Lov i Ribolov

 

Blue Whale Eye
Oko plavog kita, najveće životinje na planeti: kitovi i delfini nas smatraju inteligentnim bićima i vole da kontaktiraju sa nama - a da li mi svojim delima dokazujemo svoju inteligenciju?


Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC je održan u Maroku, a očekivala se nekakva vrsta kompromisa između nacija koje su za i protiv lova na kitove.

Humpback Whale S
Grbavi kitovi su poznati po svojim pesmama, koje su uvek nove i jedinstvene

Niki Entrup iz Društva za zaštitu delfina (WDCS) i kitova govorio je za Dojče vele o stavovima Japana i Ausralije i o nedostatku entuzijazma u Evropskoj uniji da se preduzmu konkretne akcije u suzbijanju lova na kitove.
 
Dojče vele: Možete li da objasniti o čemu će biti reči na predstojećoj konferenciji u Maroku? (Napomena: ovaj intervju je održan pre sastanka IWC.)
Niki Entrup: IWC je još 1982. odlučila da komercijalni lov na kitove treba da bude zabranjen i ta odluka je stupila na snagu četiri godine kasnije. Mnoge nacije su prestale da love kitove i danas, 24 godine kasnije, stotine hiljada kitova su spašene. Ipak, međunarodna zajednica sada opet razmatra mogućnost da se zabrana lova ukine, što je poprilično bizarna situacija.

DW: Čak i zemlje koje su za zabranu lova misle da treba naći kompromis. Jer, ako se uvedu kvote za Japan, Norvešku i Island – koliko kitova najviše smeju da ulove – ipak će biti spašen jedan broj kitova.
NE: Hajde da malo uđemo u detalje. Samo tri zemlje, dakle, love kitove: Norveška nikada nije prihvatila zabranu, Island je najpre prihvatao, ali je onda počeo da lovi, dok Japan lovi u, navodno, naučne svrhe. Ove zemlje love prema kvotama koje same sebi odrede – međunarodna zajednica to ne kontroliše. Bile su osuđivane mnogo puta, ali to nije dalo rezultata. Zato mislim da nije dobro dati im legitimitet da love i dalje.

Beluga WhaleDW: Neki ipak kažu: „Pa moratorijum ionako ne sprečava ove tri zemlje da love. Koja mi je onda svrha?“
NE: Pre nego što se moratorijum pojavio imali smo takozvane Olimpijske igre u lovu na kitove. Pedesetih i Šezdesetih godina su desetine hiljada kitova ubijane svake godine. Lov se smanjivao – jer više nije bilo kitova! Sada imamo situaciju da tri zemlje ubiju oko 1.500 kitova godišnje. A mi smatramo da nijedan kit ne sme da bude ubijen. Zato je loše nagrađivati Japan, Island i Norvešku kompromisom. Umesto toga, međunarodna zajednica treba da se zapita kako da ih spreči da uopšte love.
 


Beluga kit - veoma ugrožena vrsta - u igri pravi mehuriće vazduha u vodi.

DW: Zar ne mogu Japan, Island i Norveška jednostavno da istupe iz IWC i da love koliko hoće?
NE: Oni time „prete“ već godinama. Ipak, istovremeno Japan troši dosta novca da uvede druge zemlje u IWC. I Japan i Norveška su podržali prijem mnogih zemalja kako bi ove podržavale njihovu poziciju. Na kraju krajeva, ako bi ove zemlje istupile iz organizacije i lovile kitove – to bi moglo da povuče i zakonske kazne.

DW: Hajde da se malo pozabavimo baš tim kaznama… Australija je tužila Japan Međunarodnom sudu pravde zbog kitolova. Da li je to jedinstven slučaj?
NE: Ono što je jedinstveno je da je Australijska vlada prešla sa reči na dela – i zbog toga im treba čestitati. To nam nedostaje u Evropskoj uniji. Ovde se zemlje drže birokratskih pregovora i nemaju jasan stav. Za dve godine nisu preduzeli ništa da spreče lov na kitove. Dve članice, Danska i Švedska, zalažu se za ono što nazivaju „održivim lovom“.
 
Intervju: Natan Vitkop
Odg. urednik: Nemanja Rujević - Izvor vesti: Deutsche Welle


Killer Whales
Oni nas uvek radosno dočekuju - a mi njih?!?

 ***********************************************************************

Uprkos korupciji i žestokim pritiscima i propagandi iz tri zemlje koje još uvek nelegalno love kitove - Norveške, Islanda i Japana, a posebno ove treće - na sednici IWC (Međunarodne komisije za kitove/kitolov), predlog da se ponovo ozakoni lov na kitove nije prošao!

Poslednje tri godine vodila se intenzivna kampanja i pokušaji da se nađe modus i odgovarajuća terminologija pod kojim bi se podveo komercijalni kitolov od strane Japana, ali i Norveške i Islanda - umesto da se konačno sprovede trajna zabrana lova na kitove.

Od 1986. godine, ove tri zemlje poubijale su oko 35.000 kitova uprkos zabrani kitolova.

PROČITAJTE tekst o dokazima korumpiranja različitih zemalja od strane Japana, kako bi kupili glasove u Međunarodnoj komisiji za kitolov.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1573 48
Potrebna pomoć austrijskim aktivistima!... U Austriji se masovno krše prava građana na aktivnosti u nevladinim organizacijama, i potrebna im je podrška! Austrijski aktivisti su optuženi za dela koja nisu počinili, samo zbog toga što su na mirne i legalne načine izražavali svoje stavove. Međutim, aktivisti su suočeni sa zatvorom do 5 godina i moraće da plate svako po 35,000 € za branioce, što im neće biti nadoknađeno čak i ako se suđenje završi oslobađajućom presudom. Ovo je atak na slobodu udruživanja i javno izražavanje stavova p...
Com Content 462 48
Otrovani beloglavi supovi... Dva beloglava supa, koja su krajem juna pronađena u kanjonu Trešnjice, otrovani su kreozanom, kažu staratelji rezervata Trešnjice. Najverovatnije su meštani koristili kreozan za trovanje pasa lutalica koji sve češće uznemiravaju njihova stada ovaca.Dva beloglava supa, koja su krajem juna pronađena u kanjonu Trešnjice, otrovani su kreozanom, kažu staratelji rezervata Trešnjice.Starateljstvo nad specijalnim rezervatom prirode klisure reke Trešnjice kod Ljubovije obavlja Centar za prirodne resurse ...
Com Content 1658 48
Još jedan pokušaj ubistva keruše Mile... Dva psa porodice Čarnić iz Jajinaca, koja je u januaru usvojila osakaćenu kerušu Milu, uginula su u teškim mukama nakon što ih je nepoznata osoba otrovala jakim pesticidom kreozanom. Treći pas je nestao, a keruša Mila preživela je samo zahvaljujući tome što zbog proteza na nogama ne može da trči po dvorištu u koje je otrov bačen. Surovi napadač pre tri dana rasuo je kreozan širom dvorišta i ulice gde živi porodica Čarnić. Istog dana usledio je jeziv prizor. Beživotno telo jednog od ukupno četvo...
Com Content 361 48
Stav Uprave za veterinu po pitanju ubijanja pasa... Kao što smo više puta ponovili, stav Uprave za veterinu je da se ne sme vršiti ubijanje napuštenih pasa, već isključivo njihovo zbrinjavanje na humani način, smeštaj u prihvatilište, klinički pregled, trijaža, obeležavanje i vakcinacija od strane veterinarske službe i trajno udomljavanje. Uprava za veterinu smatra da je ovo jedini pravi i svrsishodan način rešavanja ovog problema.Poštovana gospođo Milovanović, povodom vaše molbe da Uprava za veterinu obezbedi primenu Zakona o veterinarstvu u sl...
Com Content 1686 48
U Beogradu otvorena hitna pomoć za životinje ... Beogradski psi i mačke od danas mogu da se leče po evropskim standardima. Specijalna Hitna pomoć koja će zbrinjavati povređene vlasničke i napuštene pse i mačke, počela je da patrolira beogradskim ulicama. Svako ko ugleda povređenu životinju, o tome može da obavesti ovu službu na telefon 062/80-90-333 od osam do 16 sati.Služba raspolaže jednim vozilom hitne pomoći i ambulantom sa salom za hitne intervencije i postoperativnim blokom. Lečenje napuštenih pasa i mačaka finansiraće se iz budžeta „Vet...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Potrebna pomoć austrijskim aktivistima!

Detaljnije »