Ekologija

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u Poznanu, u Poljskoj. Obraćajući se prisutnima, ministar je istakao kako je svet na putu da dobije novi globalni sporazum o klimatskim promenama.


oliver dulic- Svetski razvoj je suštinski izmenjen usled promene klime – rekao je Dulić. - Odlaganje smanjenja globalnih emisija će smanjiti naše mogućnosti da dostignemo niži stepen stabilizacije emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji će u suprotnom dovesti do povećanja ozbiljnih rizika od klimatskih promena. Zajednička vizija treba da omogući objedinjenje potreba za smanjenjem emisija i potreba za održivim ekonomskim rastom. Rizik da trenutna ekonomska kriza može uticati na globalne napore u borbi sa klimatskim promenama, može biti umanjen zajedničkim naporima u sprovođenju aktivnosti koje prate novi režim klimatskih promena. Nova politika borbe sa klimatskim promenama može biti iskorišćena kao mogućnost za nove investicije i tehnologije, doprinoseći ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta.

Prema Dulićevim rečima budući režim klimatskih promena će omogućiti svetu da smanji ugljenik i stvori društvo otpornije na promenu klime, ali i da dostigne održivi razvoj. On kaže bi se dostigli ciljevi održivog razvoja, neophodna je zajednička vizija i hitne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i adaptaciju na klimatske promene.

- Republika Srbija prepoznaje vodeću ulogu svih razvijenih zemalja u implementaciji postojećeg i novog režima klimatskih promena, naveo je ministar Dulić. - Takođe, verujemo da zemlje u razvoju treba da preduzmu odgovarajuće mere za smanjenje emisija, na nacionalnom nivou, u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima, uz transfer tehnologija, finansiranjem i izgradnjom kapaciteta. Efikasna međunarodna saradnja praćena adekvatnim nacionalnim merama dovešće do značajnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao što je navedeno u Četvrtom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Prema njegovim rečima, neophodne su hitne posebne mere za adaptaciju zemalja u razvoju na klimatske promene, na koje su posebno osetljive. Dulić je podsetio da je Republika Srbija sa ograničenim resursima, ali jakim ubeđenjem da akciju moraju pokrenuti sve članice konvencije na svim nivoima, inicirala 2006. godine pregovore sa zainteresovanim državama Jugoistočne Evrope kako bi se utvrdila saradnja u oblasti klimatskih promena. Kao rezultat, pokrenuta je takozvana Beogradska inicijativa o klimatskim promenama, koja je usvojena na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ u Beogradu. Zainteresovane države, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija su izradile nacrt Okvirnog akcionog plana adaptacije u oblasti Jugoistočne Evrope. Akcioni plan je baziran, između ostalog, na Programu rada iz Najrobija o posledicama, ugroženosti i prilagođavanju na klimatske promene. Ministri životne sredine zemalja učesnica su usvojili Akcioni plan u novembru u Sarajevu.

- Inicijativa i Akcioni plan adaptacije, koji je dokument otvoren za dalje prilagođavanje, predstavlja glavni pokretač za bližu saradnju između zainteresovanih država Jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena – zaključio je ministar Dulić i izrazio uverenje da će tekući pregovori o novom sporazumu o klimatskim promenama biti uspešni. A. B.
     IZVOR: DNEVNIK

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 507 48
Dopis Ministarstvu poljoprivrede sa primedbama na Nacrt zakona o dobrobiti životinja... Poštovani, Donošenje Zakona o dobrobiti životinja pompezno je najavljivano u medijima, uz isticanje rešenosti tog Ministarstva da se konačno stane na put zlostavljanju i zloupotrebama životinja. Cenimo Vaše zalaganje da se taj zakon donese, ali je novi Nacrt, objavljen na sajtu tog Ministarstva 22.10. ove godine, po našoj oceni daleko od toga da ispunjava ove ciljeve. U nekim odredbama on je čak veliki korak unazad u odnosu na prethodni nacrt i očigledno je da je pravio kompromise sa interesima ...
Com Content 1632 48
Masovno uništavanje drveća u Srbiji!... Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušava...
Com Content 311 48
Patka preživela metak, frižider i kliničku smrt... Divlja patka Perki preživela je nemoguće - metak lovca, dva dana u frižideru i kliničku smrt na operacionom stolu u veterinarskoj ordinaciji. Jedan lovac je upucao Perki 15. januara, doneo je kući, i, misleći da je mrtva, stavio u frižider. Posle dva dana, lovčeva žena je otvorila frižider, kada je nesrećna patka, za koju se mislilo da je mrtva, podigla glavu.   Divlja patka Perki preživela je nemoguće - metak lovca, dva dana u frižideru i kliničku smrt na operacionom stolu u vete...
Com Content 194 48
Prava istina o eksperimentima na životinjama... Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razum...
Com Content 529 48
Ledena ptica... Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hladnim vodama Severnog ledenog okeana, na Aleutskim ostrvima, Sahalinu, Kurilima, na obalama Skandinavskog poluostrva, Velike Britanije, Islanda, Grenlanda i Njufaundlenda gnezdi se morska ptica burnjak. Zbog hladnih krajeva koje naseljava, mnogi je zovu i ledenom pticom. Burnjak je dug pedesetak centimetara, a njegova raširena krila dostižu raspon veći od jednog metra. Stanovnik ledenog severa: burnjak Na nepristupačnim liticama ostrva rasutih po hl...

Komentari   

# sneks 14-01-2009 09:51
Bla,bla,bla...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dopis Ministarstvu poljoprivrede sa primedbama na Nacrt zakona o dobrobiti životinja

Detaljnije »