Ekologija
Nature 2s

Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kozmičkim zakonima.

Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, šta radimo i kako utičemo na svoju okolinu, ne možemo biti zadovoljni. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, zemlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju.

Ali, u sklopu polaganog i postepenog napretka svesti čovečanstva kao celine, neke ideje su već postale univerzalno prihvaćene. Jedna od njih je važnost očuvanja životne okoline, zaštita prirode. I dok će se većina složiti s tim da je to važno, ostaje mnogo pitanja i nedoumica kako to postići: prisilom zakona, vaspitanjem, čekanjem da nam dogori do prstiju?

Zagađenje je izraz naših misli

Meni je jasno kako se to postiže: neophodna je promena ljudske svijesti, njeno uzdizanje, širenje i pročišćenje. To će stvoriti potrebu za čistoćom prirode. I tako dolazimo do ekologije. Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kosmičkim zakonima.

Uzmimo npr. neko savremeno naselje ili tipični grad u cjelini. Svugde gdje pogledamo vidimo smeće i prljavštinu. Ljudske misli su opredmećene u toj okolini: loše i crne misli opredmećene su u sumornoj i prljavoj okolini zgrada, mentalni otpad koji ljudi vuku sa sobom projektuje se u smeće koje viđamo oko sebe. Ne shvatamo da kakva je okolina naših kuća i zgrada u kojima živimo, urednost i čistoća, takvo je i stanje naših života, našeg uma i našeg bića. Prljava ulica je isto što i hodnik našeg stana, naša dnevna soba je trg našeg grada. Iza svega stoji Svest, pojedinačna, grupna, kolektivna...

Deo duhovnog preporoda

Čoveku je neophodan „novi“ kvalitet svesti, a ono što nazivamo ekološkom svešću, ekološkim preporodom, samo je deo više istine koju nazivamo duhovnim preporodom.

Prihvatanjem ove istine ekologija postaje uvod u jedan širi pogled na svet i otkriva nam veći deo celine za čije sagledavanje treba više iskrenosti. Ono što je juče bilo samo „JA“, odvojeno od svega i otuđeno, postaje „ti i ja“ (odnos uočavanja i prihvatanja drugog), a zatim „Mi“ (zajedništvo i briga za sve) i na kraju „sve je ja“. Svejedno da li sam ja u pitanju ili svet, sve dotiče mene i ja dotičem sve. Jedinstvo je konačni cilj, završnica, svršetak i novi početak istovremeno. Ekologija kao nauka je samo još jedan prozor u to JEDNO.

Evo nekih od tih osnovnih večnih istina na kojima počiva ekologija:

- Zemlja je živo biće. Čovek je njen najsvesniji stanovnik.
- Sve je povezano i u međusobnom uticaju. Postoji samo jedna stvarnost.
Mikrokosmos (čovek) je odraz Makrokosmosa (prirode, zemlje i kosmosa) i obratno. Oni su jedno.
- Unutrašnji svet je izvor spoljašnjeg.

Potreba za čistotom

Stanje potrebe za čistoćom i očuvanjem prirodne okoline može se začeti samo u umu onog ko se u svom vlastitom duhovnom životu okreće i teži čistoći duše i tela. Stanje prihvatanja i mirenja sa postojećom situacijom nečistoće u okolini adekvatno je trenutnom unutrašnjem stanju te osobe, grupe, nacije ili čovečanstva u celini. Ali, ako težimo čistoći u svom životu, iznutra, ta svetlost i čistoća preliće se i u spoljаšnji svet. Samo tako ćemo imati čistoću u stanu, zgradi, gradu, državi i svetu.

Autor Dragan Pucar, profesor pedagogije i psihologije  

Zdrav život

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 402 48
MANJE MESA, MANJE GLOBALNO ZAGREVANJE... Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici. U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju. Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, je...
Com Content 1760 48
Obeležavanja Dana (veganskog) proleća... Prvi dan proleća je simbol ponovnog rođenja i obnove prirode. Taj dan je u svetu poznat i kao Dan bez mesa. Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” tim povodom je 20. marta u 19h u Multimedijalnom centru “Reč” u ul. Vojvode Šupljikca 6 Beograd, organizovalo Vegan veče na kome su prisutni pogledali interesantan i informativan film “Dosije meso”.  Želimo ljude na ovaj dan podstaći da razmisle o svojoj ishrani, da razmisle da li žele i dalje biti saučesnici u mučenju i ...
Com Content 1640 48
Da li se majmuni smeju?... Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje. Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha"...
Com Content 228 48
“Etika“ lovaca... Šokira sirovost, brutalnost i bezosećajnost sa kojom lovac proganja etiku i vernost životinja, te gazi nogama – kada on govori o „venčanom paru"-njegovim žrtvama – i o „nežnoj puškici" – instrumentu ubistva...   "Bilo je neverovatno napeto, pomoću dvogleda pratiti crvenorepe, koji su bez sumnje bili venčani par....Sada je jaki veliki pas morao pokazati svoju jaču stranu....Zaslepljen pucnjem najpre nisam ništa video......" Emil F. Pohl, Adventske lisice Bez obzira na to što u poneko...
Com Content 363 48
Vodič preživljavanja kroz globalno zagrevanje... Ovo je prepričan i sažet sadržaj ''Time''-a, posvećen globalnom zagrevanju. Kroz 51 stavku preporučeno je pojedincima, institucijama i industriji kako da svojim doprinosom smanje globalno zagrevanje i njegove pogubne posledice po celokupan život na Zemlji. Ovi saveti su napisani za prilike u SAD, ali ih svakako mogu primeniti i ostali. Originalan tekst možete naći na adresi http://www.time.com/time/specials/2007/environment/ . Ovo je prepričan i sažet sadržaj ''Time''-a, posvećen globalnom zag...

Komentari   

# emina 08-04-2009 08:56
ja bi htela da pitam nešto o zastiti nase sredine ako imate

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

MANJE MESA, MANJE GLOBALNO ZAGREVANJE

Detaljnije »