Ekologija

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić učestvovao je prošle nedelje na plenarnoj sednici Četrnaeste konferencije članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime u Poznanu, u Poljskoj. Obraćajući se prisutnima, ministar je istakao kako je svet na putu da dobije novi globalni sporazum o klimatskim promenama.


oliver dulic- Svetski razvoj je suštinski izmenjen usled promene klime – rekao je Dulić. - Odlaganje smanjenja globalnih emisija će smanjiti naše mogućnosti da dostignemo niži stepen stabilizacije emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji će u suprotnom dovesti do povećanja ozbiljnih rizika od klimatskih promena. Zajednička vizija treba da omogući objedinjenje potreba za smanjenjem emisija i potreba za održivim ekonomskim rastom. Rizik da trenutna ekonomska kriza može uticati na globalne napore u borbi sa klimatskim promenama, može biti umanjen zajedničkim naporima u sprovođenju aktivnosti koje prate novi režim klimatskih promena. Nova politika borbe sa klimatskim promenama može biti iskorišćena kao mogućnost za nove investicije i tehnologije, doprinoseći ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta.

Prema Dulićevim rečima budući režim klimatskih promena će omogućiti svetu da smanji ugljenik i stvori društvo otpornije na promenu klime, ali i da dostigne održivi razvoj. On kaže bi se dostigli ciljevi održivog razvoja, neophodna je zajednička vizija i hitne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i adaptaciju na klimatske promene.

- Republika Srbija prepoznaje vodeću ulogu svih razvijenih zemalja u implementaciji postojećeg i novog režima klimatskih promena, naveo je ministar Dulić. - Takođe, verujemo da zemlje u razvoju treba da preduzmu odgovarajuće mere za smanjenje emisija, na nacionalnom nivou, u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima, uz transfer tehnologija, finansiranjem i izgradnjom kapaciteta. Efikasna međunarodna saradnja praćena adekvatnim nacionalnim merama dovešće do značajnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao što je navedeno u Četvrtom izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Prema njegovim rečima, neophodne su hitne posebne mere za adaptaciju zemalja u razvoju na klimatske promene, na koje su posebno osetljive. Dulić je podsetio da je Republika Srbija sa ograničenim resursima, ali jakim ubeđenjem da akciju moraju pokrenuti sve članice konvencije na svim nivoima, inicirala 2006. godine pregovore sa zainteresovanim državama Jugoistočne Evrope kako bi se utvrdila saradnja u oblasti klimatskih promena. Kao rezultat, pokrenuta je takozvana Beogradska inicijativa o klimatskim promenama, koja je usvojena na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ u Beogradu. Zainteresovane države, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija, Crna Gora i Srbija su izradile nacrt Okvirnog akcionog plana adaptacije u oblasti Jugoistočne Evrope. Akcioni plan je baziran, između ostalog, na Programu rada iz Najrobija o posledicama, ugroženosti i prilagođavanju na klimatske promene. Ministri životne sredine zemalja učesnica su usvojili Akcioni plan u novembru u Sarajevu.

- Inicijativa i Akcioni plan adaptacije, koji je dokument otvoren za dalje prilagođavanje, predstavlja glavni pokretač za bližu saradnju između zainteresovanih država Jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena – zaključio je ministar Dulić i izrazio uverenje da će tekući pregovori o novom sporazumu o klimatskim promenama biti uspešni. A. B.
     IZVOR: DNEVNIK

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1646 48
Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji... Ovde ćemo navesti nekoliko vesti koje opisuju nastojanja ekologa i biologa da zaštite ugrožene i retke vrste ptica u Srbiji, i to sive vetruške, modrovrane i velike droplje. Ekolozi Mađarske i Srbije postigli su dobre rezultate programom spasavanja vetruške i modrovrane, koje su pre desetak godina počele da nestaju u Vojvodini. Početkom 2000. godine bilo je svega 30 parova ovih ptica, a pošto su ekolozi postavili 300 gnezda, broj parova obe vrste povećao se na sto. A u Specijalnom rezervatu &b...
Com Content 93 48
Profesor suspendovan zbog eksperimenata s psima... Zamorčići za novi lek kostijuZagreb - Zagrebački univerzitet suspendovao je profesora veterine, pošto je otkriveno da je vršio nedozvoljene eksperimente nad psima, u kojima su im navodno lomljene noge, saopštila je rektor Sveučilišta u Zagrebu Helena Jasna Mencer.Zamorčići za novi lek kostijuZagreb - Zagrebački univerzitet suspendovao je profesora veterine, pošto je otkriveno da je vršio nedozvoljene eksperimente nad psima, u kojima su im lomljene noge, saopštila je rektor Sveučilišta u Zagrebu...
Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 1614 48
Ekserima hranili pingvine... Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške. Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo...
Com Content 399 48
Pavijan usvojio pile... Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda.Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je...

Komentari   

# sneks 14-01-2009 09:51
Bla,bla,bla...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Zaštita modrovrane i velike droplje u Srbiji

Detaljnije »