Lov i Ribolov

 

Blue Whale Eye
Oko plavog kita, najveće životinje na planeti: kitovi i delfini nas smatraju inteligentnim bićima i vole da kontaktiraju sa nama - a da li mi svojim delima dokazujemo svoju inteligenciju?


Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC je održan u Maroku, a očekivala se nekakva vrsta kompromisa između nacija koje su za i protiv lova na kitove.

Humpback Whale S
Grbavi kitovi su poznati po svojim pesmama, koje su uvek nove i jedinstvene

Niki Entrup iz Društva za zaštitu delfina (WDCS) i kitova govorio je za Dojče vele o stavovima Japana i Ausralije i o nedostatku entuzijazma u Evropskoj uniji da se preduzmu konkretne akcije u suzbijanju lova na kitove.
 
Dojče vele: Možete li da objasniti o čemu će biti reči na predstojećoj konferenciji u Maroku? (Napomena: ovaj intervju je održan pre sastanka IWC.)
Niki Entrup: IWC je još 1982. odlučila da komercijalni lov na kitove treba da bude zabranjen i ta odluka je stupila na snagu četiri godine kasnije. Mnoge nacije su prestale da love kitove i danas, 24 godine kasnije, stotine hiljada kitova su spašene. Ipak, međunarodna zajednica sada opet razmatra mogućnost da se zabrana lova ukine, što je poprilično bizarna situacija.

DW: Čak i zemlje koje su za zabranu lova misle da treba naći kompromis. Jer, ako se uvedu kvote za Japan, Norvešku i Island – koliko kitova najviše smeju da ulove – ipak će biti spašen jedan broj kitova.
NE: Hajde da malo uđemo u detalje. Samo tri zemlje, dakle, love kitove: Norveška nikada nije prihvatila zabranu, Island je najpre prihvatao, ali je onda počeo da lovi, dok Japan lovi u, navodno, naučne svrhe. Ove zemlje love prema kvotama koje same sebi odrede – međunarodna zajednica to ne kontroliše. Bile su osuđivane mnogo puta, ali to nije dalo rezultata. Zato mislim da nije dobro dati im legitimitet da love i dalje.

Beluga WhaleDW: Neki ipak kažu: „Pa moratorijum ionako ne sprečava ove tri zemlje da love. Koja mi je onda svrha?“
NE: Pre nego što se moratorijum pojavio imali smo takozvane Olimpijske igre u lovu na kitove. Pedesetih i Šezdesetih godina su desetine hiljada kitova ubijane svake godine. Lov se smanjivao – jer više nije bilo kitova! Sada imamo situaciju da tri zemlje ubiju oko 1.500 kitova godišnje. A mi smatramo da nijedan kit ne sme da bude ubijen. Zato je loše nagrađivati Japan, Island i Norvešku kompromisom. Umesto toga, međunarodna zajednica treba da se zapita kako da ih spreči da uopšte love.
 


Beluga kit - veoma ugrožena vrsta - u igri pravi mehuriće vazduha u vodi.

DW: Zar ne mogu Japan, Island i Norveška jednostavno da istupe iz IWC i da love koliko hoće?
NE: Oni time „prete“ već godinama. Ipak, istovremeno Japan troši dosta novca da uvede druge zemlje u IWC. I Japan i Norveška su podržali prijem mnogih zemalja kako bi ove podržavale njihovu poziciju. Na kraju krajeva, ako bi ove zemlje istupile iz organizacije i lovile kitove – to bi moglo da povuče i zakonske kazne.

DW: Hajde da se malo pozabavimo baš tim kaznama… Australija je tužila Japan Međunarodnom sudu pravde zbog kitolova. Da li je to jedinstven slučaj?
NE: Ono što je jedinstveno je da je Australijska vlada prešla sa reči na dela – i zbog toga im treba čestitati. To nam nedostaje u Evropskoj uniji. Ovde se zemlje drže birokratskih pregovora i nemaju jasan stav. Za dve godine nisu preduzeli ništa da spreče lov na kitove. Dve članice, Danska i Švedska, zalažu se za ono što nazivaju „održivim lovom“.
 
Intervju: Natan Vitkop
Odg. urednik: Nemanja Rujević - Izvor vesti: Deutsche Welle


Killer Whales
Oni nas uvek radosno dočekuju - a mi njih?!?

 ***********************************************************************

Uprkos korupciji i žestokim pritiscima i propagandi iz tri zemlje koje još uvek nelegalno love kitove - Norveške, Islanda i Japana, a posebno ove treće - na sednici IWC (Međunarodne komisije za kitove/kitolov), predlog da se ponovo ozakoni lov na kitove nije prošao!

Poslednje tri godine vodila se intenzivna kampanja i pokušaji da se nađe modus i odgovarajuća terminologija pod kojim bi se podveo komercijalni kitolov od strane Japana, ali i Norveške i Islanda - umesto da se konačno sprovede trajna zabrana lova na kitove.

Od 1986. godine, ove tri zemlje poubijale su oko 35.000 kitova uprkos zabrani kitolova.

PROČITAJTE tekst o dokazima korumpiranja različitih zemalja od strane Japana, kako bi kupili glasove u Međunarodnoj komisiji za kitolov.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 231 48
Svinje su prijatelji... Svinje su osećajne, inteligentne životinje, koje prave jake socijalne veze sa ostalim svinjama. Pametnije su od pasa i trogodišnje dece! Da to je tačno, pametnije su od vaše mlađe braće i sestara- to je istina! One su osećajne, druželjubive životinje koje, čak vole da igraju video igrice. Nažalost svinje u današnjim modernim farmama nemaju nikakvu udobnost.   Svinje su osećajne, inteligentne životinje, koje prave jake socijalne veze sa ostalim svinjama. Pametnije su od pasa i trogodišnj...
Com Content 1567 48
Kuću ne napušta samo pas Beli... Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali retki su primeri da ih odanost gazdi ne napušta ni posle njegove smrti. Takav jedan primer zabeležili smo u zaseoku Prostruga podrajačkog sela Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca. Pas Beli već godinu dana od smrti Borislava Radenkovića ne odvaja se ok kuće u kojoj više niko ne živi.   Beli pred praznom kućom   7. 05. 2010. 12:05h | Z. Marjanović Odavno je poznato da je pas čoveku najvernija životinja, ali ret...
Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 1467 48
Najezda bubamara!... Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo. Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta. Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara 26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92 Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Paza...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Svinje su prijatelji

Detaljnije »