Slede veliki gubici

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još jedna novčana prevara i da Zemlji više nema pomoći.

U Arkticka Lisicadoba stroge specijalizacije hemičari, biolozi, klimatolozi i fizičari duboko cene um kolege naučnika devedesetjednogodišnjeg Jamesa Lovelocka, kojem vrlo brzo pridaju superlative "briljantan", "čovek pre svog vremena", "renesansni naučnik"...

Nije ni čudo jer radi se o čoveku koji je 1950-ih izmisio spravu koja se koristila za detektovanje ozonskog sloja. On je bio i prvi koji je bez dlake na jeziku objasnio stručnjacima NASA-e da na Marsu života nema daleko pre nego što su sonde ove agencije dokazale isto.

A tu je i njegova čuvena teorija Gaia, po kojoj je Zemlja jedinstveni samoregulirajući super-organizam koja bi trebalo da redefiniše pogled na vezu između planete i života kojeg podržava.

No Lovelockovu tvrdnju da je Zemlja već prešla granicu nakon koje više nema oporavka mnogi naučnici teško prihvataju.   Konrad Steffen, direktor Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences u Boulderu, Colorado, hvali Lovelocka i kaže: "On je pionir koji upozorava na veliku promenu koja sledi. Međutim, podatke nije lako prihvatiti."

Pitanje klimatskih promena zaokupilo je u zadnjih 10 godina Lovelockov um više od bilo čega drugog, no i njegovi poštovaoci smatraju da je ovu stvar već ostareli naučnik ipak shvatio pogrešno. Ili se barem nadaju da greši.

Još pre 5 godina u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.

"Sad je daleko, daleko prekasno," potvrdio je Lovelock.

Svetskim liderima koji će se uskoro skupiti u Njujorku na klimatskom samitu, tri meseca pre presudne UN-ove konferencije u Kopenhagenu poručuje: "Pripremite se na promene i prilagodite se onima koje dolaze. U tom procesu se treba pripremiti i na velike, velike gubitke života."

Lovelockovo pesimističko uverenje da više nismo u stanju da sprečimo globalno zagrevanje i nestanak milijardi ljudskih života ne temelji se na sumnjama u ljudske napore u skoroj budućnosti već na onome što je već učinjeno u prošlosti.

Jer čak kad bi stali sa proizvodnjom gasova staklene bašte, poput CO2, već su se pokrenuli prirodni procesi - smanjivanje arktičkog leda, topljenje grenlandske ledene kore, ispuštanje metana iz permafrosta - koji će nastaviti globalno zagrevanje samostalno.

"Našu trenutnu sklonost da tumačimo klimatske promene kao nešto na šta ćemo se vemenom moći prilagoditi i kontrolisati, sasvim je pogrešno jer će ono što će se događati biti sličnije naglom zaokretu i nekontrolisanom procesu," kaže Andrew Watson, klimatolog sa britanskog University of East Anglia te dodaje: "Ovo je osnova njegove poruke."

"Imam najveće poštovanje prema Jamesu Lovelocku - on je veliki um i veliki naučnik, to je neosporno," kaže Rajendra Pachauri, predsednik Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), čiji će izveštaj služiti kao naučni dokument za klimatske dogovore u UN-u.

"No za sada su dokazi da smo prošli tačku s koje više nema povratka neverojatno mali. Mislim da ćemo, ako krenemo sada, sprečiti velike katastrofe," dodao je.

Više od četrdeset godina u svojoj 70-godišnjoj karijeri ostao je, kako sam, kaže "nezavisni naučnik", no cenu slobode platio je izostankom institucionalne podrške. Njegovo glasno negodovanje zbog uske specijalizacije takođe mu nije donelo simpatije.

"Članovi svake pojedine naučne discipline vrlo se ponose da nemaju pojma o drugim disciplinama," rekao je uz podsmeh.

Ekolozi ga cene zbog koncepta Zemlje kao jedinstvenog organizma, no užasnuti su zbog njegove podrške nuklearnoj energiji i odbacivanju obnovljivih izvora energije. Ove zelene tehnologije okarakterisao je kao još jednu prevaru čiji je cilj zarada, a ne čini baš ništa na smanjivanju klimatskih promena.

T.T.17.09.2009.

Net.hr

Mladunci Mosusnog Goveceta
Mladunci mošusnog govečeta

Poslednji Mohikanci

 

Fotografije sa prve linije topljenja

Vi ste možda ravnodušni ali stvorenja kojima treba sneg i led ključajuod muke. Pogledajte fotografije poslednjih Mohikanaca, onih koji se jošuvek drže svoje sve toplije ledene grude.

Polarni medvedi, artička lisica i krda karibua direktno su pogođenidramatičnim promenama Arktika koje su posledica klimatskih promena,objavljeno je u novoj studiji objavljenoj u septembarskom brojučasopisa "Science". Na primer, premda je Arktik na prvi pogled beo ičist, sve je više zagađen štetnim materijama poput polihloriranogbifenila (PCB). Severni medvedi nalaze se na vrhu prehrambenog lanca pau sebi imaju najveću koncentraciju takvih štetnih materija, a toizgleda štetno utiče na njihovu sposobnost razmnožavanja.

"Kopnene vrste kao i one u moru pate zbog posledica ljudskog ponašanja na geografskim širinama hiljadama kilometara udaljenim od mesta na kojem se nalaze uzročnici problema," rekao je voditelj istraživanja, biolog Eric Post sa Univerziteta Penn State.

"Čini se, ma gde god pogledali - na kopno, vazduh ili vodu - svuda vidimo znakove naglih promena."

Studija je obradila podatke najskorijih opsežnih istraživanja ekosistema koncentrišući se pre svega na biološki odgovor na klimatske promene u području Arktika.

Zašto im je u snegu toplije?

Sneg ima u sebi puno vazduha, zarobljenog u kristalnoj strukturi, pa je zbog svoje jedinstvene građe dobar toplotni izolator. Zaštitu od hladnoće u njemu nalaze i mnoge vrste ptica - preko dana u njemu se odmaraju, a noću u njemu spavaju.

T.T.11.09.2009.

Net.hr

Krdo Karibua
Krdo karibua

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 539 48
Povećan broj napada pasa lutalica u Beogradu... Stalno se priča o povećanom broju pasa lutalica i povećanju broja napada na ljude (pri čemu se prenebregava činjenica da su mnogi takvi napadi isprovocirani od strane ljudi!), ali nikako da se obrati pažnja na UZROK problema: izbacivanje pasa i mačaka i njihovog potomstva i veoma nisku svest ljudi o potrebi sterilizacije i kastracije životinja, kao i nepostojanje kontrole i kažnjavanja građana koji životinje izbacuju na ulice, u parkove, šume, polja itd.  Stalno se priča o povećanom broju ...
Com Content 207 48
Vivisekcija - Foto galerija 2... Deo 2   Deo 2 Deo 2 ...
Com Content 620 48
Bolji uslovi za pse lutalice... Izvor: B92. Kragujevac - Ministarstvo ekologije izdvojilo je više od pet miliona dinara za proširenje kapaciteta kragujevačkog prihvatilišta za pse i mačke lutalice "Zoohigijena”. Zahvaljujući radu ovog prihvatilišta, koje mesečno udomi i više od 60 životinja, polako se smanjuje i broj osoba koje su ujeli psi lutalice. Jelena Živanović, koja živi u Nemačkoj, a odmor provodi u Kragujevcu, pronašla je na ulici dva napuštena šteneta i rešila da ih usvoji. Ona je samo jedna od nekoliko...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 487 48
Priča o ubistvu jednog rotvajlera... Ovde u celosti navodimo priču o ubistvu jednog rotvajlera, koja nam je stigla preko sajta. Po Vladimirovoj izričitoj želji, navodimo i njegove lične podatke. Priča je veoma potresna. Ovde u celosti navodimo priču o ubistvu jednog rotvajlera, koja nam je stigla preko sajta. Po Vladimirovoj izričitoj želji, navodimo i njegove lične podatke. Priča je veoma potresna. ----------------------------------------------------------- Povod za moje obraćanje vama  je poslednji dah ljudsko...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Povećan broj napada pasa lutalica u Beogradu

Detaljnije »