Ekologija
Nature 2s

Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kozmičkim zakonima.

Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, šta radimo i kako utičemo na svoju okolinu, ne možemo biti zadovoljni. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, zemlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju.

Ali, u sklopu polaganog i postepenog napretka svesti čovečanstva kao celine, neke ideje su već postale univerzalno prihvaćene. Jedna od njih je važnost očuvanja životne okoline, zaštita prirode. I dok će se većina složiti s tim da je to važno, ostaje mnogo pitanja i nedoumica kako to postići: prisilom zakona, vaspitanjem, čekanjem da nam dogori do prstiju?

Zagađenje je izraz naših misli

Meni je jasno kako se to postiže: neophodna je promena ljudske svijesti, njeno uzdizanje, širenje i pročišćenje. To će stvoriti potrebu za čistoćom prirode. I tako dolazimo do ekologije. Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kosmičkim zakonima.

Uzmimo npr. neko savremeno naselje ili tipični grad u cjelini. Svugde gdje pogledamo vidimo smeće i prljavštinu. Ljudske misli su opredmećene u toj okolini: loše i crne misli opredmećene su u sumornoj i prljavoj okolini zgrada, mentalni otpad koji ljudi vuku sa sobom projektuje se u smeće koje viđamo oko sebe. Ne shvatamo da kakva je okolina naših kuća i zgrada u kojima živimo, urednost i čistoća, takvo je i stanje naših života, našeg uma i našeg bića. Prljava ulica je isto što i hodnik našeg stana, naša dnevna soba je trg našeg grada. Iza svega stoji Svest, pojedinačna, grupna, kolektivna...

Deo duhovnog preporoda

Čoveku je neophodan „novi“ kvalitet svesti, a ono što nazivamo ekološkom svešću, ekološkim preporodom, samo je deo više istine koju nazivamo duhovnim preporodom.

Prihvatanjem ove istine ekologija postaje uvod u jedan širi pogled na svet i otkriva nam veći deo celine za čije sagledavanje treba više iskrenosti. Ono što je juče bilo samo „JA“, odvojeno od svega i otuđeno, postaje „ti i ja“ (odnos uočavanja i prihvatanja drugog), a zatim „Mi“ (zajedništvo i briga za sve) i na kraju „sve je ja“. Svejedno da li sam ja u pitanju ili svet, sve dotiče mene i ja dotičem sve. Jedinstvo je konačni cilj, završnica, svršetak i novi početak istovremeno. Ekologija kao nauka je samo još jedan prozor u to JEDNO.

Evo nekih od tih osnovnih večnih istina na kojima počiva ekologija:

- Zemlja je živo biće. Čovek je njen najsvesniji stanovnik.
- Sve je povezano i u međusobnom uticaju. Postoji samo jedna stvarnost.
Mikrokosmos (čovek) je odraz Makrokosmosa (prirode, zemlje i kosmosa) i obratno. Oni su jedno.
- Unutrašnji svet je izvor spoljašnjeg.

Potreba za čistotom

Stanje potrebe za čistoćom i očuvanjem prirodne okoline može se začeti samo u umu onog ko se u svom vlastitom duhovnom životu okreće i teži čistoći duše i tela. Stanje prihvatanja i mirenja sa postojećom situacijom nečistoće u okolini adekvatno je trenutnom unutrašnjem stanju te osobe, grupe, nacije ili čovečanstva u celini. Ali, ako težimo čistoći u svom životu, iznutra, ta svetlost i čistoća preliće se i u spoljаšnji svet. Samo tako ćemo imati čistoću u stanu, zgradi, gradu, državi i svetu.

Autor Dragan Pucar, profesor pedagogije i psihologije  

Zdrav život

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 373 48
Pasulj dvostruko skuplji od pečenja... 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Milanovac -- Na pijacama u Gornjem Milanovcu povrće je danas bilo dvostruko skuplje od prasetine, što u tom kraju do sada nije zabeleženo.Kilogram prasetine košta 80, jagnjetine 150 dinara, dok su se pasulj i boranija na pijaci prodavali od 150 do 170 dinara za kilogram. To, kako kažu seljaci, nikada do sada nije zableženo jer je rudničko-takovski kraj izrazito poljoprivredno područje. 28. jun 2007. | 14:31 | Izvor: Beta Gornji Mil...
Com Content 1576 48
Cirkuske životinje uzvraćaju udarac... Životinje po cirkusima trpe zlostavljanje i torturu tokom dugog vremena, pa i celog svog života. Međutim, često  njihovo  (s)tpljenje pređe granice, i tada mogu da povrede trenere i posetioce cirkusa, ili ljude na ulici kada pobegnu iz cirkusa.   „Životinjska farma“ uživo U romanu Džordža Orvela „Životinjska farma“, životinje se okupljaju da bi izvele revoluciju. To je bilo 1945. Otada životinje, kako izgleda rade u ilegali, kako bi pripremile puč...
Com Content 1817 48
Pozivamo Vas na predavanje udruženja Sloboda za životinje na kongresu Serbian Visions 2017... Poštovani/e,U ime udruženja Sloboda za životinje pozivamo Vas na Serbian Visions multikongres, koji će se održati 25. i 26.-og novembra u hotelu Radison Blue Old Mill od 10 do 20h, ulaz je besplatan i nije potrebno nikakvo prijavljivanje.  U prilogu Vam šaljemo program festivala. Pozivamo Vas na kongres Serbian Visions 2017 Poštovani/e,U ime udruženja Sloboda za životinje pozivamo Vas na Serbian Visions multikongres, koji će se održati 25. i 26.-og novembra u hotelu Radison Blue Old Mi...
Com Content 280 48
Predavanje Christiana Sailera na Pravnom fakultetu... Obaveštavamo Vas da je 23.11.06, na Pravnom fakultetu gostovao predavač iz Nemačke, Dr Christian Sailer, svetski poznati pravnik i glavni tužioc na Medjunarodnom Tribunalu za prava životinja u Ženevi, koji je održao predavanje pod nazivom "Dostojanstvo životinja i ljudski zakoni" .Foto galerija predavanja >>Poštovani ljubitelji životinja, članovi i svi posetioci sajta, obaveštavamo Vas da je u okviru realizacije projekta „Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije“ u č...
Com Content 575 48
Izlovljavanje velikih predatora znači ubijanje svih ostalih životinja!... Nekada su ljudi živeli u pećinama i posmatrali iz njih opasni svet pun zveri. Danas zveri žive u malim uništenim ekosistemima i u kavezima, posmatrajući opasan svet pun ljudi. Nekada su se ljudi pitali možemo li živeti sa zverima, a sada pitanje glasi: možemo li (pre)živeti bez njih? Upravo lovci tamane predatore nazivajući ih „štetočinama“. Međutim, ne samo da oni sami ne mogu preuzeti njihovu regulativnu ulogu u prirodi, nego selektivnim lovom vrsta koje nazivaju „štetnima“ remete vrlo osetlji...

Komentari   

# emina 08-04-2009 08:56
ja bi htela da pitam nešto o zastiti nase sredine ako imate

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pasulj dvostruko skuplji od pečenja

Detaljnije »