Saveljić je objasnio da je polovina avgusta vreme kada patke mitare perje i ne mogu da lete, kao i da mnoge vrste vodenih ptica već od januara počinju sa "ljubavnim igrama". "Neke su do polovine marta već na jajima. Ubiju li jednog roditelja, taj par ne produžava vrstu te godine. Ako se uzme u obzir da patke ili baljoške snose i po 15 jaja, dužina lovne sezone u Crnoj Gori negativno se odražava na opstanak priča u ekološkoj državi", rekao je on. Saveljić je podsetio da rezultati zimskog prebrojavanja ptica nedvosmisleno ukazuju na ranije loše gazdovanje pticama NP Skadarsko jezero. "Od 1999. godine, kada je izbrojano nešto više od 250 hiljada ptica njihov broj je u januaru ove sveden na 35 hiljada". On je ocenio da je to bio dovoljan argument novoj upravi NP Skadarsko jezero i Ministarstvu zaštite životne sredine da "konačno prestanu da razmišljaju o eventualnom novom početku lova u tom nacionalnom parku". On je rekao da nijedna članica Evropske unije nije sebe proglasila ekološkom državom, a ipak je u njihovim nacionalnim parkovima zabranjen lov. Saveljić je objasnio da se Crna Gora nalazi na jednom od migratornih pravaca ptica i zato ne čudi da je Skadarsko jezero jedno od najvećih evropskih zimovališta ptica i da sa pravom slovi za "evropski ptičji aerodrom".
"Lov i njegova posledica - uznemiravanje, poseban je i najdrastičnije izražen problem. Lov je, i pored postojanja lokalnih lovačkih društava nekontrolisan, u manjoj ili većoj meri lovna područja su nezaštićena, rezervati za reprodukciju i strogo čuvanje u nekim lovištima najatraktivnije su lovne zone"", tvrdi on. Saveljić je naveo da su nekontrolisani razvoj turizma, hodanje van predviđenih staza, vožnja čunovima po jezeru, ulaz u rezervate, samo neki od negativnih uticaja na ptice. "Seča šuma, u velikoj meri nekontrolisana, poseban je problem severa i centralnog dela Crne Gore. Gotovo da ne postoji planina ili neki veći šumski atar, a da nije došlo do seče šume. Ona se dešava i u srcu NP Durmitor", rekao je on. Saveljić je kazao da su ilegalnom gradnjom, čime se trajno devastiraju staništa, najviše ugrožene ptice priobalja. "Samo je uz Bojanu izbrojano oko 300 ilegalnih građevina. Ako se uzme obzir i zagađenje koje prave nova naselja, kao i uznemiravanje, realna je opasnost od gubitka nekih vrsta", objasnio je on. Saveljić je dodao da se zaravnjivanje dina na Velikoj plaži, kao i eksploatacija peska posebno negativno odražava na pojedine vrste prica, ali i da je efektnom zaštitom na ulcinjskoj solani samo za jednu godinu broj ptica znatno povećan. (preuzeto sa Mine)
