Eksperimenti

Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.


Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razumljivo; mi svi želimo da vidimo pozitivne korake na tom polju. No pitanje je koliko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, da zaštite naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje zaista nužno zlo?
 
NAVS organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje indukuje da testovi nisu doprineli razvoju nauke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Naprotiv, smatraju da je ova zastarela metoda koja nikad nije dala dovoljno dobre rezultate, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njom previše dugo zabavljali umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i naprednije metode.

Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na nadaju!) da će neko znanje dobijeno testiranjima eventualno moći poslužiti za dobijanje znanja koja su nama toliko potrebna. No najvažnija činjenica koja se uvek prećutkivala i zanemarivala jest različitost među vrstama.

Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sredstva i terapije. Dele nas strukturne i fiziološke različitosti. Čak i ako sumnjamo da reakcija tela pacova na jedan određeni hemijski proizvod može biti ista kao kod ljudi, nije sigurno da taj proizvod možemo da ponudimo i našoj deci.

Poznat je slučaj penicilina. Taj se antibiotik koristi masovno u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, sam je priznao da je srećna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje i daljnja istraživanja bi se obustavila.
Aspirin koji se, između ostalog, uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene poremećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na pacove, ali se kod žena postiže upravo suprotan učinak. Ovaj lek danas se uspešno koristi u borbi protiv raka dojke, ali kod pacova izaziva kancerogena oboljenja.

Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uključuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo vaznih lekova za teške bolesti nije testiran na životinjama jer je delovanje supstanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima.

Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti ljudi i produžavanju čovjekovog života doprinela je čista voda, sanitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se spriječiti infekcija, zdravije prehrambene navike i životni stilovi.
Korištenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinin za borbu protiv malarije, i razvoj anestetika samo su par primera otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudskim pacijentima. Moderni lekovi kao što su dramamin, kortizon i sredstva za umirenje otkriveni su na isti način.

Hirurški zahvati razvijeni bez korištenja životinja su odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenaca, katarakta, tumori jajnika, zahvati na srcu i mnogi drugi.
Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive i njihovog načina života i okoline - pokazali su veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti, između ostalog.
Nasuprot tome, korištenje životinja u laboratorijskim istraživanjima dovelo je do zastoja pa čak i katastrofa.


Posle projekta u kom je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tretmanu dece obolele od leukemije, no deca su umirala brže nego ona bez tretmana.

Opren, koji se koristio protiv artritisa, prošao je testove na životinjama i proglašen pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 slučajeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) zabranjen je.

Nama su potrebne naprednije metode, sofisticiranije, relevantnije našim ljudskim problemima. Postoje mnogi načini da se eliminišu testova na životinjama, načini koji nam pouzdanije osiguravaju potrebna medicinska sredstva. Danas imamo tehničku pomoć kao što je kompjutersko modeliranje, analiza brisova, epidemiološke studije i kliničke studije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje unutar koje se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge.

Testiranja bazirana na životinjama pripadaju prošlosti, mračnom dobu nauke i danas je podržano od manjine inertnih naučnika. Ukoliko ste zainteresirani za još ovakvih podataka, posetite :

www.navs.org.uk

(objavljeno u Virunga News 21.02.2001. prevela Margareta Isaksson)

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1731 48
U Beogradu obeležen Svetski dan protiv krzna FurFreefriday 2012... U podne 23. novembra održan je protest protiv krzna na Trgu Republike uz performans i protestnu šetnju po Knez Mihailovoj ulici. Protest je organizovalo udruženje "Sloboda za životinje" zajedno sa udruženjima „Feniks“ i „Ljudi za životinje.“ Aktivisti su pred oko okupljenih 70 gradjana govorili preko megafona potresne činjenice o patnji životinja na farmama krzna zbog mode i glamura. Protest Fur Free Friday u Beogradu podržali su mnogi prijatelji životinja iz sveta kulture i nauke: glumica Dan...
Com Content 552 48
Lagerfeld: I životinje bi ubijale nas... Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu u lice" borcima protiv nošenja krzna, nazivajući ih detinjastim jer "živimo u svetu u kojem je meso na stolu najnormalnija stvar". Ulje na vatru dolio je izjavom da bi "životinje ionako ubile nas, samo kad bi imale priliku". Lagerfeld je u intervjuu za britanski Radio 4 izjavio da on sam ne nosi krzno, ali da i pored toga "ne vidi moralni problem" u vezi sa proizvodima od krzna. Poznati modni dizajner, Karl Lagerfeld je bacio "rukavicu...
Com Content 413 48
Večna Treblinka - Predgovor od prevodioca... Sve ono što radimo životinjama – radimo i ljudima, zbog jednostavne činjenice da psihološki profili onih koji zlostavljaju životinje isto čine i ljudima, jer je u korenu psihologije isti odnos prema svim živim bićima. Oni koji imaju saosećanja prema životinjama, obično i prema ljudima pokazuju veći stepen razumevanja i ljubavi. U „Večnoj Treblinki“ i ta činjenica potkrepljena je većim brojem primera iz prošlosti, posebno iz Drugog svetskog rata. Večna Treblinka - Predgovor s...
Com Content 202 48
Lovni ili ekološki turizam?... “U svojoj lovnoj istoriji lovište "Karađorđevo" je ostvarilo vrhunske trofejne rezultate kod muflona sa 242 poena - svetskog prvaka, jazavca sa 24 poena - svetskog prvaka, jelena lopatara sa 210 poena, američkog jelena sa 419 poena - jugoslovenskog prvaka, ritskog jelena sa 232 poena i vepra sa 137 poena. Ovi rezultati svrstali su lovište "Karađorđevo" u najbolja lovišta u našoj zemlji.“Nažalost u našoj zemlji je uporedo sa ratnim razaranjima i ekonomskim propadanjem došlo do omasovljenja lova i...
Com Content 20 48
Predlog Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine - Dr Aleksandru Popoviću... Poštovani g.Popoviću, na sajtu Vlade Republike Srbije pronašli smo nacrt Ustava republike Srbije. S obzirom na pojačanu aktivnost mnogih udruženja za zaštitu životinja zadnjih godina u Srbiji, kao i predloga i nacrta koji su do sada upućivani Vladi, očekivali smo da će se u ovom nacrtu Ustava najzad definisati zaštita životinja. Međutim, sa iznenađenjem smo utvrdili da ni jedan član u nacrtu Ustava ne predviđa zaštitu životinja.Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar  Poštovani g...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

U Beogradu obeležen Svetski dan protiv krzna FurFreefriday 2012

Detaljnije »