Ekologija
I Srbija sledi primere mnogih zemalja u zaštiti okoline

Autor: Petar Đurović | Foto:K.Kamenov | 15.03.2009. - 00:02
 
U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže.

Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih mera kojim će Vlada ući u odlučnu borbu sa ekološkim problemima u Srbiji.

– Cilj nam je da se u svim prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih koriste papirne kese koje se mogu upotrebljavati i više puta. Proizvodnja i uvoz svih polietilenskih kesa debljine ispod 14 mikrona biće zabranjena, a istovremeno ćemo pomoći da što pre počne proizvodnja biorazgradivih kesa, koje nisu pretnja po životnu sredinu – kaže Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.

Plastične kese „tregeruše“ , koje se masovno koriste u trgovinama i na pijacama, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva. Mesečna potrošnja ovih kesa u Srbiji je blizu 200 miliona komada, a za proizvodnju samo jedne kese emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida. Kako u Srbiji proizvodnja papirnih kesa nije razvijena, država će morati da finansijski podstakne proizvodnju. Ipak to neće pogoditi građane, jer je po predlogu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno da se posebnim taksama oporezuje uvoz i proizvodnja plastičnih kesa. Novac od tih taksi bi išao u Fond za zaštitu životne sredine, a odatle bi se upućivao kao subvencija za proizvodnju papirnih kesa. Takođe, proizvođači papirnih kesa bi dobijali i kredite iz Nacionalnog fonda za razvoj.

– Građane će prelazak Srbije na proizvodnju biorazgradivih kesa koštati samo par dinara mesečno, što nije veliki iznos ako uzmemo u obzir da time čuvaju svoju okolinu – objašnjava Dulić.

U našoj zemlji ima petnaestak velikih, regionalno raspoređenih proizvođača plastičnih kesa, koji mesečno prerade u proseku oko 500 tona polietilena za proizvodnju kesa. Kako će njihova proizvodnja biti zakonom zabranjena, sistemom stimulacije proizvodnje biorazgradivih kesa njima se nudi rešenje. Na taj način, oni će i dalje proizvoditi i zapošljavati ljude, ali njihove kese više neće zagađivati prirodu.

– Osim velikih, registrovanih proizvođača kesa, u zemlji postoji i mnoštvo sitnih proizvodnji po garažama i improvizovanim halama. Prelaskom na proizvodnju biorazgradivih kesa, i njima se pruža šansa da više ne rade „na crno“ , već da se registruju i legalizuju posao. U suprotnom, Zakon će biti izuzetno strog prema svima koji se i dalje budu bavili proizvodnjom plastičnih kesa – kaže Dulić.

Biorazgradive kese jesu bolje rešenje od plastičnih, jer se mogu koristiti više puta, ali i one utiču negativno na prirodu, prvenstveno sečom šuma. Međutim, u Ministarstvu su razmišljali o proizvodnji platnenih kesa, ali se došlo do zaključka da je u ovom trenutku najekonomičnije rešenje da se proizvode biorazgradive papirne kese.

– Svi veliki trgovački lanci u Srbiji treba da se uključe i pomognu akciju „Očistimo Srbiju“, tako što će iz svojih prodavnica izbaciti plastične, a uvesti papirne kese. Tim primerom oni će podići ekološku svest građana u čitavoj zemlji – dodaje Dulić.

Predviđeno je da prelazni period od zabrane proizvodnje plastičnih do početka proizvodnje biorazgradivih kesa traje par meseci.

Plastika u brojkama

- 1.000 kesa godišnje, u proseku, građani Srbije uzmu u trgovini
Zabrana upotrebe plastičnih kesa u EU od 2010.
- Zabrana proizvodnje i upotrebe plastičnih kesa u Kini od prvog juna 2008. godine
1.500 kuna po toni je naknada za zbrinjavanje plastičnih kesa koju plaćaju proizvođači u Hrvatskoj.
- Četiri godine je potrebno papirnoj kesi da se razgradi
- Jedna platnena kesa zamenjuje 1.000 plastičnih kesa

Pozitivne reakcije

Gradska vlada u Vranju prva je u Srbiji još u avgustu prošle godine donela odluku o zabrani upotrebe plastičnih kesa od septembra 2.010. Da je odluka gradskih vlasti naišla na dobar prijem među trgovcima i pijačarima potvrđuje primer gradske pekare, koja već mesecima vekne hleba pakuje u kese od hartije.

– Period od dve godine iskoristićemo za edukaciju vlasnika prodavnica i potrošača, jer je krajnje vreme da plastične kese izbacimo iz upotrebe. Površina bačenih kesa širom naše zemlje mogla bi da prekrije čak tri Srbije – kaže Nela Cvetković, član Gradskog veća, najzaslužnija za pionirski korak Vranja.

V. P.

Blic

----------

Zahuktava se akcija „Očistimo Srbiju“

Proizvođači hoće da prave razgradive kese

Autor: A. E. - D. K. /21.03.2009. - 05:00

U Srbiji se mesečno potroši oko 200 miliona plastičnih kesa. Iako se u proseku koriste 12 minuta a zatim bacaju, u prirodi ostaju hiljadama godina jer se teško razgrađuju. Novim zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu problem takozvanog belog otpada mogao bi biti rešen. Predstavnici Ministarstva za životnu sredinu o tome su pre dva dana razgovarali i s proizvođačima plastične ambalaže.

Plastične kese proizvode se od polietilena, termoplastike koja se dobija preradom nafte. Da bi se proizveo kilogram ove materije, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida. Zbog toga se na svetlosti razgrađuju i polako raspadaju u manje, otrovnije petropolimere koji truju tlo i vodu. U Srbiji se za proizvodnju kesa mesečno preradi u proseku oko 500 tona polietilena.

Stvaranje ovog štetnog otpada može se izbeći samo zabranom proizvodnje i upotrebe tih kesa, kao i njihovom reciklažom. Akcijom „Očistimo Srbiju“ Ministarstvo životne sredine krenulo je u borbu protiv ekoloških problema u Srbiji, a plastične kese jedan su od zagađivača s kojim će se obračunati.

- Imali smo sastanak sa proizvođačima na koji su došli predstavnici čak 20 firmi. Razgovor je bio konstruktivan, dogovorili smo se da proizvode kese one debljine koja će biti propisana novim zakonom, odnosno one koje se mnogo brže razgrađuju - priča Aleksandar Vesić, pomoćnik ministara životne sredine i prostornog planiranja.

Prema Vesićevim rečima, proizvođači su spremni da proizvode zdravije kese, ali i da plaćaju naknade za proizvodnju plastičnih kesa. Novac od ovih naknada biće uložen u reciklažu.

- Čekaju nas razgovori i sa predstavnicima velikih trgovinskih lanaca o plasmanu plastičnih kesa. Ideja je da se uvede i plaćanje takvih kesa - objašnjava Vesić.

Procenjuje se da svaki stanovnik Srbije godišnje iskoristi 150 plastičnih kesa. Oni, prema Vesiću, neće biti oštećeni jer će imati mogućnost da koriste razgradive kese ili platnene torbe.

- Osim promene zakona, da bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, potrebno je da građani promene navike - kaže Vesić.
Novim zakonom predviđene su i veće kazne za zagađivače, ali i stimulacije za one koji čuvaju prirodu.

Zabrana plastičnih kesa u EU do 2010.

Zabrana upotrebe najlonskih kesa u Evropskoj uniji stupiće na snagu 2010. Španija planira da do sredine ove godine prepolovi količinu plastičnih kesa, a da ih do 2010. potpuno zabrani. Za upotrebu plastičnih kesa u supermarketima u Irskoj naplaćuju visoke takse onima koji koriste tu vrstu ambalaže.

Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe počelo je i na drugom kraju sveta - u Australiji.

Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 233 48
Smrtonosni otrov... I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život!I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život! Danas je riba pre svega zagađena otrovnim materijama koje uzrokuju rak, razne degenerativn...
Com Content 249 48
Sve manje vrabaca u zapadnoj Evropi... Populacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava zabrinjava stručnjake pošto se odnosi na vrstu veoma zavisnu od čoveka. Opadanje je posebno vidno u Velikoj Britaniji gde je najobičnija vrsta takozvanog „domaćeg vrapca" (passer domesticus) stavljena na crvenu listu ugroženih ptica, objavio je Nacionalni prirodnjački muzej u Parizu.(Tanjug)  - 17. april 2006. Populacija vrabaca brzo opada u čitavoj zapadnoj Evropi, a ta još uvek neobjašnjena pojava z...
Com Content 620 48
Bolji uslovi za pse lutalice... Izvor: B92. Kragujevac - Ministarstvo ekologije izdvojilo je više od pet miliona dinara za proširenje kapaciteta kragujevačkog prihvatilišta za pse i mačke lutalice "Zoohigijena”. Zahvaljujući radu ovog prihvatilišta, koje mesečno udomi i više od 60 životinja, polako se smanjuje i broj osoba koje su ujeli psi lutalice. Jelena Živanović, koja živi u Nemačkoj, a odmor provodi u Kragujevcu, pronašla je na ulici dva napuštena šteneta i rešila da ih usvoji. Ona je samo jedna od nekoliko...
Com Content 459 48
Poskupljenje goriva i mere za smanjenje potrošnje... 16. jul 2008.Poskupljenje goriva - ko je kriv?Cena nafte na svetskom tržištu neprestano skače, što se i te kako oseća i kod nas. Poslednje poskupljenje donelo nam je cenu bezolovnog benzina od čak 110,70 dinara po litru. Cena sirove nafte se od 2003. godine upetostručila, a u proteklih godinu dana, uvećana je za 100%. Analitičari očekuju da bi do jula, barel mogao da dostigne i 150 dolara, te bi u tom slučaju, litar benzina kod nas iznosio oko 115 dinara! 16. jul 2008.Poskupljenje goriva - ko ...
Com Content 1649 48
Vlasnica azila stradala u požaru... Etela Merk iz Bačke Topole, koja se zalagala za zaštitu napuštenih i zlostavljanih životinja, poginula je u požaru koji se desio tokom noći, saopštila je danas Vojvođanska zelena inicijativa.Ona se ugušila u požaru koji se desio u kući u kojoj je živela sa svojim sinom. Kuća je u sklopu salaša u okviru kojeg je i azil za životinje, navodi se u saopštenju. Prethodno je na salašu bila isključena struja, zbog duga od 45.000 dinara. Merkova je tražila da se isključenje struje odgodi, jer azil zbrinj...

Komentari   

# MILISAV 01-05-2009 16:58
PLASTIKU TREBA IZBACITI PO SVAKU CENU IZ UPOTREBE,OPASNA JE PO OKOLINU..APEL, NE BACAJTE SMECE,POGOTOVO NE PLASTIKU!!!

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Smrtonosni otrov

Detaljnije »