Eksperimenti



Svaki dan se za eksperimente koristi više od milion životinja. Eksperimenti su tajni i obavljaju se u bezbrojnim privatnim i državnim laboratorijima. Informacije o njima saznajemo samo u stručnim časopisima - objavljuju se, međutim, samo one uspešne. Izraz vivisekcija (iz lat. secirati na živo) se zamenjuje nežnijim izrazima kao na primer istraživanje na modelu.

Zečevi, zamorci, pacovi i ostale manje životinje koriste se za ispitivanje sigurnosti proizvoda; oni se truju kozmetikom i preparatima za čišćenje... Najčešće reakcije su trzanje od bolova, povraćanje, paraliza i razne vrste krvarenja - iz nosa, očiju i usne šupljine. Angora zečevi koriste se za isprobavanje kiselina (Draize test): kiselina im se ulije u oči, od užasnog bola nastaju krici, a sledeći rezultat eksperimenta je krvarenje, razjedena rožnjača i slepilo. Kod testa kožne nadražljivosti, koncentrisana hemikalija se nanosi na obrijana leđa životinje i nekoliko dana se prate učinci. Uvek kada nakon korišćenja kozmetike budete osećali neugodan svrab, peckanje ili dobijete alergiju ili ekcem, znajte da je proizvod bio u ovom testu označen kao neškodljiv! S druge strane pak, puno lekovitih supstanci nije prošlo ovaj test. Mučenja se i dalje nastavljaju...

Životinje ne uživaju duvan, a moraju da udišu ogromne količine duvanskog dima kako bi mi dokazali štetnost ili lekovitost cigareta. One ne konzumiraju alkohol i zato već desetinama godina bezuspešno pokušavamo od pacova da napravimo alkoholičare. Nisu agresivne, zato ih izlažemo elektrošokovima dok se one međusobno ne počnu proždirati. Životinjama ne trebaju droge niti oružja, ne zanima ih let u svemir - ali, uprkos tome to su razlozi zbog kojih milioni životinja umiru.

U beskonačnim primerima, eksperimenti na životinjama izazivaju mnogo više bola životinjama nego što koriste potrošaču. To je zato što su, na primer, lekovi koji su testirani na životinjama i koji su označeni kao sigurni, prouzrokovali opasne popratne pojave kod ljudi ili čak u pojedinim slučajevima i smrt. Preparati koji sadrže štetne supstance i dalje se nalaze na policama u trgovinama, usprkos tome što su prouzrokovali trovanje i slepilo životinja.

Tako je sredstvo Contergan, koje je nakon mnogo godina testiranja na životinjama preporučeno trudnicama, izazvalo više od 10.000 pobačaja i urođenih telesnih mana. Oxychinolin, beskorisni lek protiv bezopasnog tropskog proliva, zabeležio je hiljade smrtnih slučajeva, a 30.000 ljudi je ostalo bez vida ili u invalidskim kolicima. Hormon dietylstilbestrol je godinama bio preporučivan kao sredstvo za smirenje trudnicama. Desetak godina kasnije otkrilo se da uzrokuje novi, nasledni oblik raka materice kod 95% potomaka ženskog pola. Nije postojala životinja u kojoj bi taj hormon izazvao slične simptome. Korišćenjem ljudskih ćelija uzgajenih u epruveti ne samo da ćemo postići rezultate korisne za čoveka, nego ćemo ujedno i shvatiti mehanizam delovanja supstance, i pronaći mogućnosti kako lečiti trovanje. Ako nam je stalo do ljudskog zdravlja moramo ovaj surovi i varvarski način što pre zameniti zaista stručnim metodama bez korišćenja životinja.

Na svetu postoji nekoliko stotina kompanija koje proizvode kozmetiku bez korišćenja životinja. Ovakav proizvođač mora preuzeti punu pravnu odgovornost za eventualne štete kod kupaca. Zato se temeljno upoznaju sa rizicima - što se radi samo kad se ne koriste životinje. Danska i Švedska nedavno su zabranile prodaju kozmetike koja sadrži sastojke testirane na životinjama. Sličan korak za celu Evropsku Uniju do sada nije prihvaćen zbog političkih razloga. Osim truda industrije da sačuva do sada uhodane metode, prepreka su i zastareli međunarodni ugovori.

"Ne mogu da se setim nijednog većeg medicinskog proboja proizašlog kao rezultat eksperimenata na životinjama. Pitam se koliko još miliona životinja mora biti žrtvovano pre nego napustimo beskorisnu i varvarsku praksu eksperimentisanja na životinjama."
Dr. Vernon Coleman, član Kraljevskog medicinskog društva

ŠTA VI MOŽETE UČINITI?

Svaki, na prvi pogled i beznačajan korak, pomaže životinjama da se reše bola i trpljenja, da se zaustave uzaludni eksperimenti na životinjama.

Kupujte samo proizvode označene s "Nije testirano na životinjama"
Prosledite ove informacije Vašoj okolini KORISNI LINKOVI:
www.shacamerica.net
www.meangreenies.com
www.ceece.org.uk/bprc6.html
www.peta.org/mall/cc.html

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 1464 48
Intervju sa Paulom McCartneyjem... Sir Paul McCartney: 'Eksperimenti na životinjama su nepouzdani i okrutni' . U ekskluzivnom intervjuu s PETA-om, Paul McCartney oštro osuđuje vivisekciju.  Kratko nakon slanja pisma guvernerki Arizone Janet Neapolitano, u kojem se nalaže da se prekine izgradnja nove laboratorije za eksperimente na životnjama, prošle nedelje u Londonu Sir Paul McCartney je uz kafu i sojino mleko razgovarao s Danom Mathewsom iz PETA-e o nepotrebnosti i okrutnosti eksperimenata na životinjama.   Sir P...
Com Content 20 48
Predlog Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine - Dr Aleksandru Popoviću... Poštovani g.Popoviću, na sajtu Vlade Republike Srbije pronašli smo nacrt Ustava republike Srbije. S obzirom na pojačanu aktivnost mnogih udruženja za zaštitu životinja zadnjih godina u Srbiji, kao i predloga i nacrta koji su do sada upućivani Vladi, očekivali smo da će se u ovom nacrtu Ustava najzad definisati zaštita životinja. Međutim, sa iznenađenjem smo utvrdili da ni jedan član u nacrtu Ustava ne predviđa zaštitu životinja.Pokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar  Poštovani g...
Com Content 1540 48
Lovci ubijaju pse da ne bi platili članarinu... Masovni odstrel životinja u Kruševcu. Kruševac - Lovci u kruševačkom kraju moraju da donesu po dva repa pasa ili mačaka, lisica, kuna ili četiri noge ptica kako bi mogli da se razduže i ne plate mesečnu taksu od 1.000 dinara. Da bi izbegli plaćanje takse, lovci masovno ubijaju pse lutalice i mačke, ali i životinje koje imaju vlasnike i seku im repove. Autor: Slaviša Milenković | Objavljeno: 06. 05. 2010. | Foto: K. Kamenov | Izvor: Blic Kruševac - Lovci u kruševačkom kraju moraju da do...
Com Content 249 48
Sve manje vrabaca u zapadnoj Evropi... Populacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu.(Tanjug)  - 17. april 2006. Populacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava z...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Da li se majmuni smeju?

Detaljnije »