Eksperimenti
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645443033
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/mala sova usara 1sr.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645443033/mala sova usara 1sr.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645443033
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645428801
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/kuja bez jednog oka_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645428801/kuja bez jednog oka_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645428801
JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645476818
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/mala sova usara 1sr.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645476818/mala sova usara 1sr.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157603645476818

Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.


Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razumljivo; mi svi želimo da vidimo pozitivne korake na tom polju. No pitanje je koliko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, da zaštite naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje zaista nužno zlo?
 
NAVS organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje indukuje da testovi nisu doprineli razvoju nauke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Naprotiv, smatraju da je ova zastarela metoda koja nikad nije dala dovoljno dobre rezultate, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njom previše dugo zabavljali umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i naprednije metode.

Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na nadaju!) da će neko znanje dobijeno testiranjima eventualno moći poslužiti za dobijanje znanja koja su nama toliko potrebna. No najvažnija činjenica koja se uvek prećutkivala i zanemarivala jest različitost među vrstama.

Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sredstva i terapije. Dele nas strukturne i fiziološke različitosti. Čak i ako sumnjamo da reakcija tela pacova na jedan određeni hemijski proizvod može biti ista kao kod ljudi, nije sigurno da taj proizvod možemo da ponudimo i našoj deci.

Poznat je slučaj penicilina. Taj se antibiotik koristi masovno u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, sam je priznao da je srećna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje i daljnja istraživanja bi se obustavila.
Aspirin koji se, između ostalog, uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene poremećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na pacove, ali se kod žena postiže upravo suprotan učinak. Ovaj lek danas se uspešno koristi u borbi protiv raka dojke, ali kod pacova izaziva kancerogena oboljenja.

Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uključuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo vaznih lekova za teške bolesti nije testiran na životinjama jer je delovanje supstanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima.

Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti ljudi i produžavanju čovjekovog života doprinela je čista voda, sanitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se spriječiti infekcija, zdravije prehrambene navike i životni stilovi.
Korištenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinin za borbu protiv malarije, i razvoj anestetika samo su par primera otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudskim pacijentima. Moderni lekovi kao što su dramamin, kortizon i sredstva za umirenje otkriveni su na isti način.

Hirurški zahvati razvijeni bez korištenja životinja su odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenaca, katarakta, tumori jajnika, zahvati na srcu i mnogi drugi.
Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive i njihovog načina života i okoline - pokazali su veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti, između ostalog.
Nasuprot tome, korištenje životinja u laboratorijskim istraživanjima dovelo je do zastoja pa čak i katastrofa.


Posle projekta u kom je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tretmanu dece obolele od leukemije, no deca su umirala brže nego ona bez tretmana.

Opren, koji se koristio protiv artritisa, prošao je testove na životinjama i proglašen pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 slučajeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) zabranjen je.

Nama su potrebne naprednije metode, sofisticiranije, relevantnije našim ljudskim problemima. Postoje mnogi načini da se eliminišu testova na životinjama, načini koji nam pouzdanije osiguravaju potrebna medicinska sredstva. Danas imamo tehničku pomoć kao što je kompjutersko modeliranje, analiza brisova, epidemiološke studije i kliničke studije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje unutar koje se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge.

Testiranja bazirana na životinjama pripadaju prošlosti, mračnom dobu nauke i danas je podržano od manjine inertnih naučnika. Ukoliko ste zainteresirani za još ovakvih podataka, posetite :

www.navs.org.uk

(objavljeno u Virunga News 21.02.2001. prevela Margareta Isaksson)

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1746 48
Ne dirajte mladunce divljih životinja!... Kada nađete mladunče divlje životinje (lane, malog divljeg zeca, mladunce ptica), najvažnija stvar koju možete za njih da uradite je - da ih ne dirate!     Mladunče male sove ušare - sa sajta RTS-a Mada je nažalost sve ređa mogućnost da u Srbiji nađete mladunce divljih životinja (pošto su u velikoj meri poubijane od strane lovaca, poljoprivrednika, saobraćaja itd), ipak se može desiti da nađete lane, malog divljeg zeca ili ptiće ispale iz gnezda pre nego što su im izrasla krila d...
Com Content 1751 48
Krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja u Srbiji – zvanične pravosudne statistike... Kada su u pitanju kazne izrečene za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja, treba imati na umu da je od 2006. godine pa do izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine za osnovni oblik ubijanja i zlostavljanja životinja (član 269. stav 1.) mogla da se izrekne novčana kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za teži oblik (član 269. stav 2.) novčana kazna ili kaznazatvora do 3 godine, dok najteži oblik ovog krivičnog dela tada još uvek nije postojao.Nakon izmena i dopuna Krivičnog z...
Com Content 1518 48
Spasavanje konja Lalija... Obaveštavamo sve da je za sada okončana akcija prikupljanja pomoći za spasavanje konja Lalija sa Zobnatice, odakle je bilo predviđeno da bude poslat na klanicu. On ima 21 godinu i zaslužuje da ostatak života provede spokojan da neće završiti u kobasicama. Anamarija Krajinović i njen sin Stevan svima zahvaljuju na pomoći!   Pogledajte ovde fotografije konja Lalija.   Foto galerija: Spasimo konja Lalija>>  Konj Lali je spasen - hvala svima koji su pom...
Com Content 1569 48
Medvedicu Mirku prate satelitom... TARA - Posle medveda Miloja i mečke Milice i treći mrki medved sa Tare podvrgnut je neobičnoj danonoćnoj prismotri. Ekipa stručnjaka Instituta za zoologiju sa Biološkog fakulteta iz Beograda je i uhvaćenoj mečki Mirki ugradila specijalnu ogrlicu sa satelitskim odašiljačima, koji na svaki sat emituju signale i pokazuju tačnu lokaciju gde se životinje nalaze.   Ekipa instituta zoologije Biološkog fakulteta iz Beograda sa uspavanom mečkom R. BLANUŠA | 14. jun 2010. 20:21 TARA - Posl...
Com Content 1754 48
Intervju sa dr. Melanie Joy... Intervju: dr. Melanie Joy, autorka knjige Zašto volimo pse, jedemo svinje i nosimo krave: Uvod u karnizam. Karnizam je nevidljiva, ali i nasilna ideologija koja kao takva mora da koristi određene društvene odbrambene mehanizme kako bi navela humane ljude da učestvuju u nehumanim praksama. Oko ishrane mesom razvijena je tako vrlo opširna mitologija, a svi mitovi mogu da se svrstaju pod 3-N opravdanja – 'normalno', 'naturalno' i 'neophodno'. Iako je 'bezmesni ponedeljak' ili 'zeleni ponedeljak'...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ne dirajte mladunce divljih životinja!

Detaljnije »