Lov i Ribolov

 

Blue Whale Eye
Oko plavog kita, najveće životinje na planeti: kitovi i delfini nas smatraju inteligentnim bićima i vole da kontaktiraju sa nama - a da li mi svojim delima dokazujemo svoju inteligenciju?


Međunarodna komisija za lov na kitove (IWC) je telo koje reguliše ovu tematiku. Ta komisija se izborila za moratorijum na komercijalni lov još 1986, ali zemlje poput Japana, Norveške i Islanda love kitove pod raznim izgovorima, koristeći praznine u propisima. Veliki godišnji sastanak IWC je održan u Maroku, a očekivala se nekakva vrsta kompromisa između nacija koje su za i protiv lova na kitove.

Humpback Whale S
Grbavi kitovi su poznati po svojim pesmama, koje su uvek nove i jedinstvene

Niki Entrup iz Društva za zaštitu delfina (WDCS) i kitova govorio je za Dojče vele o stavovima Japana i Ausralije i o nedostatku entuzijazma u Evropskoj uniji da se preduzmu konkretne akcije u suzbijanju lova na kitove.
 
Dojče vele: Možete li da objasniti o čemu će biti reči na predstojećoj konferenciji u Maroku? (Napomena: ovaj intervju je održan pre sastanka IWC.)
Niki Entrup: IWC je još 1982. odlučila da komercijalni lov na kitove treba da bude zabranjen i ta odluka je stupila na snagu četiri godine kasnije. Mnoge nacije su prestale da love kitove i danas, 24 godine kasnije, stotine hiljada kitova su spašene. Ipak, međunarodna zajednica sada opet razmatra mogućnost da se zabrana lova ukine, što je poprilično bizarna situacija.

DW: Čak i zemlje koje su za zabranu lova misle da treba naći kompromis. Jer, ako se uvedu kvote za Japan, Norvešku i Island – koliko kitova najviše smeju da ulove – ipak će biti spašen jedan broj kitova.
NE: Hajde da malo uđemo u detalje. Samo tri zemlje, dakle, love kitove: Norveška nikada nije prihvatila zabranu, Island je najpre prihvatao, ali je onda počeo da lovi, dok Japan lovi u, navodno, naučne svrhe. Ove zemlje love prema kvotama koje same sebi odrede – međunarodna zajednica to ne kontroliše. Bile su osuđivane mnogo puta, ali to nije dalo rezultata. Zato mislim da nije dobro dati im legitimitet da love i dalje.

Beluga WhaleDW: Neki ipak kažu: „Pa moratorijum ionako ne sprečava ove tri zemlje da love. Koja mi je onda svrha?“
NE: Pre nego što se moratorijum pojavio imali smo takozvane Olimpijske igre u lovu na kitove. Pedesetih i Šezdesetih godina su desetine hiljada kitova ubijane svake godine. Lov se smanjivao – jer više nije bilo kitova! Sada imamo situaciju da tri zemlje ubiju oko 1.500 kitova godišnje. A mi smatramo da nijedan kit ne sme da bude ubijen. Zato je loše nagrađivati Japan, Island i Norvešku kompromisom. Umesto toga, međunarodna zajednica treba da se zapita kako da ih spreči da uopšte love.
 


Beluga kit - veoma ugrožena vrsta - u igri pravi mehuriće vazduha u vodi.

DW: Zar ne mogu Japan, Island i Norveška jednostavno da istupe iz IWC i da love koliko hoće?
NE: Oni time „prete“ već godinama. Ipak, istovremeno Japan troši dosta novca da uvede druge zemlje u IWC. I Japan i Norveška su podržali prijem mnogih zemalja kako bi ove podržavale njihovu poziciju. Na kraju krajeva, ako bi ove zemlje istupile iz organizacije i lovile kitove – to bi moglo da povuče i zakonske kazne.

DW: Hajde da se malo pozabavimo baš tim kaznama… Australija je tužila Japan Međunarodnom sudu pravde zbog kitolova. Da li je to jedinstven slučaj?
NE: Ono što je jedinstveno je da je Australijska vlada prešla sa reči na dela – i zbog toga im treba čestitati. To nam nedostaje u Evropskoj uniji. Ovde se zemlje drže birokratskih pregovora i nemaju jasan stav. Za dve godine nisu preduzeli ništa da spreče lov na kitove. Dve članice, Danska i Švedska, zalažu se za ono što nazivaju „održivim lovom“.
 
Intervju: Natan Vitkop
Odg. urednik: Nemanja Rujević - Izvor vesti: Deutsche Welle


Killer Whales
Oni nas uvek radosno dočekuju - a mi njih?!?

 ***********************************************************************

Uprkos korupciji i žestokim pritiscima i propagandi iz tri zemlje koje još uvek nelegalno love kitove - Norveške, Islanda i Japana, a posebno ove treće - na sednici IWC (Međunarodne komisije za kitove/kitolov), predlog da se ponovo ozakoni lov na kitove nije prošao!

Poslednje tri godine vodila se intenzivna kampanja i pokušaji da se nađe modus i odgovarajuća terminologija pod kojim bi se podveo komercijalni kitolov od strane Japana, ali i Norveške i Islanda - umesto da se konačno sprovede trajna zabrana lova na kitove.

Od 1986. godine, ove tri zemlje poubijale su oko 35.000 kitova uprkos zabrani kitolova.

PROČITAJTE tekst o dokazima korumpiranja različitih zemalja od strane Japana, kako bi kupili glasove u Međunarodnoj komisiji za kitolov.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 180 48
Magnetni polovi Zemlje-Sever i jug menjaju mesta... Kolaps magnetnog polja Zemlje, koji štiti planetu i navodi mnoga živa bića tokom njihovih migracija, izgleda da je ozbiljno započeo pre oko 150 godina. Jačina polja već je oslabila od 10 do 15 odsto, a propadanje se u poslednje vreme ubrzalo, što je povećalo debatu među naučnicima o tome da li nam predstoji obrtanje magnetnih polova Zemlje.Kolaps magnetnog polja Zemlje, koji štiti planetu i navodi mnoga živa bića tokom njihovih migracija, izgleda da je ozbiljno započeo pre oko 150 godina. Jačina...
Com Content 577 48
I ptice ubijaju, zar ne?... Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo."Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 215 48
Ptičji grip i u Srbiji... Štampa se danas i široko i detaljno bavi pojavom ptičjeg gripa u Srbiji. Direktor Veterinarskog istituta u Kraljevu Milanko Šekler izjavio je da je na smrznutom labudu iz Bačkog Monoštora, kod Sombora, obavljeno šest analiza i da su sve pokazale prisustvo virusa H5.Izvor: B92  Štampa se danas i široko i detaljno bavi pojavom ptičjeg gripa u Srbiji.Direktor Veterinarskog istituta u Kraljevu Milanko Šekler izjavio je da je na smrznutom labudu iz Bačkog Monoštora, kod Sombora, obavljeno šest a...
Com Content 570 48
Pas sam sebi kupuje hranu... Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje novac već i da ga koristi kako bi sam sebi kupovao hranu, piše ruska “Komsomolskaja pravda". Slučaj je zabeležen u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, a ruski list je objavio i sliku psa. Životinja je postala stalna mušterija jedne bakalnice u koju je mesecima dolazila po koru hleba koju bi mu radnici povremeno bacili.14. mart 2009. | 03:43 | Izvor: Tanjug Moskva -- Jedan pas lutalica naučio je ne samo da prepoznaje nov...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Magnetni polovi Zemlje-Sever i jug menjaju mesta

Detaljnije »