Lov i Ribolov

Jelena JOVANOVIĆ | 27. avgust 2011.

Članovi prirodnjačkog društva upozoravaju na ugroženost retke vrste orla. Tek šest parova grabljivica živi na Vršačkim planinama.

Drustvo Gea   Mladunce Orla Zmijara
Mladunče orla zmijara

VRŠAČKE planine stanište su čak 123 vrste ptica, od kojih su mnoge retke i pod zaštitom države. Među njima je i orao zmijar, retka vrsta grabljivica selica, koja traži očuvana suva staništa sa šumostepom, gde ima dovoljno otvorenog prostora za lov i gnežđenje.

U Vojvodini je registrovano samo šest parova ovih ptica - dva na Vršačkim planinama i četiri u Deliblatskoj peščari, dok ih južno od Save i Dunava ima veoma retko. Zato je njihovo prisustvo u prostranim šumama iznad Vršca od velikog značaja. Lokalno stanovništvo, međutim, zbog nedovoljne edukacije to ne prepoznaje.

- U Srbiji je orao zmijar zaštićena vrsta i njegovo uznemiravanje, uništavanje staništa i ubijanje kažnjava se - upozorava Dejan Maksimović, iz vršačkog Prirodnjačkog društva „Gea“.

Kazne, međutim, nisu sprečile dva odstrela orla zmijara u blizini Vršačkih planina u proteklih deset godina. Odrastao mužjak je ubijen 2001, a u oktobru 2009. krivolovci su ranili mladunca starog četiri meseca. Za njegov život su se borili stručnjaci sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, ali je on nedelju dana posle teške operacije i ugradnje metalne šipke u ranjeno krilo, ipak, uginuo.

- Da stvar bude tragičnija, orlovi zmijari se ne love kao trofeji, već ih usmrte lovci amateri, koji ne umeju da ih razlikuju od ostalih ptica - dodaje Maksimović.

Milivoj Vučanović, ornitolog-amater i rendžer na Vršačkim planinama, prvi je u Srbiji prstenovao orla zmijara, i to dvomesečno mladunče 1999. godine na Lisičjoj glavi. Od tada, svake godine se na Vršačkim planinama gnezde po dva para, s tim što su 2004. i 2006. godine viđena tri para.

- Ove godine populacija orla zmijara je bogatija za dva mladunca, jer su oba para uspela da odneguju po jednog. Oba su praćena, prstenovana i viđena ovih dana kako izleću iz gnezda. Dešava se da neke godine oba mladunca uginu, ili da preživi samo jedan, tako da je ova sezona bila vrlo uspešna - kaže Vučanović.
Upravo iz tog razloga članovi „Gee“ godinama pokušavaju da ovu i druge prirodne vrednosti Vršačkih planina približe svojim sugrađanima, putem izložbi fotografija, skupova i tribina.

- Bezakonje se lako sprovodi kada je daleko od javnosti, tako da je dobro obaveštena i zainteresovana javnost najbolji čuvar prirode - ističu naši sagovornici.

LOVE ZMIJE

ORAO zmijar je grabljivica srednje veličine, koja u divljini može da živi i više od 20 godina. U naše krajeve dolaze krajem marta i ostaju do početka oktobra, kada se sele u Afriku, na južni rub Sahare. Ženka polaže isključivo jedno jaje, leži na njemu oko 40 dana, dok se ne izleže pile. Potrebno je oko dva i po meseca mukotrpne brige roditelja dok mladunac ne izleti iz gnezda. Ova vrsta orlova su specijalizovani lovci, koji na jelovniku imaju isključivo zmije i guštere, po čemu su i dobili ime.

Drustvo Gea   Uralska Sova
Milivoj Vučanović sa uralskom sovom

Izvor: Večernje novosti

Komentar udruženja:
LOV BI TREBALO ZAKONOM ZABRANITI I UKINUTI, pošto je nebrojeno puta u praksi dokazano da je to izuzetno štetna "delatnost" po ravnotežu u prirodi!
Osim toga, u Srbiji postoji lovačka mafija, koja za sebe pribavlja ogromnu materijalnu korist na račun masakra životinja, pa i kritično  ugroženih vrsta. I "lovne" vrste su toliko istrebljene, da moraju da ih uvoze iz inostranstva (jeleni).
O tome šta rade lovci u Srbiji i o lovačkoj mafiji, možete naći brojne tekstove u ovoj rubrici ("Lov i ribolov").

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 464 48
Manje mesa, duži život... Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izveštaju.Naime, istraživači nemačkog Centra za istraživanja raka (DKFZ) su u razmaku od dve decenije posmatrali 2.000 osoba koje uopšte nisu jele ili su jele manje nego prosečne količine mesa...  28. jul 2008. | 11:20 | Izvor: FoNetBerlin -- Osobe koje jedu minimalne količine mesa ili ga uopšte ne jedu mogu očekivati duži život od ostalih, navodi se u jednom izv...
Com Content 215 48
Ptičji grip i u Srbiji... Štampa se danas i široko i detaljno bavi pojavom ptičjeg gripa u Srbiji. Direktor Veterinarskog istituta u Kraljevu Milanko Šekler izjavio je da je na smrznutom labudu iz Bačkog Monoštora, kod Sombora, obavljeno šest analiza i da su sve pokazale prisustvo virusa H5.Izvor: B92  Štampa se danas i široko i detaljno bavi pojavom ptičjeg gripa u Srbiji.Direktor Veterinarskog istituta u Kraljevu Milanko Šekler izjavio je da je na smrznutom labudu iz Bačkog Monoštora, kod Sombora, obavljeno šest a...
Com Content 62 48
Inženjering ili posrnula nauka? Goluždravi pilići koje ne treba čerupati... Naučnici su uzgojili kontroverzne piliće bez perja, za koje kažu da brže rastu. Ptice, proizvedene na Poljoprivrednom fakultetu Jevrejskog Univerziteta u Rahevotu, u Izraelu, neće morati da se čerupaju, i na taj način će pogoni za preradu živine moći da uštede struju. Naučnici su uzgojili kontroverzne piliće bez perja, za koje kažu da brže rastu. Ptice, proizvedene na Poljoprivrednom fakultetu Jevrejskog Univerziteta u Rahevotu, u Izraelu, neće morati da se čerupaju, i na taj način će pogoni za ...
Com Content 1515 48
Novo u Srbiji: Standardizovana V-oznaka za vegetarijanske i veganske proizvode!... Evropska vegetarijanska unija, pokrenula je standardizovanu evropsku V-oznaku sa ciljem lakšeg prepoznavanja vegetarijanskih proizvoda i usluga. Ovu oznaku u Srbiji zastupa udruženje “Sloboda za životinje”. Prednosti: - V-oznaka na proizvodima i restoranima pruža potpunu sigurnost kupcima i korisnicima usluga kada kupuju vegetarijanske i veganske proizvode, i pruža sigurnost pri kupovini gotovih proizvoda. - Bezmesni proizvodi su jasno označeni, kao i njihovi proizvođači. ...
Com Content 1589 48
Ekološka moda bez eksploatacije dece i odraslih... Javna je tajna da velike kompanije koriste jeftinu radnu snagu u zemljama trećeg sveta, i da za rad „na crno“ upošljavaju i decu. Takva praksa naročito je prisutna u tekstilnoj idustriji, ali poslednjih godina sve je više kreatora koji se okreću tzv. ekološkoj i fer modi, odbijajući da učestvuju u lancu zloputrebe maloletnika za rad. Među njima je i četvoro mladih bečkih kreatora, okupljenih oko brenda „Boginja sreće“ (Göttin des Glücks – GDG), prve modne marke u Au...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Manje mesa, duži život

Detaljnije »