Ekologija
Nature 2s

Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kozmičkim zakonima.

Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, šta radimo i kako utičemo na svoju okolinu, ne možemo biti zadovoljni. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, zemlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju.

Ali, u sklopu polaganog i postepenog napretka svesti čovečanstva kao celine, neke ideje su već postale univerzalno prihvaćene. Jedna od njih je važnost očuvanja životne okoline, zaštita prirode. I dok će se većina složiti s tim da je to važno, ostaje mnogo pitanja i nedoumica kako to postići: prisilom zakona, vaspitanjem, čekanjem da nam dogori do prstiju?

Zagađenje je izraz naših misli

Meni je jasno kako se to postiže: neophodna je promena ljudske svijesti, njeno uzdizanje, širenje i pročišćenje. To će stvoriti potrebu za čistoćom prirode. I tako dolazimo do ekologije. Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kosmičkim zakonima.

Uzmimo npr. neko savremeno naselje ili tipični grad u cjelini. Svugde gdje pogledamo vidimo smeće i prljavštinu. Ljudske misli su opredmećene u toj okolini: loše i crne misli opredmećene su u sumornoj i prljavoj okolini zgrada, mentalni otpad koji ljudi vuku sa sobom projektuje se u smeće koje viđamo oko sebe. Ne shvatamo da kakva je okolina naših kuća i zgrada u kojima živimo, urednost i čistoća, takvo je i stanje naših života, našeg uma i našeg bića. Prljava ulica je isto što i hodnik našeg stana, naša dnevna soba je trg našeg grada. Iza svega stoji Svest, pojedinačna, grupna, kolektivna...

Deo duhovnog preporoda

Čoveku je neophodan „novi“ kvalitet svesti, a ono što nazivamo ekološkom svešću, ekološkim preporodom, samo je deo više istine koju nazivamo duhovnim preporodom.

Prihvatanjem ove istine ekologija postaje uvod u jedan širi pogled na svet i otkriva nam veći deo celine za čije sagledavanje treba više iskrenosti. Ono što je juče bilo samo „JA“, odvojeno od svega i otuđeno, postaje „ti i ja“ (odnos uočavanja i prihvatanja drugog), a zatim „Mi“ (zajedništvo i briga za sve) i na kraju „sve je ja“. Svejedno da li sam ja u pitanju ili svet, sve dotiče mene i ja dotičem sve. Jedinstvo je konačni cilj, završnica, svršetak i novi početak istovremeno. Ekologija kao nauka je samo još jedan prozor u to JEDNO.

Evo nekih od tih osnovnih večnih istina na kojima počiva ekologija:

- Zemlja je živo biće. Čovek je njen najsvesniji stanovnik.
- Sve je povezano i u međusobnom uticaju. Postoji samo jedna stvarnost.
Mikrokosmos (čovek) je odraz Makrokosmosa (prirode, zemlje i kosmosa) i obratno. Oni su jedno.
- Unutrašnji svet je izvor spoljašnjeg.

Potreba za čistotom

Stanje potrebe za čistoćom i očuvanjem prirodne okoline može se začeti samo u umu onog ko se u svom vlastitom duhovnom životu okreće i teži čistoći duše i tela. Stanje prihvatanja i mirenja sa postojećom situacijom nečistoće u okolini adekvatno je trenutnom unutrašnjem stanju te osobe, grupe, nacije ili čovečanstva u celini. Ali, ako težimo čistoći u svom životu, iznutra, ta svetlost i čistoća preliće se i u spoljаšnji svet. Samo tako ćemo imati čistoću u stanu, zgradi, gradu, državi i svetu.

Autor Dragan Pucar, profesor pedagogije i psihologije  

Zdrav život

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 399 48
Pavijan usvojio pile... Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je...
Com Content 170 48
Cirkusi - okrutnost kao "lepa" umetnost... Da li ste se ikad zapitali kako je moguće "naučiti" divljeg lava ili tigra, naviklog na slobodu džungle, da sedi na stolici mirno kao bubica i da po zapovedi skače kroz gorući obruč? Ili, kako se postiže da medvedi balansiraju hodajući po žici visoko iznad tla?Jeste li ikad razmišljali šta se krije iza hiljade svetala velikog cirkusa koji je poslednji gostovao u vašem gradu i oduševio vas nastupima lavova, tigrova, žirafa, slonova, majmuna? Jeste li se zapitali na koji način te iste cirkuske zve...
Com Content 178 48
Krzno - foto galerija 2... Galerija slika životinja u kavezima koje žive samo zato da bi se od njih proizvela bunda ili vuna...  Galerija 2 ...
Com Content 134 48
Isus je bio vegetarijanac... " Mi patimo i umiremo zbog vaših grehova u ishrani!"To Berlin još nije video: na veliki četvrtak došlo je kod memorijalne crkve do raspinjanja. Čovek na krstu je imao svinjsku masku na licu. Na tabli je pisalo:"SchweINRI" (Schwein = svinja; INRI = Isus Nazarećanin, Kralj Judejaca)<< Natrag na Newsletter 14" Mi patimo i umiremo zbog vaših grehova u ishrani!"To Berlin još nije video: na veliki četvrtak došlo je kod memorijalne crkve do raspinjanja. Čovek na krstu je imao svinjsku masku na...
Com Content 1606 48
Kako žive životinje u Srbiji... Veći stepen nasilja, namerno zlostavljanje i okrutnost prema životinjama sve su prisutniji u velikim gradovima, dok je u selima zastupljeno zanemarivanje. Stručnjaci kažu da je naš odnos prema životinjama katastrofalno loš, kao i prema jedinim životinjama koje pričaju – ljudima. Ako neko može u svom dvorištu da drži životinju koja pati, a ne vidi da pati, to znači da se na taj isti način odnosi prema svojim bližnjima, prema svojoj deci, supruzi. Neprimećivanje patnje ili namerno nanošenje...

Komentari   

# emina 08-04-2009 08:56
ja bi htela da pitam nešto o zastiti nase sredine ako imate

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pavijan usvojio pile

Detaljnije »