinja, ne sprečivši širenje besnila.



7. Lovačka laž
Lov je kulturno dobro

POGREŠNO !

Pod kulturom se podrazumeva ''zbir duhovnih i umetničkih izraza života... jednog naroda'' kao i ''fini način života, vaspitanje i obrazovanje'' (Isp. Duden, sv. 5, 1982). Spada li u to ubijanje životinja? Svakako da ne!
To što ljudi sebi prisvajaju pravo ubijati živa bića iz zadovoljstva, koja isto kao i oni doživljavaju i osećaju bol, s moralnog stanovišta je neprihvatljivo.



8. Lovačka laž
Čovek je oduvek lovio

POGREŠNO !

U ranom razvoju čovek je bio sakupljač. Tek kasnije je postao lovac. Uzorci habanja mnogih kutnjaka hominida i hominoida, bez sumnje pokazuju da su te preteče čoveka jele biljnu hranu (biljna vlakna, koštunjave plodove, orahe itd.). Tipični grabljivci (npr. vuk, lav) i svaštojedi (npr. krtica, jež) imaju drukčiju strukturu zuba i oblik kutnjaka od današnjeg čoveka.

U pregledu Stvaranja još se održava vegetarijanska faza čovečanstva, kada u knjizi Postanka 1,29, Bog kaže: ''Evo, dajem vam svo bilje jestivo, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna, što u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu!''. Ali kada je čovek počeo ratovati protiv svoje braće, počeo je i klati životinje. Kod ''primitivnih'' naroda, lov služi pribavljanju hrane. Kod ''razvijenih'' naroda, lov je u tradiciji feudalnih gospodara. Ali feudalna ekonomija je u međuvremenu, potpuno zastarela. U Evropi čovek više ne lovi da bi sebi osigurao hranu. Radi se jedino o zanimanju u slobodno vreme, o zabavi - uživanju u ubijanju.

U našem vremenu, lovac je jedini koji sme pucati na žive ciljeve sa sigurnog streljačkog tornja. Za razliku od vojnika, kojem najčešće nasuprot stoji ravnopravan protivnik sa istim šansama, lovac je kukavica. On puca samo kada se žrtva ne može braniti.
U ''krvi'' mnogih ljudi je ubijanje. Što manje ratova, to više lova! Rat je bratoubistvo a rat protiv životinja je ubistvo rođaka.

"Ko kolje vola, to je kao da ubije čoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa..."
Isaija 66,3 (prevod Daničić - Karadžić)

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 508 48
Apel Stručne grupe za evropsko pravo... Članovi Stručne za evropsko pravo su poslali Apel za odlaganje usvajanja Zakona o dobrobiti životinja, kao i organizovanje javne rasprave povodom njegovog donošenja. Međutim, danas je Nacrt tog zakona skinut sa sajta Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinarstvo, što znači da je stavljen u proceduru... Jedino je za sutra odložena sednica Vlade, a potom ova veoma loša verzija zakona ide u Skupštinu na usvajanje... Međutim, krajem ovog dana stigla je sledeća vest: Ministarstvo poljoprivrede,...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 176 48
Vrati mi moju bundu!... Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce...Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene kr...
Com Content 201 48
Eksperimenti nad životinjama... U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude.. sadistički skandalVivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove. Procene o broju životinja ...
Com Content 81 48
Institutu oduzeto 500 zmija... Protiv Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak” biće podneta prijava za pokretanje postupka za privredni prestup jer je bez dozvole skupljao zmije na teritoriji Srbije, saopštilo je juče Ministarstvo nauke i životne sredine. Protiv Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak” biće podneta prijava za pokretanje postupka za privredni prestup jer je bez dozvole skupljao zmije na teritoriji Srbije, saopštilo je juče Ministarstvo nauke i životne sredine. Nadležni na Torlaku, t...

Komentari   

-2 # BORKO 05-10-2007 11:34
KAD PROČITATE etiku lovaca (KOJU IMA SVAKA DRŽAVA) ONDA NAPRAVITE SITE I PLJUJTE PO NAMA. LOVAC
+1 # wolf 21-10-2007 04:05
Hahahaa, ovo je zaista biser, ETIKA Lovaca.
Jeste, to postoji u pisanoj formi(kodeks ponasanja ili slicno), jedini je problem sto se ne primenjuje i ne postuje u zemlji Srbiji i sto vecina lovaca nikad nije procitala taj tekst i ne zna ni da to postoji.
-1 # by Djuka 01-02-2008 23:33
NEMATE POJMA,LOV JE MNOGO VISE NEGO STO MISLITE.
+1 # Alex 02-07-2008 13:32
Lov radi ishrane, kada čovek nema drugih mogućnosti, razumem. U tom slučaju se ljudi ne razlikuju od životinja grabljivica.
Ali kako razumeti da neko satima čeka nemoćnu žednu životinju da dođe do pojila kako bi je ubio, samo da bi mogao time da se pohvali, ili eventualno da priredi gozbu. Ako mislite da je to u redu, što ne krenete da lovite životinje bez oružja. Bile bi sigurno, ili jače, ili brže. To što smo inferiorni u odnosu na njih, ne znači da treba da ih istrebimo.
-1 # Dipl. menadzer za lovni turizam 21-08-2008 20:19
Ne zove se ovaj sajt bez razloga sloboda za zivotinje... Ja sam strucnjak za lov, ali ne i lovac. Na zalost, ljudi nisu dovoljno informisani, pa misle da je lov samo ubijanje. Ko razume i ko je upoznat malo bolje zna da je to i gajenje i zastita divljaci. E sad... svako ima svoje misljenje.
P.S. Postoje mesta na kojima se divljac ne lovi...npr hraniliste i slicno. Zna se kako se koja divljac lovi, kada, kojom municijom itd.
+1 # Roni 24-01-2009 01:14
Molim sve lovce i one koji znaju o tome da edukuju nas budale i neznalice,i proshire nam vidike!!!POSEBN O SAM ZNATIZELJNA DA NAM PROSHIRITE POLJE SVESTI I POMERITE GRANICE POIMANJA STVARNOSTI NA TEMU MASOVNOG UBIJANJA KITOVA PILOTA NA KANARSKIM OSTRVIMA(clanak u rubrici o lovu i ubujanju)!!!H V A L A !

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Apel Stručne grupe za evropsko pravo

Detaljnije »