Ekologija
Planet Ice Project S

Uticaj globalnog zagrevanja na život na zemlji

Mora i okeani rastu brže od prognoza

Autor: J. S. | 15.03.2009. - 00:02

Do 2100. nivo mora podići će se najmanje za jedan metar. Deset odsto svetske populacije, odnosno 600 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima, biće u velikoj opasnosti da ostane bez mesta prebivališta, upozoreno je na Međunarodnom kongresu o klimatskim promenama, održanom protekle nedelje u Kopenhagenu.

Najnoviji satelitski snimci i ispitivanja na zemlji ukazuju na to da se nivo mora podiže za tri milimetra godišnje, na globalnom nivou. Okeani se zagrevaju i šire, a pojačava se i topljenje glečera kao i lednika na Grenlandu i Antarktiku.

– Topljenje lednika na Grenlandu je ubrzano u toku poslednje decenije. Nivo vode na planeti do 2100. mogao bi da poraste i za više od jednog metra – upozorio je Konrad Stefen, direktor Kooperativnog instituta za istraživanje životne sredine (CIRES) sa Univerziteta u Koloradu.

Pre dve godine naučnici su predvideli da će se do kraja veka visina mora podići za 18 do 59 centimetara, ali 2.000 stručnjaka iz 80 zemalja, okupljenih na sastanku u Kopenhagenu protekle nedelje, zaključili su da bi, po najnovijim merenjima, visina mora do tada mogla da poraste čak za ceo metar. Pola metra sada im se čini kao minimum.

To znači da se ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte ne smanjuje dovoljno brzo i efektivno, a otapanje polarnog ledenog pokrivača i glečera dva su vrlo bitna elementa koja utiču na podizanje nivoa mora i okeana, objašnjavaju naučnici.
 
– Ako ne povučemo hitne i važne poteze, klima bi se mogla znatno promeniti tokom 21. veka, a nivo mora mogao bi porasti i nekoliko metara. Čak i minimalno podizanje nivoa mora i okeana imaće poguban efekat na petinu od ukupnog broja stanovnika koji žive na Zemlji, a to je 600 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima – rekao je Džon Čerč iz Australijskog centra za istraživanje vremenskih i klimatskih prilika koji je bio glavni govornik na sastanku.
 
Najnovije upozorenje 2.000 svetskih stručnjaka okupljenih u Kopenhagenu poklapa se s prognozama Džejmsa Lavloka (89), vodećeg britanskog stručnjaka za klimu. On je još u januaru ove godine upozoravao javnost da će klimatske promene do kraja ovog veka izbrisati sa lica zemlje većinu živih bića.

– Evropa će se pretvoriti u pustinju, a doći će do izumiranja velikog broja živih bića zbog nestašice hrane i pitke vode. Ljudska populacija smanjiće se sa sedam na manje od milijardu – govorio je on.

Lavlok tvrdi da će prosek letnjih temperatura već do 2040. godine biti 43 stepena Celzijusa. On smatra da je već kasno da se ovaj proces zaustavi i ne vidi rešenje ni u smanjenju emisije staklenih gasova ili promociji alternativnih izvora energije jer, dodaje, „kao i veliki brodovi – ne možete ih odmah zaustaviti gašenjem motora“.

Umesto uzaludnih napora, on predlaže stvaranje zelenih oaza u koje bi se mogli smestiti ljudi da izbegnu najdrastičnije posledice klimatskih promena.
 
Džejms Lavlok poznat je inače po teoriji prema kojoj je zemlja živi organizam.

Blic

***

Mračne ekološke prognoze

15. mart 2009. | 01:30 | Izvor: Tanjug London -- Londonski listovi preneli su upozorenje naučnika sa samita u Kopenhagenu da se problem globalnog otopljavanja produbljuje.

"Prognoza je mračna, ali nada postoji", "Globalno zagrevanje se može staviti pod kontrolu", prenose "Indipendent" i "Tajms" zaključke naučnika sa samita održanog u petak u Kopenhagenu.

Diskusije u Kopenhagenu su se pomerile sa predviđanja o porastu temperature tokom sledećeg veka za dva ili tri stepena Celzijusa (što bi bilo problematično, ali snošljivo), na povećanje od "neprihvatljivih" četiri ili pet stepeni, tokom životnog veka sadašnje dece, što bi imalo katastrofalne prirodne i socijalne posledice.

Naučnicima, međutim, uliva nadu to što najveći deo oruža i tehnologije potrebnih za smanjenje ispuštanja štetnih gasova već postoji ili je u izradi, prenosi "Tajms".

"Indipendent" u svom uredničkom komentaru ističe da primedbe da nije umesno prisiljavati ljude, u trenutku kad masovno gube posao, na žrtve u cilju zaštite životne sredine potpuno promašuju metu.

Upravo je, prema navodima lista, suprotno - zaštita sredine treba da bude u centru napora da se izađe iz ekonomske krize. Nezaposlene bi trebalo angažovati u šemama za konzervisanje energije koju koriste domaćinstva.

Ako vlada investira u obnovljive izvore energije dok su resursi još relativno jeftini, ova kriza može da se iskoristi za polaganje temelja buduće zelenije ekonomije.

Ekonomska kriza, koja ilustruje grešku Zapada u oslanjanju na neobnoviljive izvore energije u cilju brzog razvoja, takođe predstavlja idealnu priliku za političke lidere da uvere javnost u važnost zaštite prirodne sredine, kako planeta ne bi doživela krah poput sadašnjeg finansijskog.

"Fajnenšel Tajms" u svom uredničkom komentaru ističe važnost hitne borbe protiv klimatskih promena, navodeći potrebu usvajanja tri glavne strategije: direktne podrške tehnologijama koje smanjuju količinu ugljendioksida koji odlazi u atmosferu, uvođenje regulativa koje bi primorale kompanije i potrošače da efikasnije koriste energiju i oporezivanje ispuštanja štetnih gasova.

B92

***

Save The Amazon

Dugotrajne suše usporile rast tropskih šuma u Amazoniji

Autor: Tanjug | 09.03.2009. - 08:21

Dugotrajne suše mogu da uspore rast tropskih šuma Amazonije i smanje njihovu sposobnost da upijaju ugljendioksid, koji važi za najvećeg vinovnika globalnog zagrevanja i samim tim dodatno ubrzaju klimatske promene, navodi se u istraživanju britanskih naučnika objavljenom u časopisu "Science".

"Suše u tropskim predelima u ovom veku mogu da budu još izraženije i češće zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delatnostima. Osim direktnog štetnog uticaja po stanovništvo regiona i na bioraznovrsnost, ove pojave mogu u velikoj meri da naruše bilans ugljendioksida i još više ubrzaju proces klimatskih promena", ukazuje se u istraživanju.

Devičanske šume Amazonije imaju veliku ulogu u globalnom atmosferskom ciklusu. Prema podacima autora istraživanja, Olivera Filipsa sa Univerziteta Linds i njegovih saradnika, ove šume zadržavaju 120 milijardi tona ugljenika (iz ugljendioksida) i svake godine u procesu fotosinteze iz atmosfere upijaju i emituju oko 18 milijardi tona ugljenika, skoro dvostruko više od ukupnog obima tehnogene emisije. Ove šume, samim tim, mogu u velikoj meri da utiču na koncentraciju ugljendioksida u atmosferi, ali su naučnicima bili neophodni dodatni podaci kako bi proverili tu činjenicu.

Filips i njegov tim su opisali efekat jakih suša koje su zahvatile veći deo doline Amazona 2005. godine. Analizom promene biomase drveća naučnici su utvrdili da je brzina njihovog rasta značajno usporena u vreme suša. Nedostatak padavina, osim toga, utiče na nestanak drveća, prvenstveno onog brzorastućeg sa niskom gustinom drvenjače, što u velikoj meri smanjuje sposobnost šume da se reprodukuje u slučaju nove suše.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 614 48
Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu... U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bili vrlo inspirativni. Preko 40 izlagača - prijatelja životinja, među kojima je bilo i udruzenje “Sloboda za životinje”,  privuklo je veliki broj posetilaca, a štandovi su tokom večeri bili osvetljeni sijalicama koje štede energiju.   U Zagrebu je 18. septembra održan drugi po redu ZeGeVege festival. “Prijatelji zivotinja” su i ovaj put bil...
Com Content 148 48
Osam prehrambenih laži 1-4... 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno! Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, posebno u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne ishrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina. 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno!Belančevine, koje su tako važne za izgr...
Com Content 1623 48
Brutalno zlostavljanje pasa u Zaječaru, ponovo!... Svega šest meseci nakon brutalnog ubistva pudlice Ogija, koja je imala ogrlicu i vlasnika, a o čemu je “Alo!” pisao, zaječarski šinteri ponovo su krenuli u krvavi pohod! Ovog puta, žrtve su bila dva psa lutalice, a bezočna brutalnost za koju je nemoguće naći razumno opravdanje ovekovečena je na video-snimku „Zloostavljanje pasa Zajecar”, koji se može pronaći na društvenoj mreži “fejsbuk”. Upozorenje: Scene brutalnog davljenja psa koji krvari nisu za svačiji...
Com Content 176 48
Vrati mi moju bundu!... Šta se ustvari dešava na farmama industrije krzna? Zamislite samo beskrajnu tugu i beznađe male nam lisice koja iz dana u dan gleda iz svog kaveza ptice koje lete dok u pozadini zalazi sunce...Životinje od kojih se prave preskupe bunde se ili hvataju u divljini ili ih odgajaju na specijalnim farmama u te svrhe. Samo 30% prodatih bundi u Sjedinjenim Državama su od životinja uhvaćenih teškim metalnim klopkama. Kada nogu neobaveštene kr...
Com Content 420 48
Lovokradice opustošile zemunsko lovište... Krivolov uzima danak u Srbiji (5)U lovištu „Donji Srem“, između Save i Dunava, svakodnevno se čuju puške krivolovaca, a kože pobijene divljači trunu pobacane na sve strane. Za samo nekoliko godina u krivolovu je odstreljeno više od 200 grla srneće divljači. Svakodnevnim lovokrađama i nesavesnim radom „ekspertskog tima“ čelnika LU „Zemun“, lovište „Donji Srem“, nekada jedno od najbogatijih u Srbiji, sada je pustara. Za samo nekoliko godina srneća divljač je desetkovan...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Sloboda za životinje gostovala na ZeGeVege festivalu

Detaljnije »