Ekologija
Nature 2s

Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kozmičkim zakonima.

Nekada davno ljudi su živjeli u skladu sa Prirodom. Bolje rečeno, bili su svesni činjenice da pripadaju Prirodi, da jesu Priroda. Ona je bila poštovana i obožavana, a ljudi svesni jedinstvenih sila koje teku kroz sve stvoreno. Znali su za Zakone koji upravljaju ljudima, Zemljom i Kosmosom, koje mi danas zovemo mudrošću. Čovekovo "ja" nije bilo drugo ime za sebičnost, jer nije postojala odvojenost. Upitamo li se kakva je današnja stvarnost čovečanstva i pogledamo li oko sebe, gde i kako živimo, šta radimo i kako utičemo na svoju okolinu, ne možemo biti zadovoljni. Uništavanje šuma se ne zaustavlja, zemlja, vazduh i voda bezočno se zagađuju.

Ali, u sklopu polaganog i postepenog napretka svesti čovečanstva kao celine, neke ideje su već postale univerzalno prihvaćene. Jedna od njih je važnost očuvanja životne okoline, zaštita prirode. I dok će se većina složiti s tim da je to važno, ostaje mnogo pitanja i nedoumica kako to postići: prisilom zakona, vaspitanjem, čekanjem da nam dogori do prstiju?

Zagađenje je izraz naših misli

Meni je jasno kako se to postiže: neophodna je promena ljudske svijesti, njeno uzdizanje, širenje i pročišćenje. To će stvoriti potrebu za čistoćom prirode. I tako dolazimo do ekologije. Ekologija je nauka iza koje skrivene stoje večne istine i mudrost koja vapi za tim da se život na Zemlji uskladi sa univerzalnim, večnim Kosmičkim zakonima.

Uzmimo npr. neko savremeno naselje ili tipični grad u cjelini. Svugde gdje pogledamo vidimo smeće i prljavštinu. Ljudske misli su opredmećene u toj okolini: loše i crne misli opredmećene su u sumornoj i prljavoj okolini zgrada, mentalni otpad koji ljudi vuku sa sobom projektuje se u smeće koje viđamo oko sebe. Ne shvatamo da kakva je okolina naših kuća i zgrada u kojima živimo, urednost i čistoća, takvo je i stanje naših života, našeg uma i našeg bića. Prljava ulica je isto što i hodnik našeg stana, naša dnevna soba je trg našeg grada. Iza svega stoji Svest, pojedinačna, grupna, kolektivna...

Deo duhovnog preporoda

Čoveku je neophodan „novi“ kvalitet svesti, a ono što nazivamo ekološkom svešću, ekološkim preporodom, samo je deo više istine koju nazivamo duhovnim preporodom.

Prihvatanjem ove istine ekologija postaje uvod u jedan širi pogled na svet i otkriva nam veći deo celine za čije sagledavanje treba više iskrenosti. Ono što je juče bilo samo „JA“, odvojeno od svega i otuđeno, postaje „ti i ja“ (odnos uočavanja i prihvatanja drugog), a zatim „Mi“ (zajedništvo i briga za sve) i na kraju „sve je ja“. Svejedno da li sam ja u pitanju ili svet, sve dotiče mene i ja dotičem sve. Jedinstvo je konačni cilj, završnica, svršetak i novi početak istovremeno. Ekologija kao nauka je samo još jedan prozor u to JEDNO.

Evo nekih od tih osnovnih večnih istina na kojima počiva ekologija:

- Zemlja je živo biće. Čovek je njen najsvesniji stanovnik.
- Sve je povezano i u međusobnom uticaju. Postoji samo jedna stvarnost.
Mikrokosmos (čovek) je odraz Makrokosmosa (prirode, zemlje i kosmosa) i obratno. Oni su jedno.
- Unutrašnji svet je izvor spoljašnjeg.

Potreba za čistotom

Stanje potrebe za čistoćom i očuvanjem prirodne okoline može se začeti samo u umu onog ko se u svom vlastitom duhovnom životu okreće i teži čistoći duše i tela. Stanje prihvatanja i mirenja sa postojećom situacijom nečistoće u okolini adekvatno je trenutnom unutrašnjem stanju te osobe, grupe, nacije ili čovečanstva u celini. Ali, ako težimo čistoći u svom životu, iznutra, ta svetlost i čistoća preliće se i u spoljаšnji svet. Samo tako ćemo imati čistoću u stanu, zgradi, gradu, državi i svetu.

Autor Dragan Pucar, profesor pedagogije i psihologije  

Zdrav život

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 482 48
Razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa, uzroci i posledice... Ovom prilikom objasnićemo razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa – ono što mali broj ljudi zna i obično mešaju ove dve različite pojave, i navešćemo posledice oba ova procesa opasna po život na Zemlji. Ovom prilikom objasnićemo razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa – ono što mali broj ljudi zna i obično mešaju ove dve različite pojave, i navešćemo posledice oba ova procesa opasna po život na Zemlji. OZONSKE ...
Com Content 475 48
Uskoro Zakon o dobrobiti životinja... Ministar poljoprivrede Saša Dragin najavio je da će zakon o dobrobiti životinja ući u skupštinsku proceduru do kraja meseca. Posle usvajanja tog zakona svi vlasnici životinja krivično će odgovarati ukoliko se ustanovi da su ih na bilo koji način mučili.  1. septembar 2008. | 15:22 -> 15:39 | Izvor: B92  Beograd -- Ministar poljoprivrede Saša Dragin najavio je da će zakon o dobrobiti životinja ući u skupštinsku proceduru do kraja meseca. Posle usvajanja tog zakona svi vlas...
Com Content 1611 48
Jato kitova nasukano na Novom Zelandu... Jato od 74 kita nasukalo se na jednoj udaljenoj plaži na severu Novog Zelanda, saopštile su tamošnje vlasti. Ovo je drugi takav slučaj u poslednjih mesec dana. Nađeno je 25 uginulih životinja, a 49 su još bile žive kada su zvaničnici stigli na tu plažu, rekao je predstavnik novozelandskog ministarstva za zaštitu životne sredine Džonatan Maksvel. On je dodao da je još 50 kitova primećeno nedaleko od obale. "Potreban nam je što veći broj dobrovoljaca, pošto ćemo moći da ih vratimo u more ...
Com Content 445 48
Profesor dr Lazar Lazić, promoter prirodne baštine Vojvodine... Sumorna predviđanja - Nedavno sam helikopterom leteo iznad Bačke i Banata, ali je ushićenje zbog nikad doživljene perspektive prostora u kojem živim, ubrzo zamenio osećaj zabrinutosti, priča profesor Lazić. Za proteklih 300 godina isušili smo blizu 700.000 hektara vlažnih i močvarnih područja, pored mnogih kanala i vodotoka nema šumskih pojaseva, a duž puteva više nema drvoreda. Ako u obzir uzmemo pesimističke predikcije posledica prisutnog globalnog otopljavanja, pretpostavljam da će Vojvodina ...
Com Content 1820 48
Udruženje Sloboda za životinje i kompanija P... S... Fashion poklonili bundu Zorani Mihajlović... P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloganom „surovost nije ženstvena“ u proizvodnji ženskih odevnih predmeta koristi isključivo veštačko krzno, pa je, zajedno sa udruženjem „Sloboda za životinje“, a u sklopu kampanje za odbranu zakonske zabrane uzgoja i ubijanja životinja radi krzna i kože koja stupa na snagu 1. januara 2019. godine, odlučio ministarki Zorani Mihajlović pokloniti jedan od svojih artikala. P.... S.... Fashion je poznati srpski modni brend koji pod sloga...

Komentari   

# emina 08-04-2009 08:56
ja bi htela da pitam nešto o zastiti nase sredine ako imate

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Razlike između globalnog zagrevanja i ozonskih rupa, uzroci i posledice

Detaljnije »